Топли новембар је само НАГОВЕШТАЈ онога што нас чека: УЗРОК оваквог времена датира од 1865. године
У Србији ће за десетак година због глобалног загревања, уместо континенталне, владати далеко топлија суптропска клима, најављују метеоролози.
То значи да ћемо имати врела лета и веома благе зиме без снега, а клима ће нам бити слична оној у Грчкој или на југу Шпаније.
- Биће сасвим нормално да, баш као што је случај ове године, температура у јесењим месецима, па чак и у децембру и јануару, недељама буде изнад 20 степени. Такође, ледени таласи, са дебелим минусом, постаће права реткост.
Игноришите лажне вести са друштвених мрежа! Да ли вакцинисати дете?
Климатолог из Националног климатског центра Горан Пејановић, иначе заменик директора РХМЗ-а, објашњава да ћемо као последицу глобалног загревања имати драматичне климатске промене и да је топли новембар, који је у току, само наговештај онога што нас чека.
- И пре се дешавало да у децембру имамо понеки дан са двадесет и више степени, али због знатних климатских промена ти периоди ће нам у зимским месецима долазити у серијама.
- Глобално загревање је увелико у току, а као последицу тога имамо све блаже, топлије зиме.
Предвидела је погибију СТОТИНА ХИЉАДА људи, а од ОВОГ Вангиног пророчанства диже се коса на глави
- Континентална клима, која влада код нас, подразумева топла лета и хладне зиме, али то одавно није случај. Ако се овако настави, наша клима све више ће личити на суптропску, коју одликују врела, сува и дуга лета и кратке, благе и влажне зиме – напомиње Пејановић и додаје:
- Поред тога што ће зиме бити све топлије, у овом периоду године имаћемо веће количине кише, али ће она бити концентрисана у малом броју дана. Такође, већ сад је број великих суша скочио за дупло у односу на период од 1961. до 1990. године. Сада их имамо на сваке три године, а некада су се дешавале на сваких шест.
Пејановић напомиње да се клима код нас мења зато што су температуре мора која нас окружују из године у годину све већа.
- Четири мора у нашем окружењу, Црно, Касписјко, Балтичко и Средоземно море, као и Атлантски океан никад нису били топлији још од 1865. године. Они директно утичу на нашу климу, јер што су топлији, то су и температуре код нас све више. Колико температуре „скачу“ сваке године, најбоље показује податак да од 1888. године, од 10 најтоплијих лета икада, чак осам смо доживели након 2000. године – објашњава Пејановић и наводи да се све ово дешава због претеране емисије штетних гасова у атмосферу.
Градска секретарка наредила хитан инспекцијски надзор у Прихватилишту за одрасла и стара лица
Метеоролог Weather2Umbrelle Ђорђе Ђурић каже да се Србија зими често нађе под утицајем врелог ваздуха са севера Африке, због чега имамо високе температуре.
- Оно што је приметно јесте да се последњих година уочава пораст температуре, као и да михољска лета у Србији сваке године све дуже трају. Верујем да ће се то наставити и даље. Максимална измерена температура у децембру је 24 степена, па није искључено да ћемо и у будућности у том периоду имати мерења од двадесет и више степени.
- То је зато што се Србија зими све чешће налази на удару две ваздушне масе. Прва, са севера Африке, која доноси врео ваздух, док нам са Атлантика долази влажно време – објашњава Ђурић.
Пратите нас и на нашем Инстаграм налогу.