СУТРА ЈЕ ЈОВАЊДАН: На овај празник се окумљује, а болесни врше посебан обред - ево шта требате да урадите зарад среће, здравља и мира
Рођење, живот и смрт овог свеца праћени су чудима Божјим.
Сутра, 20. јануара, православна црква ињени верници прослављају Светог Јована Крститеља.
Овај светац рођен је недалеко од Јерусалима, његов отац Захарија био је првосвештеник, а мајка му се звала Јелисавета. Рођење, живот и смрт овог свеца праћени су чудима Божјим: Захарију се, док је служио у храму, јавио анђео Господњи, казавши да ће му жена, иако стара, затруднети и родити сина.
ХРВАТСКА ПОЛИЦИЈА ПОНОВО САСЛУШАВА ПРИЈАТЕЉЕ МАТЕЈА: Изјаву МОРА да да и Сплићанка Маја - сви очекују одговоре на ОВА ПИТАЊА (ВИДЕО)
ДЕТАЉНО ОБЈАШЊЕНО ПИТАЊЕ КОЈЕ ОВИХ ДАНА МУЧИ ГРАЂАНЕ: Ево шта се дешава са АНТИТЕЛИМА ПОСЛЕ ОМИКРОНА
НОЛЕТУ СТИЖЕ ПОДРШКА ИЗ СВИХ КРАЈЕВА СВЕТА! Американац запевао на СРПСКОМ добро познате стихове и поручио: Ово је за тебе! (ВИДЕО)
Дошапнуо му је и да сину треба дати име Јован и да ће се кроз њега многа срца обратити Господу. Захарија је био збуњен и није поверовао у вест архангела, због чега је остао нем до рођења Јовановог.
Тако и би - Јелисавета роди дете, а Захарије, који је пре тога био онемео, узе једну таблицу и записа:
"Нека му је име Јован!"
Чим је ово написао, језик му се развеза и он поново поче да говори. Захарије је прорекао да ће то дете бити пророк, који ће ићи пред Богом и припремати му пут, јер је од тог тренутка био сигуран да му је син чудотворац, којег је Бог послао да припреми долазак обећаног Спаситеља.
Још од ране младости, Јован је желео усамљенички, пустињски живот. Када је одрастао, одважио се и отишао у пустињу, у пределе око доњег тока реке Јордана. Ту, у самоћи, сав се предао Богу и свом позиву. Живео је једноставно: хранио се акридима (бубама сличним скакавцима) и медом од дивљих пчела, а облачио хаљину од кострети, начињену од камиље длаке, преко које се опасивао каишем. Високог раста, црне косе и браде, мршавог и препланулог лица од сунца, уливао је страх својом појавом.
Јован је почео отворено да проповеда и говори против људских мана и неваљалстава и позива људе да се кају и поправљају. Колико је његов изглед био страшан, јос страшније су биле његове речи, којима је шибао свако зло.
Када се за Јована надалеко прочуло, почеше код њега да долазе људи са свих страна, да га виде и чују његове беседе, а многи су долазили да га питају и траже савете. Тако га неки запиташе: "Шта треба да радимо па да задобијемо милост Божију?", а он им одговори: "Ко има две хаљине, нека једну да ономе ко нема ни једну, а ко има доста хране, нека подели ономе ко нема ни мало".
Митари, порезници, упиташе га шта њих саветује, а он им рече: "Не преоптерећујте народ дабжинама, већ наплаћујте онолико колико је по закону". Војнике је подучавао да не тиранишу, већ да штите народ, а научењаке оног времена, такозване фарисеје и садукеје, који су се много поносили својом мудрошћу и господством, прекоревао је речима:
"Бог се гњеви на вас! Покајте се и створите род добрих дела, а немојте се поносити само тиме што сте потомци Аврамови, јер вам кажем, да Бог може и од камења овог створити децу Аврамову. Погледајте! Ено секира стоји код корена дрвета, и свако дрво које не рађа добра рода, одсећи ће се и у ватру бацити!"
