"СВОЈИМ ОЧИМА САМ ВИДЕО СМРТ ОЦА И ДЕДЕ" Саво са само осам година преживео "Олују", и даље ЧЕКА ПРАВДУ (ФОТО)
Саво додаје да је и након злочина одлазио у Хрватску.
Саво Стијеља имао је само 8 година када је на Петровачкој цести гранатирана избегличка колона. Погинули су му деда и отац, трогодишња сестра и он су тешко рањени, а мајка која је била у деветом месецу трудноће умрла је након порођаја, само неколико дана након повређивања.
ХИТНО УПОЗОРЕЊЕ РХМЗ-А: У наредна ДВА САТА следи велика ПРОМЕНА ВРЕМЕНА, ови делови Србије су на удару
РОЂЕН И ОДРАСТАО КАО НЕВЕРНИК, А ОНДА ЈЕ ПОВЕРОВАО У ХРИСТА: Славимо преподобног Теодора Освећеног, био је ученик великог свеца
ЗЛОЧИНЦИ ОДГОВАРАЈУ ПРЕД СУДОМ: Удружили се адвокати из Србије и Италије, туже НАТО пакт због бомбардовања СР Југославије
После 27 година српско Тужилаштво за ратне злочине подигло је оптужницу против четворице високих официра Хрватске војске због због њихове наредбе да се рекетира колона избеглица у оквиру акције "Олуја".
Саво је јутрос гостовао у Јутарњем програму ТВ Прва и говорио о томе да ли они који су изгубили најмилије верују да је правда, иако спора ипак достижна.
- Ја сам имао осам година, сестра три, а мајка је била у деветом месецу трудноће када смо из села кренули ка Бенковцу и камионом се упутили ка БиХ. Колона је била дугачка преко 100 километара, а народ је већ био гладан и жедан, изморен и измучен. На територији БиХ од страхе Хрватске војске колона је рекетирана - почиње он своју исповест.
Како младић наводи најдубље у сећање му се урезао излазак из камиона након рекетирања колоне, где су се у ауту иза њега налазили отац и деда чију смрт је видео својим очима.
- Мајка је повређена, а 29. августа се породила у Новом Саду када је преминула од последица рекетирања. Беба је преживела и сада има 28 година - додаје Стијеља.
- Од 2005. године слушамо да су покренуте истражне радње, међутим од тога ништа није било. Сваке године се "Олуја" обележава, али нема конкретних радњи. Сада се надамо да ће српско тужилаштво напокон осудити оне који су наредили и извршили ракетирање - објашњава Саво.
Он наводи да његова породица никога не мрзи, већ да само желе да они који су извршили ово срамно дело буду приведени правди.
Саво додаје да је и након злочина одлазио у Хрватску.
- Ујак и ујна су преузели бригу о сестрама и мени, живели смо пристојно и сложно - објашњава младић.
Он наводи да неке ствари не могу да се забораве и да чека правду.
- И даље сам у контакту са неким људима из колоне, ту су били наши кумови, пријатељи и комшије - каже Саво.
Саво каже да је био веома мали, те се не сећа свих детаља, међутим оно што му је остало у сећању јесте да су 5. августа увече кренули ка Бенковцу и ушли у камион.
- Остале су нам само две фотографије, све остало је било код оца у ауту. Почели смо да бежимо ка шуми чим су ракете испаљене - додаје он.
Како каже, нада се да ће у Србији наставити да се прича о овом злочину и да се никада неће заборавити, а додаје да је подизање оптужнице један велики помак.
