ТУЖНА ПРИЧА СА ПЕШТЕРА: Ова деца су ХЕРОЈИ СРБИЈЕ! Мокрих ногу пешаче чак ЧЕТИРИ САТА до школе!
Душа да заболи: Миљана (14), Вања (12), Радослав (10) и Дејан (12) из сјеничког села Блато гацају и по четири сата по сметовима, кроз шуму пуну вукова, како би стигли до школе.
Кад се пре десетак дана незапамћена олуја спустила на Пештерску висораван, а на све стране остали завејани људи, Србислав Раичевић из села Блато на самом крају висоравни био је захвалан Богу што су му тог дана деца у кући на распусту, а не на путу од школе до куће, у сметовима негде горе на брду.
СТРАШНА ИСПОВЕСТ СРБИНА ЗАРОБЉЕНОГ У КАРАНТИНУ: Испричао праву ИСТИНУ о смртоносном вирусу!
НЕВЕРОВАТНА ГРЕШКА? Београђанин отишао да региструје ауто, добио саобраћајну са датумом - 31.12.9999! (ФОТО)
Правило ће важити од 1. јуна: У овој земљи потпуно забрањују електричне тротинете
Кад нема снега, онда мали Раичевићи и њихов комшија Дејан Цмиљанић (12) некако, без велике невоље и дођу до школе у место Баре. "Ладом нивом" повезе их комшија Живан Брадић па у школу стигну суви и одморни. Мука је кад преко Пештера крене мећава и затрпа путеве, кад узбрдо не може ни Живанова "нива", тада њих четворо крену пешице, 11 километара до школе, два и по или три, или четири сата пешачења, зависи колики је снег, а они мали, нејаки, брзо се уморе, а Пештер немилосрдан.
Мука је кад преко Пештера крене мећава, кад затрпа путеве, кад узбрдо не може ни Живанова „нива“, тада њих четворо крену пешице, 11 километара до школе, два и по или три, или четири сата пешачења, зависи колики је снег, а они мали, нејаки, брзо се уморе, а Пештер немилосрдан.
- Често се деси, нема их из школе па нема. Тада појашем коња, кренем да их сачекам на путу, или да их тражим, па се иза сваке кривине извирујем, а кад их нађем, они смрзнути, мокри до појаса, залеђени, душа ме заболи. Кад дођу кући, не могу да откраве чизме и панталоне - прича Србислав, отац Миљане, Вање и Радослава.
А и кућа Раичевића слабашна. Брвнарица уклештена у чанку међу брдима. Поцрнела брвна, види се, кућа давно грађена, покривена салонитом, приграђена једна собица. А свако од укућана има свој задатак - најмлађи Радослав, чим скине ђачку торбу, води бригу о мешанцима Меди, Џонију и Бобију и кобили Мицики, с којом се највише игра, а Миљана и Вања већ имају озбиљног посла да припазе краве и овце да не одлутају пртином и да помогну мајци око кућних послова.
- Живимо од стоке, продамо мало сира, покоје теле, син Мирослав је средња школа, у Крагујевцу је, и боримо се. Бог ми је дао златну децу и вреди се борити, имам за шта, да од њих буду вредни, поштени, честити људи - кажу Србислав и мајка деце Стојна.
Кад напада снег, одсечени су понекад недељама. Тада узбрдо, ка Барама, води само уска пртина којом деца иду у школу. Кад добију температуру, а до лекара је 40 километара, Стојна се сналази.
- Тежак је ово живот, претежак. Цео живот овде је само мука, и за нас и за децу. И брига, оду у школу, па их нема, а они сатима газе снег. Прецркнемо од страха. Жао ми их кад их видим како ујутру одмичу узбрдо а снег преко колена, али боре се и они, они су наш понос, све што имамо - каже Србислав.
Кућа Раичевића, види се то одмах, пуна је љубави и среће. Поделе оно мало што имају, Радослав увече исприча своје догодовштине с Мициком и мешанцима и деца утону у сан. Ујутру је нови дан. Успут, док пешаче предугих 11 километара до школе, кроз шуму па преко голети где снег навеје, деца се смеју Радославу, навија за Партизан а мајка и брат му, намерно или не, купили ранац Црвене звезде, док иза њих остаје њихова брвнарица као нека староставна стражара на самом крају света.
НЕКОМ ОЛУЈА ДОБРО ДОШЛА: Невреме "нагрувало" струју из ветрењача, ветар дао више струје него угаљ!
ГОРИВО ЋЕМО ПЛАЋАТИ СВЕ МАЊЕ: Ово је РАЗЛОГ драстичног пада цене НАФТЕ у Србији!
ЦЕНА НАФТЕ И ДАЉЕ "ТОНЕ": Пале пету недељу заредом због коронавируса (ВИДЕО)
ЦЕЛА СРБИЈА ЛЕЖИ НА НЕВЕРОВАТНОМ БЛАГУ! Само једно место у нашој земљи има ЗАЛИХЕ УГЉА за наредних 150 ГОДИНА!
НЕБИТАН МАТЕРИЈАЛ, ФИЗИКА ЈЕ ИСТА: Створио "анти-СОЛАРНЕ" панеле који производе електричну енергију у МРКЛОМ МРАКУ