Многи су мислили да је Јован обећани Месија, а неки помислише да је он неки од старих пророка, који је из мртвих устао и оживео, па га упиташе: "Јеси ли ти Илија или који други пророк?", а он одговори:
"Нисам, ја сам глас који виче у пустињи".
Онима који га питаше: "Јеси ли ти Месија или другог да чекамо?", Јован одговори: "Ја вас крштавам водом, али Онај што иде замном, јачи је од мене, ја нисам достојан да му одрешим каиша са Његове обуће, Он ће вас крстити Духом светим и огњем".
Јован је крштавао свакога ко се покајао у реци Јордану и то се његово крштење називало у знак покајања, али не и опроштења грехова. У то време и Исус је почео своје јавне проповеди, а кад га је Јован први пут угледао, реце: "Гле, како кротко иде! То је јагње Божије, које узе на себе грех света. Бог је хтео да ја сведочим за Њега, и ја велим да је Дух свети на Њему и да је Он Божји Син".
Јован је имао и своје ученике Андреја и Јована Заведејева, те они, чувши овакве похвалне речи Јованове о Исусу, пођу за Христом, да чују његову поуку и оцене њену вредност. Када су се уверили да је Исус заиста Богом обећани месија, не само да су престали бити Јованови ученици и придружили се Христу, вец су у друштво Исусових ученика придобили и Симона - Петра, брата Андрејиног, и Филипа и Натанаила, названог Вартоломеј, и друге.
У то време дође и Исус на Јордан Јовану да га крсти, Јован се зачуди па му рече: "Ти мене треба да крстиш, а Ти долазис да ја крстим Тебе?" Исус му кратко одговори да тако треба да буде, те га Јован одмах крсти.
Страдање Јованово
Говорити истину исто је што и сипати некоме прегршт љуте паприке у очи. Јован беше научио да свакоме каже истину у очи, не марећи је ли му право или криво, и то му је дошло главе.
Разврат римског друштва у то време је достигао врхунац. Ирод Антипа, царски намесник Галилеје и Переје (две области у Палестини) оде једном у госте код свог брата Филипа, који је такође био царски намесник у другој области, и ту се заљуби у Филипову зену Иродијаду, своју снаху, и она у њега. Ирод отера своју жену, која је била ћерка арапског цара Арете и узе за жену Иродијаду, која му доведе и своју кћер Саломију. Све је ово било још за живота Филипова.
Бранећи јавни морал, Јован поче да протестује и јавно изобличава овакав поступак. Ирод најпре није смео да нападне Јована, јер га је и сам поштовао, а плашио се и побуне народа, али ипак нареди да Јована ухвате и баце у тамницу, не би ли га уплашио па пустио. Међутим, Иродијада је Јована смртно мрзела и смишљала како да га убије.
Једном позва Ирод на прославу дана свог рођења све своје војводе и чиновнике и приреди велико славље. Вино се пило, песма се орила, а кад су се гости поднапили вина, одједном међу њих изађе витка и лепа Саломија, започе да игра и вештом игром доведе Ирода и његове госте у такво расположење, да Ирод, раздраган до лудила, обећа да це јој као награду дати шта год затражи, ма и пола царства и своје обећање потврди заклетвом.
Девојка, не знајуци шта би затражила, оде до своје мајке, а ова се досети да је згодан тренутак да се ослободи свог опасног непријатеља, и рече својој ћерки да затражи Јованову главу на тањиру.
Кад је Соломија рекла Ироду ста жели, он се трже и замисли, хтеде да одустане од датог обећања, али помисао да се царска рец, макар и овако лакомислена, не пориче, нареди да џелат оде у тамницу и посече Јована Крститеља.
Џелат оде и предаде девојци главу Претечину на тањиру, која је као драгоцени поклон предаде својој мајци.Тако је завршио свој живот Јован Крститељ, на дан 29. августа (11. септембра, по новом календару), кога дана је одређен празник под именом Усековање, тј. Усецење главе Јована Крститеља. Тај дан се проводи у строгој уздржљивости и посту. Не једе се и не пије ништа што је црвено, јер та боја подсећа на Јованову проливену крв.
