СВЕ НАС МИЛИМ ОЧИМА ГЛЕДА И ЧУВА СА НЕБА: Већ ДЕВЕТ ГОДИНА се сви сећају ПРИЧЕ о ЦИПЕЛАМА ПАТРИЈАРХА ПАВЛА!

Пре 9 година на ВМА, 15. новембра у Београду у 95. години преминуо је патријарх Павле, али захваљујући дубоком трагу који је оставио у српском народу и након смрти остао је са нама.

Исповест Српкиња које су се вратиле из мртвих: НАЈЕЖИЋЕТЕ СЕ кад чујете причу о људима са белим очима!

Они који су имали ту част да га упознају кажу да је буквално живео и како је проповедао. Један од њих је и протођакон Момир Лечић, први човек Кабинета Патријарха Павла, са којим је провео пуних 19 година, колико је трајала служба омиљеног српског патријарха. Он је у разговору о патријарху једном приликом говорио као о веома скромном човеку и присетио се како је изгледало њихово пријатељство.

- Био је непоновљива личност у српском народу. Усвојио је јеванђељске принципе и живео по Јеванђељу. Био је изузетно скроман и штедљив, сам је шио одећу, а толико је штедео да је увече читао према рефлектору споља који је обасјавао Патријаршију, да би тако уштедео патријаршијску струју. Врло мало је јео, да сам се ја просто питао како преживљава са тако мало хране, али је увек говорио да треба јести само толико да се надокнаде изгубљене калорије -  рекао је протођакон и верни пријатељ покојног патријарха.

Приче из живота Патријарха Павла могу да буду животне лекције многима од нас. Опште је позната чињеница да је патријарх ишао свуда пешке, а онда кад није могао, користио је аутобус. И увек је био у истим ципелама.

У свештеничким круговима дуго ће се препричавати како је патријарх Павле имао лепе ципеле – лаке, удобне и беспрекорно сјајне.

- Јесте - осмехивао се патријарх Павле када су га питали за ципеле - Удобне су, могу у њима дуго да пешачим.

КРОВ ЗА МЛАДЕ БРАЧНЕ ПАРОВЕ: Кућа и њиве као награда за оне који не желе да напусте село

- Где сте их купили?

- Ех, купио! - рекао и одмахнуо руком као да је ставио тачку на разговор.

Ципеле, у ствари,су некад биле женске чизме – нашао их је патријарх, бачене, близу куће своје сестре. Загледао их, превртао, видео да су старе и очуване. После неколико дана у својој малој радионици начинио је себи добре ципеле. 

Прича каже да га је обућарском занату научио неки човек који је поправљао ципелеу близини Патријаршије, а неки кажу да је занат "пенџетирања ђона" научио у манастирима. Једног дана је видео возача испред патријаршије како мења гуму и затражио да му позајми парче од гуме коју је човек намеравао да баци. Од те гуме је изрезао калуп и тако закрпио своје ципеле.

Многи су имали част да им патријарх буде учитељ и да од њега науче животне истине и постану људи.

- Упознали смо се 1950. у Призрену, тада ми је био професор на Богословији једну школску годину, па је отишао у Грчку на постдипломске студије. Као професор је био прилично строг, тражио је од ђака знање, али је био диван. Нас 50 ђака смо у једној спаваоници били. Ложила су се дрва и он је први устајао да заложи деци учионице, да буде топло када устану, а код себе у соби никада није грејао - присећао се ученик упокојеног патријарха.

КРОВ ЗА МЛАДЕ БРАЧНЕ ПАРОВЕ: Кућа и њиве као награда за оне који не желе да напусте село

Отац Момир Лечић навео је једном приликом и да би патријарх  и данас имао поруку за свој народ, да би у данашње време кратко и јасно поручио:

- Будите људи, да се спасава душа на првом месту, да не грешимо. Много ми недостаје иако је прошло толико година. Био је патријарх у најтежим годинама, тада су били ратови, избеглиштва, санкције, народ на муци, сви су долазили код њега и тражили помоћ и он је чинио све што је могао, јер је и он био избеглица у Другом светском рату. Хвала Богу да је српски народ изнедрио једну такву личност и што смо га имали за патријарха - рекао је Лечић.