У поноћ нам стиже ПРАВОСЛАВНА НОВА ГОДИНА! Ево где се све слави
Више земаља вечерас слави.
Српска православна црква и верници, али и друге цркве и народи који поштују јулијански календар обележавају у поноћ почетак нове 2024. године, а широм Србије организован је дочек.
Да ли знате како се пише СРПСКА НОВА ГОДИНА? Пре него што пошаљете поруку драгим људима, ипак, проверите
БОГАТ МУЗИЧКИ ПРОГРАМ И ПОНЕГДЕ ВАТРОМЕТ Овако се чека Српска нова година широм земље! У овим градовима спрема се прави СПЕКТАКЛ
Српска Нова година by Мусиц Week - Погледајте које музичке звезде наступају на Копаонику ове године
Православна Нова година, позната као јулијанска Нова година, је празник који се слави 14. јануара по грегоријанском календару у балканским земљама Србији, Црној Гори, БиХ (Република Српска), Северној Македонији као и у православним деловима Хрватске, а тог датума је 1. јануар по јулијанском календару.
Јулијанска Нова година слави се и у Русији, Белорусији, Украјини, Јерменији, Молдавији и Грузији, а занимљива је чињеница да традиција обележавања јулијанске Нове године постоји и у неким немачким кантонима у Швајцарској, али и у неким деловима галске заједнице у Шкотској.
Срби су се према народним обичајима, традиционално за српску Нову годину окупљали и играли народне игре, док је током османске владавине било забрањено прослављање и поштовање српских традиција.
У Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца грегоријански "нови" календар је званично прихваћен Законом о изједначавању старог и новог календара од 10. јануара 1919. године објављеном у првом броју Службених новина Краљевства СХС.
Тим законом предвиђено је да у целој држави 15. јануара престаје да важи "стари" календар и почиње "нови".
Према обичајном календару, вечерас се не спава, а обичај је да се у току ноћи служи врућа ракија, кувано вино и крофне.
У градској средини су се у поноћ служиле крофне, а у једну се стављао златник и веровало се да ће онај ко пронађе златник имати успешну годину.
Јулијанска нова година у нашем народу се назива и Српска нова година, али и Мали Божић, јер се на тај дан завршавају божићне свечаности.
У домовима је у сусрет празнику породица на окупу, трпеза је богата, уз неизоставну празничну печеницу.
Након завршетка Другог светског рата, прослава Православне нове године дуго година је означавана као тежак национални испад, а поново је почела јавно да се слави од деведесетих година прошлог века.
Српска нова година дочекивана је уз ватромет и концерте, са све већим бројем страних туриста, а ове године припремљен је богат музички програм, а понегде ће бити организован и ватромет на трговима у многим градовима Србије.
Јавну прославу нове православне године прва је организовала београдска "Касина", а следећих година придружиле су се све престоничке кафане, локали и биоскопи.
Српска православна црква 1. јануара по јулијанском календару слави спомен у част Исуса Христа и Светог Василија, одакле и назив за јулијанску нову годину – Василица.
У неким крајевима се на тај дан спаљују остаци бадњака, као што се за Божић меси погача чесница, за мали Божић се меси посебан обредни хлеб "василица".
Извор: Србија Данас/Pink.rs
