КАКВЕ СУ ТО ТОПЛОТНЕ КУПОЛЕ ПОД КОЈИМА СЕ ВЕЋ ПРЖИМО? Стручњаци објашњавају зашто настају и УПОЗОРАВАЈУ НА ОГРОМНУ ПРЕТЊУ (ВИДЕО)

Топлотни таласи и дуготрајни периоди паклених врућина, са температурама вишим од уобичајених све су чешћи и дужи феномен широм света па и у Србију.

Паклене врућине које је донео нови топлотни талас проузроковане су феноменом познатим као "топлотна купола". У Србију је увелико стигао други топлотни талас ове године, а температуре ће до суботе достићи и 40 степени.

 Шта је топлотна купола и како настаје

Топлотна купола је метеоролошки феномен у којем је велика маса врућег ваздуха "заробљена" изнад одређеног подручја, што узрокује екстремне температуре. Уобичајено је да топли ваздух с обзиром на то да је ређи од хладног, има тенденцију да се диже у вис. Међутим, снажан систем високог притиска може да спречи то дизање и ширење и присили топли ваздух да остане "заробљен" близу површине у одређеном подручју.

Системи високог притиска у том смислу делују попут поклопца или куполе над одређеним подручјем. Атмосферски физичар Бранко Грисоњо, професор са загребачког ПМФ, каже да "појачано таложење у јаком антициклонском пољу ваздуха не дозвољава дубоко струјање топлог ваздуха и испаравање, већ својим јаким 'поклопцем' чини обрнуто – кочи мешање ваздуха и проветравање".

- То се најчешће догађа кад је млазна струја, поларна или суптропска, преслаба, а то слабљење је нешто што се збива у овим актуалним климатским променама - додаје Грисоњо.

Сунчева енергија загрева тло, а то загрејано тло потом загрева ваздух изнад себе. Без могућности да се подигне и распрши, загрејани ваздух остаје близу тла, где наставља да се загрева. Он се под куполом збија, а како је његова укупна топлота заробљена у мањем волумену, температура додатно расте. 

 Високи притисак такође спречава формирање облака и падавина, што значи да подручје под топлотном куполом остаје суво и сунчано, а то, пак, додатно повећава температуру.

Биће их све чешће

Студија објављена у часопису "Натуре Цлимате Change" анализирала је топлотну куполу из 2021. године у западној Канади и САД. Према тој студији, ако глобалне температуре порасту за 2°Ц изнад прединдустријског нивоа, топлотне куполе, попут оне из 2021., могле би да се појављују сваких десет година.

- Веза између екстремних врућина и просечне температуре може се делимично објаснити повратном везом између влажности тла и атмосфере. Очекује се да ће се вероватноћа екстремних врућина сличних онима из 2021. године повећати због општег загревања, појачане повратне спреге између влажности тла и атмосфере те слабе, али ипак значајно повећане вероватноће циркулације сличне топлотној куполи - пишу аутори студије. 

"Bulletin оф the Атомиц Сциентистс" објавио је 2023. да су због климатских промена топлотне куполе постале пет пута вероватније.

Климатске промене утичу на динамику атмосфере, укључујући промене у обрасцима високог и ниског притиска. Јачи и трајнији систем високог притиска могу довести до чешћег формирања топлотне куполе. Такође, климатске промене могу ослабити млазне струје, што омогућава системима високог притиска да дуже остану на једном месту. 

 Како се поларни ледени покрови топе, а површине покривене шумама и травњацима замјењују површинама попут асфалта и бетона, рефлективност Земљине површине се смањује. Тамније површине рефлектирају мање топлине у свемир, односно апсорбују више, због чега се зрак изнад њих снажније загријава. То, пак, може потакнути чешће формирање и дуље трајање топлинских купола.

Градови због урбаног топлотног ефекта додатно погоршавају последице топлотне куполе. Бетон, асфалт и други грађевински материјали апсорбују и задржавају више топлоте од травњака и шума, што може појачати интензитет топлотних таласа унутар урбаних подручја. 

 Климатске промене такође придоносе чешћим и јачим сушама. Суво тло и мањак влаге смањују могућност хлађења површине кроз испаравање, што опет појачава последице топлотних купола. Мањак влаге у ваздуху такође смањује количину облака, што омогућава да још више сунчеве енергије дође до тла и загреје га.

Трајаће све дуже

Топлотне куполе са климатским би променама могле бити постајати све дуготрајније.

Како смо већ навели, климатске промене могу да проузрокују слабљење висинске струје и смањење разлике у температурама и притиску између поларних и тропских крајева јер се поларни крајеви због отапања рефлексивног леда брже загревају. 

 То, пак, може изазвати спорије кретање атмосферских система, што значи да се системи високог притиска, који стварају топлотне куполе, могу дуже задржавати изнад одређених подручја.

Продужене суше смањују количину влаге у земљи, што додатно стабилизује високи притисак и омогућује топлотним куплама да дуже трају. 

Извор: Србија Danas/Index/Блиц/М.А.