СРЕДЊОШКОЛЦИ ПОКАЗАЛИ СЛАБО ЗНАЊЕ: Нису знали одговоре на једноставна питања на проби државне матуре
У Гимназији у Чачку, у најелитнијем одељењу, само је једна ученица стигла до 24 поена из српског језика
На тестовима из српског језика и математике, који су рађени на проби државне матуре, судећи по незваничним резултатима, нико од матураната у Србији није освојио максималан број поена. Коначни резултати још нису познати, али према ономе што су нам рекли директори школа и наставници који су исправљали тестове, максимум од 36 бодова из математике и 30 из српског језика - био је недостижан циљ.
Најбоље резултате из оба предмета остварили су ђаци Математичке гимназије у Београда, у којој је максимум освојених поена из математике био 35, док су неки ученици имали по 34, 33 и 32. Из српског језика ђаци ове школе од максималних 30 освојили су 28 бодова.
У овој гимназији 70 одсто ученика као изборни предмет узело је физику, а од максималних 48 бодова један ученик освојио је 47, а више њих између 40 и 47 поена.
ЕВО ДОКАД ЋЕ ТРАЈАТИ АПРИЛСКА ЗИМА: Познато какво нас време чека за 1. мај, ове недеље прави РОЛЕРКОСТЕР
ПОЧЕЛА ЈЕ СТРАСНА СЕДМИЦА: Данас је Велика среда, овога се МОРАТЕ придржавати
ПОЈАВИО СЕ НИКАД ВИЂЕНИ СНИМАК У НОЋИ МАТЕЈЕВОГ НЕСТАНКА! Да ли је ово нестали Сплићанин? АГОНИЈА и даље траје (ВИДЕО)
- Лично бих волела да су резултати још бољи, али ја сам строга и захтевна - каже за наш лист директорка Математичке гимназије Мирјана Катић. - Уверена сам да ће на званичној државној матури мотивација бити много већа, а резултат бољи.
Истовремено, у Гимназији у Чачку, у најелитнијем одељењу, само је једна ученица стигла до 24 поена из српског језика. Најмањи број освојених бодова је 11.
- У нашем одељењу су најбољи ђаци који се спремају за упис на престижне факултете, али знање које су показали није на задовољавајућем нивоу - каже нам Александра Мишић, професорка српског језика. - Упоређивали смо оцене са полугодишта и закључили да су деца која су имала четворку из српског на полугодишту тест урадила за тројку.
Професорка Мишић као један од разлога за слабији резултат види у недостатку мотива, јер од пробног теста ђацима ништа не зависи, али сматра да је и онлајн настава један од криваца.
- Ми смо се баш мучили са часовима на даљину. Ја сам им "Ану Карењину" предавала онлајн, то није имало никавог смисла. Има деце која највећи део градива упамте на часу и то су одлични ђаци, а на онлајн настави то није могуће - каже ова професорка.
С друге стране, њена колегиница Сања Перовановић, која предаје српски језик у чачанској Медицинској школи, задовољна је резултатима.
- Максималан број поена у нашој школи је 22 и то је веома добро, с обзиром на то да је реч о стручној школи - каже она за наш лист.
- Ми имамо пет смерова и на свим је било ђака са по 22 поена, а најмањи број бодова био је пет и то су имала само два ученика.
У Првој економској школи у Београду, максималан број бодова из математике је 13.
- Задаци су били нешто тежи. То је градиво које су учили током целог школовања - каже директор Миле Саковић.
Он, међутим, истиче да је показано боље знање из четири стручна предмета - статистика, основи економије, пословна економија и рачуноводство - па је 70 одсто деце освојило двоцифрен број поена.
- Ова генерација је две године часове слушала на даљину и то ће се одразити на њихово школовање до краја факултета - сматра Саковић, уз напомену да се нису спремали за тест јер нису имали мотив.
НИСУ РАЗУМЕЛИ ЗАХТЕВЕ У ТЕКСТУ
Сви саговорници указују да су деци најтеже падали задаци које је требало читати, било да је реч о текстуалним задацима из математике или текстовима из српског језика и књижевности. Истичу да су већину такавих задатака ученици прескакали или једва једанпут читали, али и тада их, углавном, нису разумели.
