"ТАЈ НИВО ДУХОВНОСТИ ВИДЕО САМ САМО ЈОШ ЈЕДНОМ ПРЕ ТОГА" Он је био до последњег дана уз двојицу српских патријарха
Патријарх Иринеј био физички јак и виталан за своје године
Ни у једном гесту патријарха Иринеја, ни у једном његовом поступку није се осећало да је био уплашен, да се боји за свој живот. Тај ниво духовности видео сам само још једном пре тога, када сам лечио патријарха Павла на ВМА.
ХРИШЋАНСКА ЛЕГЕНДА О СРПСКОМ ДЕДА МРАЗУ: Како је "Божић Бата" послат у заборав?
КОРОНА ПРЕСЕК У СРПСКИМ ГРАДОВИМА: Престоница још увек има највећи број оболелих, у осталим местима вирус слаби
НАЈНОВИЈИ ПОДАЦИ! Још 1.787 оболелих, преминуло 35 лица: Када у Србију стижу кинеске вакцине против короне?
Командант привремене КОВИД Војне болнице на Карабурми пуковник др Иво Удовичић био је уз патријарха Иринеја током последњих дана његовог овоземаљског живота. Уз болесничку постељу био је и у тренутку када је поглавар СПЦ преминуо, 20. новембра у 7.07 ујутру, од последица короне.
Др Удовичић открива како су изгледали ти тешки тренуци.
- Он се потпуно препустио божјој вољи. Од првог дана када је стигао у болницу па до последњег тренутка нису га напуштали благост и невероватан унутрашњи мир. Патријарх је код нас дошао у доброј физичкој форми упркос својим позним годинама. Тих првих дана није се дало наслутити како ће се све заврши иако смо сви били свесни његових пропратних болести. Тачно је знао све фазе лечења, па нисмо ни покушавали да кријемо било шта од њега. Имао је огромно поверење у нас и лекарски тим који га је лечио - описује Др Удовичић.
Истиче да је био изненађен колико је Иринеј био физички јак и виталан за своје године.
- Кад неког ко има 91 годину окрећете и намештате у кревету, обично му је потребна велика помоћ, али не и патријарху Иринеју. Он се сам намештао у кревету и спретно се окретао на бок или онако како смо од њега тражили. Све време је јео, пио, помало шетао по соби, причао са нама и био сам убеђен да ће успети да се избори с болешћу - каже Др Удовичић.
Нека чудна енергија струјала је ходницима
Током боравка патријарха Иринеја у Војној болници на Карабурми запослени, као и други пацијенти, знали су да је он с њима у болници.
- Једног дана, док је још био у добром стању, колеге из болнице су ме упитале да ли могу да уђу код патријарха по благослов. Прво сам питао његове секретаре који су били уз њега да ли смем уопште да га питам тако нешто. Када су ми дозволили, питао сам и патријарха Иринеја. Он се насмешио и одговорио: "Наравно, биће ми задовољство". Током његовог боравка осећала се нека чудна енергија која је струјала болничким ходницима, коју је осећао сваки лекар и сваки пацијент - каже др Удовичић.
Патријарх Иринеј је имао здравствене проблеме и пре короне, мучио га је кашаљ, а вирус је погоршао његово стање.
- Компликације су почеле неки 10-12. дан. Прво смо успели да санирамо почетак пнеумоније, па попуштање срчаног мишића. Корона је из дана у дан слабила његов организам - каже Др Удовичић.
Описујући те дане, наш саговорник истиче да се сећа невероватне мирноће у Иринејевом гласу и чинило се као да патријарх њих теши иако је он лежао у болесничкој постељи.
- Имао је неко блаженство, миран говор и неки поглед који те охрабри, смири и ублажи. Као да је више он бринуо за нас и стално је говорио: "Децо моја, шта ћете ви овде, видите колико вас има, а ја сам сам. Знам да вам је болница пуна тешких пацијената, идите лечите друге болеснике, биће мени добро, немојте да се бринете".
Мене је звао Команданте, свако вече је гледао Дневник
Како каже др Удовичић, приликом сваког уласка у патријархову собу осећао је мир, проблеми су нестајали као руком однесени:
- Звао ме је Команданте и волео да прича са мом. Често је помињао Призрен, који му је посебно био прирастао срцу. Бринуо је за српски народ на Косову и Метохији, присећао се војног рока, који је служио у Мостару и Требињу. Волео је да буде информисан и сваке вечери је гледао Дневник. Ми му наместимо све у другој просторији, прикључимо га на кисеоник и он гледа Дневник.
Ту последњу ноћ, када га је интубирао и прикључио на респиратор, др Удовичић се није одвајао од Иринејеве постеље.
- Ти последњи тренуци, посебно та последња ноћ, били су изузетно тешки. Морали смо да га ставимо на респиратор јер му је вирус уништио плућа и више није могао самостално да дише. Био сам уз њега када је издахнуо, тачно седам минута после седам сати ујутру. С блаженим изразом лица једноставно је заспао. Био је то за мене један од најтежих тренутака у овој КОВИД болници, али и целој каријери - прича др Удовичић.
- лекарски тим из Војне болнице на Карабурми
- лекари из Русије
- начелник Инфективне клинике Горан Стевановић
- тим кардиолога са ВМА
- инфектолог др Весна Туркулов
- екипа из Клиничког центра у Новом Саду
Осим уз Иринеја, као војни лекар, др Удовичић је био и уз патријарха Павла на ВМА. Дрвена фигура са његовим ликом данас стоји на столу у канцеларији Војне болнице на Карабурми.
- Имао сам част да сам лечио патријарха Павла. Иако физички исцрпљен од болести, умно и духовно је био бистар. Патријарх Павле је био изузетно блага особа и мио човек, уз ког осећате блаженство и мир. У људској природи је да се грчевито бори за живот кад дође до краја, али не и он. Тај спокој и прихватање божје воље коју сам доживео уз патријарха Павла и Иринеја нигде другде нисам видео - закључује др Удовичић.
