Србији прете ТРИ ОПАСНЕ ЗАРАЗЕ: Број оболелих је већи него раније, а ево на који начин се преносе и како да их разликујете

Док нам колера и кју грозница прете из комшилука, вирус Западног Нила и те како је доминантан код нас.

Епидемиолошкиња др Славица Марис истакла је да је грозница Западног Нила месецима доминантан вирус, а бележи се и све већи број оболелих.

- Тачно је да последњих недељу дана имамо већи број оболелих у односу на недеље пре тога. У Београду од почетка сезоне имамо регистровано шеснаест оболелих, али та бројка заиста није алармантна јер је ово и сезона грознице Западног Нила. Од јуна месеца до половине новембра месеца траје надзор, активан надзор. Прошле године смо имали на територију Београда 23 регистрована случаја, а 2022. године била епидемијска година у Београду 111 случаја ове болести - каже др Марис.

Када говоримо о земљама комшилука, конкретно Бугарској, појавио се случај колере, а како каже др Марис мали је ризик од ширења колере по целој Европи.

- Што се тиче Бугарске, овај случај колере је импортован – ради се о особи индијског држављанства. Мали је ризик од ширења, локалног ширења колере, како у Бугарској, тако у целој Европи, па и у нашој земљи, јер се колера најчешће преноси нехигијенском водом, јер је узрочник бактерија, вибрио колере. Код нас у целој Европи нам је доступна безбедна вода за пиће, тако да заиста нема бојазни за ширење ове инфекције. Само путем воде ово обољење се може пренети и путем хране, најчешће су то морски плодови - каже др Марис.

Кју грозница личи на грип, до сада у Београду забележена три случаја

Кју грозница хара Црном Гором, међутим, распрострањена је и широм Европе.

- Широко је распрострањено обољење широм Европе, и код нас га има, и у целој Србији, и у Београду. Ја ћу рећи и податке у последњих десет година. На територију Београда рекли смо да су три случаја Кју грознице. Последњи случај је 2018. године, али је запажено да је тренд смањења броја оболелих од ове болести. Она се углавном открива прво код животиња, јер је реч о зоонози, обољевају како животиње, тако и људи, и преноси се најчешће на људе са животиња. Резервоари су најчешће домаће животиње и дивље животиње, а инфекција настаје од убода крпеља - каже др Марис.

Епидемиолошкиња наводи и да су најучесталији симптоми они који подсећају на грип.

- Симптоми када је у питању Кју грозница, где је узрочник коксијела бурнети, често су симптоми слични грипу. Имамо повишену температуру, главобоља, болове у мишићима, у зглобовима, ноћно знојење, може се јавити мучнина и повраћање. Такође, на крају прве недеље по појави симптома, јавља се и кашаљ и око 50% случајева оболели имају упалу плућа. Када је реч о колери – доминантно повраћање и учестале водене столице - рекла је др Марис.

Србија Данас/Блиц