Свети Јован је последњи велики пророк. Он се назива Претеча јер се појавио пре Христа и почео да припрема људе за његову науку. Крститељ се назива зато што је крстио Господа Исуса Христа. Свети Јован је пример карактера чврсте воље, одважности, правичности, истине и поштења.
На иконама се Јован слика како крштава Исуса на Јордану, или како стоји и десном руком показује на небо, а у левој држи дуг крстасти стап, преко кога стоји трака са исписаним речима: "Покајте се јер се приближава царство небеско", или, у десној руци држи повећи тањир и на њему одсечену главу, као симболични знак своје смрти.
Иако је преминуо 29. августа, сабор светог Јована је 20. јануара (7. јануара) зато што је, при крштењу Христовом, 19. јануара (6. јануара), после Бога Оца и Светог Духа, најважнију улогу имао Јован као Крститељ. Црква му је одредила овај датум, следећи дан по Богојављењу, јер је на Богојављење крстио Исуса Христа на реци Јордану.
У народу постоји обичај да се људи братиме и куме "по Богу и светоме Јовану", вероватно зато што се Јован сматра узором карактерности и поштења.
7. јануара је јеванђелиста и Апостол Лука пожелео да пренесе тело Светог Јована из Севастије, где га је посекао Ирод, у Антиохију, своје родно место, али је успео да измоли само Јованову руку, ону руку којом је крстио Спаситеља. Рука је до X века била у Антиохији, а после је пренешена у Цариград.
Чудотворна рука Јованова
Многа чуда су се дешавала везано за руку светог Јована. На Јовањдан, Архијереј Антиохије је руку износио пред народ, и некада се појављивала отворена, што је значило да ће година бити плодна и берићетна, а ако је била згрчена, то је предсказивало гладну годину.
Црква и верни народ славе Сабор Светог Јована Претече и Крститеља - Јовањдан, молећи га да се моли Богу за нас, да се и ми прибројимо Цркви небеској, да нам Бог подари излечење и телесних и душевних болести и патњи.
Свети Јован Крститељ међу свим библијским личностима Новог Зевета заузима посебно место, како по начину доласка на свет, тако и по начину живота који је водио, а и по улози крштавања људи за покајање, наговештај доласка и крштења Месије, и на крају, по свом трагичном и превременом завршетку овог живота.
Услед велике моралне и телесне чистоте, узор је и претеча монаштва - анђелског образа (Анђела), како га Свето Писмо и назива. Као што је Пресвета Богородица заштитница мушког монаштва, тако је Св. Јован заштитник женског монаштва. Од свих осталих пророка Старог Завета, Свети Јован се разликује и по томе што је могао да показаже Оног кога је пророковао.
Обичаји
Онај ко верује у чуда и жели да сазна своју судбину не би ли на њој порадио, сваке године пред Светог Јована треба да следи стари ритуал али и да припреми мелеме од биља који ће га ослободити утицаја негативних зрачења. Свети Јован се одувек сматрао Божјим кумом, и зато сваки човек, на његов дан треба да мисли о својим жељама.
У ноћи између Богојављења и Јовањдана небо се отвара и Бог ослушкује, а Јован препознаје оне које је преко свештеника или Духа светога крстио, и моли Господа да им подари здравље и испуни жеље.
Ритуал са јајетом прориче будућност
У ноћи између Богојављења и Јовањдана изводи се мноштво ритуала, а најчешће онај којим се проричу будући догађаји.
Овај обред био је нарочито популаран међу старим и болесним људима, који су желели да сазнају да ли ће дочекати следећи Јовањдан.
У поноћ између ова два празника одабере се једно јаје и спусти у посуду с водом: ако потоне, то значи да је судњи дан близу. Ово је само делић народног веровања у моћ заметка живота и његову духовну везу са Богом, Христом и Светим Јованом.
