ТИШИНУ И НЕИЗВЕСНОСТ ПРЕКИДА ЗВУК РЕСПИРАТОРА: КБЦ "Др Драгиша Мишовић"- осећа се мирис болести и немоћ исцрпљених
Као да живе у параленом универзуму и да раде сизифовски посао, баш тако се осећају лекари и медицинско особље
Тишину и неизвесност које испуњавају сваку собу "црвене зоне" прекида само звук машине која се бори за оболеле, а истовремено, они против ње. Респиратор. А и лекари и сестре, који трче с једног краја ходника на други, после готово две године рада у "зачараном кругу" из ког се не види излаз, под пуном опремом, већ су научили да комуницирају с мало речи. У ваздуху се осећа мирис болести и немоћ исцрпљених у болничким постељама. Али, и вера да ће проћи кроз "зелена врата".
КОЛИКО ЋЕ ТРАЈАТИ АНТИТЕЛА НАКОН ТРЕЋЕ ДОЗЕ: Бустер "дуже памти непријатеља", стручњаци сагласни око једне ствари
ЛЕПЕ ВЕСТИ ИЗ УЖИЧКЕ БОЛНИЦЕ: Опоравља се дечак (2) са тешком упалом плућа изазваном короном
У Србији од короне умрло најмање 9 ТРУДНИЦА И ПОРОДИЉА: Мали број беба преживео
Овакву слику репортери "Новости" затичу у КБЦ "Др Драгиша Мишовић", који се однедавно поново вратио у ковид-систем, из ког као да никад није ни излазио. У овој болници је од маја до октобра, у периоду затишја пред буру, оперисано 1.300 људи. Због прилива ковид пацијената, многима који су после годину и по дана дочекали ред за операцију и спас, морали су да угасе наду и пошаљу их кућама.
- До 30. септембра на нашој хирургији оперисани су пацијенти углавном са карциномима. Морали смо да одложимо све операције оних који су, напокон, дочекали да прошле или ове недеље буду оперисани. Направили смо велики отпуст. Гледате тако неког коме можете да спасите живот и кога сте вратили и питате се да ли ће он наћи неко место у другој болници. А овамо, са друге стране, због већине оних који се нису вакцинисали, губите шансу да лечите оне који на то исто имају право - каже Јелена Марковић, главна сестра хирургије КБЦ "Др Драгиша Мишовић".
Као да живе у параленом универзуму и да раде сизифовски посао, баш тако се осећају лекари и медицинско особље. Док се у њиховом свету одвија борба за дах, ван зидова ове болнице све врви од нормалног живота. Више немају снаге ни да опомињу људе када уђу у градски превоз да ставе маске.
- Гледате овде како људи умиру, а онда напољу све ради нормално. Пуни кафићи, биоскопи, праве се весеља. Лкуди не схватају да морају да носе маске и да морају да се вакцинишу, јер нам је то једини спас. Љути смо кад видимо да на наше апеле нико не реагује - објашњава Марковићева.
И док напољу "корона не постоји", у "Мишовићу" се у овом тренутку отвара још једно одељење интензивне неге. Тренутно има 75 кревета на интензивној, али болница је таква да свако место може бити пренамењено за ковид.
- Тренутно имамо 278 пацијената. Од тог броја, половина оних који су са лакшом клиничком сликом су невакцинисани, док тај проценат расте када је реч о онима који су у тешком стању, њих је 90 одсто невакцинисано - објашњавају у КБЦ "Др Драгиша Мишовић".
У то се уверамо док корачамо, јер изнад кревета оних који воде битку за живот на интензивној нези пише - "невакацинисан". Један од средовечних пацијената у петак је стигао из Чачка. Са сузама у очима обећава да ће се вакцинисати чим изађе.
- Ако успем да прегурам, идем. Кајем се, много се кајем што то нисам учинио до сада - једва проговара, док га лекари и сестре бодре да ће све бити како треба.
На другом крају ходника, за живот се боре и породиљи старој 28 година. Породили су је царским резом, неколико пута је интубирана и екстубирана.
- Плућа су јој у веома лошем стању, али се због младости држи. Ни она нија вакцинисана. Све породиље које су завршиле код нас нису примиле цепиво. Иако постоје протоколи који кажу да је вакцинација дозвољена у трећем триместру "фајзер" вакцином, па чак и у другом. Ипак, не знам зашто се ниједна не вакцинише - објашњава нам примаријус др Снежана Затежић.
Примаријус др Затежић показује нам претпоследњи кревет. У њему лежи тридесетпетогодишњи човек. Рекло би се, био је здрав као дрен:
- И он је невакцинисан. А није имао никакве пратеће болести. Још успева да се одржи на високом протоку кисеоника у неком потрбушном или бочном полажају. Налаз на плућима још није кренуо у регресију. Надамо се да ће успети да се опорави.
Најмлађи пацијент био је, како се присећа др Затежић, стар 20 година. Најстарији 101 годину. И прошле недеље, нажалост, изгубио је битку са короном.
Пацијенти су претежно из Београда, али има их из Чачка, Крушевца, Лесковца, Врања... Колико год далек пут да су прешли до болнице, тек им предстоји дуг пут ка оздрављању. Сваког дана од 20 до 30 њих уђе и изађе кроз ова врата. Они који прегурају, захвалност остављају на вратима "Мишовића". Ипак, у петак петоро није стигло до захвалности. Болест је била јача од њих.
Иако су навикли на брзи и непредвидиви ток болести, ови професионалци ипак су само људи.
- Дешава се и да се исплачемо кад испратимо некога. Исплакали смо се и када нам је преминуо колега анестезиолог, сви смо били у сали, покушавали да га спасемо, али нажалост није се ништа могло - присећају се тешких тренутака запослени у КБЦ "Др Драгиша Мишовић".
КБЦ "Др Драгиша Мишовић" осим за одрасле, једина је ковид - болница у Србији која има дечје одељење. У овом тренутку на лечењу од короне је 33 малишана. Најмлађи има свега десет дана.
