ДОКТОРКА ЈОКОВИЋ ДАЛА НОВА ОБЈАШЊЕЊА: Ко најчешће губи чуло мириса током ковида и за колико се враћа?
Докторка Галина Јоковић потврђује да је губитак чула мириса само један од симптома короне.
Губитак чула мириса је на почетку пандемије био поузданији знак да неко има корону од присуства антитела у крви, истакла је др Галина Јоковић, специјалиста ОРЛ из болнице "Драгиша Мишовић". Међутим, упозорила је да чак ако неко изгуби чуло мириса на два дана, то не значи да неће добити упалу плућа у наредних пет-шест до девет дана. Истиче да се код већине за седам до десет дана враћа чуло мириса, али да је просек око тридесет дана.
ИНТЕНЗИВНЕ НЕГЕ СУ НАМ ПРЕПУНЕ! Др Кон упутио застрашујуће упозорење: Велики је број оних који су за болничко лечење
КОРОНА БУКТИ НА ЈУГУ СРБИЈЕ: Дневно више од 1.500 прегледа у Нишу, епидемија узела маха
У СУДОВИМА НИКАД ВИШЕ ПОСЛА ЗБОГ НОВИХ МЕРА: Кажњен угоститељ у Нишу због кршења ограничења радног временана
Четири од пет особа које су пријавиле губитак чула мириса имају позитивне тестове на антитела, показала је недавна стручна студија у Њујорку. Докторка Галина Јоковић потврђује да је губитак чула мириса само један од симптома короне.
Гостујући у Београдској хроници, објаснила је да су негде на почетку пандемије, у марту, кад је све и кренуло, сматрали чак да је губитак чула мириса поузданији знак да неко има корону од присуства антитела у крви.
Додаје да је доказано и показано да губитак чула мириса указује на то да ће клиничка слика бити лакша. Губитак чула мириса су, како је истакла, имали људи са лакшом и средњетешком клиничком сликом.
- Оно што је правило у корони јесте да нема правила и да чак ако неко изгуби чуло мириса на два дана то не значи да неће добити упалу плућа у наредних пет-шест до девет дана. Али је на великом броју случајева показано да су људи који су имали губитак чула мириса некако имали лакшу клиничку слику и нису долазили до тог стадијума да имају упалу плућа - прецизирала је Јоковићева.
Другачије губљење чула мириса током ковида
Објаснила је и да је другачији начин губљења чула мириса када је неко заражен коронавирусом него у другим ситуацијама. Навела је да свако ко има алергије, свака вирусна инфекција која напада горње респираторне путеве која се манифестује кијавицом, цурењем носа, може довести до губитка чула мириса.
- Чуло мириса и чуло укуса су јако повезани па ако имате већ губитак чула мириса, укус ће самим тим већ бити угрожен и нећете осећати слано, слатко. Док су за љуто и за хладно другачији рецептори, то су рецептори за бол и они реагују сасвим на другом принципу - казала је Јоковићева.
Нагласила је да је доказано да корона има афинитет за респираторну мирисну слузницу која се налази у горњем делу носа јер те ћелије, потпорне и мирисне, имају на себи рецепторе за које се веже корона и преко којих иначе делује у телу.
- Истраживања су показала да је код људи који су губили чуло мириса та слузница била практично ољуштена као када изгорите на сунцу, па се огули кожа па се цео тај слој епитела изљушти и нестане и контакти између тих сензорних ћелија које примају мирис и самог мирисног нерава се поремети. Нерв није нападнут, али је оштећена мирисна слузница - објаснила је Јоковићева.
Показано је да су адолесценти, тинејџери, млађи људи од 20 до 30 година и жене чешће губили чуло мириса.
Чуло мириса се враћа у просеку за тридесет дана
Јоковићева је рекла да се код већине за седам до десет дана враћа чуло мириса, али да је просек око тридесет дана.
- Ми ћемо тек за годину и више дана видети какве последице корона оставља. Било је случајева да су млади људи по повратку чула мириса прво остили смрад у носу, не осећају мирисе исто као раније, али то се постепено поправљало и враћало на старо. Важно је да је то реверзибилно и да се опорављају - указала је Јоковићева.
Навела је и да постоји нагло-насилни губитак слуха и да се то дешава код неких вирусних обољења као и да се лечи. Код короне су пријављени спорадични такви случајеви и, како је истакла, не може да се каже да је то један од њених симптома.
- Друга ствар, људи су пријављивали да имају слабији слух него раније, али да би тако нешто доказали, морали би имати измерен слух пре болести и да га поредимо са слухом после болести. Највероватније је то последица токсичних лекова која су давана пацијентима у првим протоколима лечења. Ми сада имамо десети протокол, који је знатно измењен - закључила је докторка Галина Јоковић.
