"Пробудили су ме и стрпали у трактор, спавао сам у приколици" Животе је "Олуја" однела, али Тадеј је свој спасио
Операција "Олуја" један је од догађаја који је оставио неизбрисив траг у скоријој историји наше земље и српског народа.
Чак 250.000 припадника српске националности протерано је у августу 1995. године, а 1.869 особа изгубило је живот.
Многи су своје уточиште и нови дом пронашли су у Србији и данас се овде школују, живе и раде. Један од њих је Тадеј Добријевић (29) који је тог лета са само четири године дошао овде са својом породицом.
Како каже, живели су у селу Пластово, надомак Шибеника и с обзиром на то да је био врло мали сећање му је прилично магловито.
(УЖИВО) Хрватске су руке умрљане нашом крвљу: Српска колона - бег од ратног вихора "Олује" (ФОТО/ВИДЕО)
Пас за кога је ЧУО ЦЕО СВЕТ: Керуша Дена је прешла 500 километара и ПРОНАШЛА ВЛАСНИКЕ након "Олује" (ФОТО)
Исповест новинарке Радио Београда: Удар "Олује" и усуд крајишких суза
- Сећам се како је то све кренуло, јер смо се увече играли у дворишту куће, легао сам да спавам, а ујутру су ме само пробудили и стрпали у трактор. Путовали смо седам или осам дана до Србије, а након тога смо дошли код бабе и деде у Инђију. Ту смо били 2-3 месеца, па смо се преселили на Фрушку гору и након тога смо дошли у Нови Сад 1997. године - започиње своју исповест Тадеј за портал СрбијаДанас.
Тадеј за наш портал каже да није био ни свестан дешавања у том тренутку, али се сећа напорног путовања и спавања у приколици.
- Било ми је наравно све чудно јер смо спавали у приколици и у суштини се само тога сећам. Када смо кренули, понели смо само документе, мало гардеробе, ништа што је вредно, само оно што смо могли на брзину да спакујемо. Нисам био ни свестан шта се дешава, само су ме пробудили у четири ујутру и рекли ми да морамо да идемо. Не знам тачно када је кућа спаљена, али вероватно у наредних неколико дана након што смо протерани - наводи он за портал СрбијаДанас.
Иако је пут и долазак у Србију био веома напоран, Тадеј каже да су имали "срећу у несрећи", те да су одмах по доласку имали где да преноће и остану неко време.
- Када смо дошли, могу да кажем да сам имао ту "срећу" да је деда купио кућу седамдесетих година у Инђији, ту нас је било једно 10-15 када смо тек дошли. Моји мама и тата су после неког времена одлучили да не можемо остати ту дужи период и некако се задесило да дођемо на Фрушку гору на неких годину дана. Пошто је мама имала стан у Љубљани, продали су га и успели да купе стан у Новом Саду и од тада живимо овде - каже он за портал Србија Данас.
Како наводи, неколико чланова његове фамилије се вратило у родни крај након што је све прошло, али додаје да су то углавном били они старији. Млади су ипак остали у Новом Саду или Београду и своју будућност потражили у Србији.
- У Пластову је скоро 70 одсто становништва било српско. Моја мајка је отишла први пут после "Олује" у Хрватску 1996. године, тада су већ све куће биле спаљене, а ствари покрадене... На сву срећу, некако смо успели да обновимо ту кућу и сада лети одлазимо тамо - објашњава Тадеј.
Упркос бурној прошлости, наш саговорник каже да никада до сада није имао неких проблема или инцидената када је одлазио у Хрватску.
- Могу да кажем да досад никада нисмо имали проблема, иако идемо са српским таблицама, нико нас никада није напао, али ни ми никог не изазивамо и понашамо се пристојно - наводи он.
Овај младић каже да је по његовом мишљењу тензија мања међу млађим генерацијама, него међу старијима, првенствено због начина живота.
- Млади или нису то доживели или се ни не сећају неких догађаја, па и не испољавају мржњу једни према другима, што је и нормално. Мислим да ће у наредним годинама ситуација бити још боља. Срби се често боје да иду у Хрватску због неких пређашњих дешавања, али мислим да тога ускоро више неће бити - објашњава он.
За крај, Тадеј додаје да је тренутно веома задовољан својим животом у Србији и каже да нема на шта да се пожали.
- Тренутно не могу да се пожалим на свој живот, овде сам завршио и школу и факултет и запослио сам се. Имам редован посао у Србији и сматрам да сам за своје године успешан. Задовољан сам својим животом, а када помислим шта би било да смо остали у Хрватској, тренутно не могу да кажем шта би ме чекало - са осмехом за наш портал закључује Тадеј Добријевић.
МИ СМО ДЕЦА "ОЛУЈЕ": Потресне исповести познатих личности које су преживеле страхоте Изгона Срба из Крајине
СКАНДАЛ У КОТОРУ: Истакнута хрватска застава на дан годишњице злочиначке операције "Олуја" - злочин и даље траје
Крвави напад на Благу Марију: Језива хронологија етничког чишћења Срба у злочиначкој акцији "Олуја"
"ХОЋУ ДА ЗНАМ КУДА ВОДИ ОВАЈ ПУТ" Весна Дамјанић: После 25 година, први пут имам снаге да ПРОЧИТАМ ДНЕВНИК ИЗ КОЛОНЕ
"АМЕРИКА И ЦЕО ЗАПАД СТАЈАЛИ ИЗА ОПЕРАЦИЈЕ!" КНИН ПАО ЗБОГ СВАЂЕ КАРАЏИЋА И МАРТИЋА: Позадина акције "ОЛУЈА"!
