ВЕЧНА СЛАВА СРПСКИМ ЈУНАЦИМА! Завршена комеморација на острвима Крф и Видо, Додик и Ђорђевић положили венце у "Плаву гробницу" (ФОТО)
На острвима Крф и Видо данас су одржани комеморативни скупови поводом годишњице искрцавања српске војске у Грчкој и у знак сећања на око 250.000 страдалих цивила и припадника српске војске.
Церемонију је предводио министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић који је положио венце и одао почаст код спомен-костурнице у Маузолеју на острву Видо, код Морнаричког крста и у "плавој гробници".
Свечаности је присуствовао и министар здравља Златибор Лончар, као и члан председништва БиХ Милорад Додик.
На почетку комеморације грчки свештеници су одржали парастос, након чега је у име Републике Србије венац је положио министар Ђорђевић, а исто је учинила и грчка делегација.
У току церемоније почела је да пада киша, а према нашим информацијама са лица места, атмосфера је достојанствена и тужна. Интониране су химне Грчке и Србије.
Након полагања венаца присутнима се обратила градоначелница Крфа:
- Драги пријатељи, данас је велики дан за наше народе. На овом простору испред маузолеја буде се сећања на један тежак период за српски народ. На овом острву одајемо почаст онима који су изгубили животе - истакла је она.
Потом се обратио и председавајући председништва БиХ Милорад Додик.
- У посљедњих неколико година Република Српска и Србија заједно обиљежавају све велике датуме из српске историје, одајемо почаст свим српским борцима, њиховим страдањима, не заборављамо њихово херојство и голготе кроз које су прошли. На тај начин не сјећамо се само наших предака, очева, дједова, мајки и бака, него показујемо и српско јединство, јер само јединствен, овај наш народ, мали по броју, а велики по херојским дјелима, може опстати.
ПОТОМАК СОЛУНСКОГ БОРЦА НА КОМЕМОРАЦИЈИ НА ОСТРВУ ВИДО: Сваки Србин треба да дође на ово место!
Како би СЛАВНИ ВОЈВОДА решио питање КиМ?! Праунук ЖИВОЈИНА МИШИЋА за СД открива највећу српску грешку у последњих 100 година
КАКАВ ЈЕ ОДНОС СРБА И РУСА? Ево шта показују истраживања
Грчка је за српки народ свето мјесто, она је наш Јерусалем. Овђе су Срби још у 12 вијеку пронашли своје духовно уточиште на Светој Гори. Али Грчка је симбол страдања и васкрсења српског народа. Прије нешто више од 103 године, овдје на Крфу, на ”острву спаса” како га ми Срби још зовемо, своје уточиште од албанске голготе потражило је преко 150.000 измучених, рањених, гладних српских војника и цивила. Многи од њих свој коначни спокој пронашли су овдје, сахрањени у ”хумкама у туђини” и Плавој гробници, ”храму тајанства” гдје ”влада бесркајна тишина.”
О страдању српских војника, који су се најприје на Косово, а затим преко Албаније, кренули да свој спас пронађу у овој братској земљи, исписани су најтужнији стихови у српској поезији. О њиховом јунаштву, мучеништву и људском поносу свједочанства су написали и савезнички и нерпијатељски официри. Историја не памти такву голготу једног народа, нити биљежи да је један краљ кренуо заједно са својим народом на пут неизвјесности, пут мучеништва и страдања. Хроничар Анри Барби је записао како краљ Петар ”без пратње, оскудан као и посљедњи од његових сељака и војника...тако стар, тако уморан и толико слаб” одлази у изгнанство ”па ипак његова воља није сломљена.”
Велику захвалност дугујемо руском Цару Николају Другом Романовом и Русији, генералу Пјарон де Мондезириу и његовој Француској, али и другим савезницима Британији и Италији, који су кренули у организовано спашавање српске војске и цивила. Не заборављамо ни доброту ни помоћ наше грчке браће, који су спасавали, лијечили и дијелили судбину мог напаћеног народа. Сјећамо се и Јаниса Јанулиса, човјека великог срца, који је своју земљу поклонио спрској војсци, да на њој сахране своје мртве, али и многих других знаних и незнаних Крфљана, њихових потомака, који и данас чувају сјећање на страдање мог народа.
У овој, за нас светој земљи, на дестинама гробаља почивају кости преминулих српских војника, међу којима је и Савезничко гробље у Солуну. Међу Србима који су учествовали у пробоју солунског фронта 1918. године, учествовао је велики број Срба са простора данашње Републике Српске, који су се као добровољци борили у редовима Српске Краљевске војске.
Прошле године обиљежили смо 100 година од уласка српске војске у у Бањалуку, која је након вишевјековне туђинске тираније Турске, а касније Аустро-Угарске коначно била ослобођења. У наредном периоду у Бањалуци биће израђен споменик српском војнику, који је са солунског фронта дошао и подарио нам слободу. Угледавши првог српског војника, који је ступио на тло Бањалуке, једна старица је том приликом узвикнула ”Ђецо моја, данас смо коначно устали из мртвих! ”
Поклањајући се сјенама наших великих јунака, овдје али и на дргуим мјестима у отаџбини и туђини, дајемо путоказ нашим потомцима да чувамо од заборава жртву коју су дали наши и њихови преци. Јер као што је рекао ратни командант Дринске дивизије Крста Смиљанић ”Слобода има лица оних који су за њу живот дали.”
Нека је мир и спокој свим невиним српским жртвама! Слава и хвала свим нашим незаборавним јунацима - завршио је уз громогласан аплауз свој говор Милорад Додик.
Министар Ђорђевић је такође одржао говор, и подсетио је колику помоћ је тада Србија добила од грчког народа и захвалио се на подршци коју је Србија добила тада и коју добија сада.
ВЕЛИКО ОТКРИЋЕ У ПОРТИ МАНАСТИРА ЖИЧЕ: Радници у чуду! Пронашли СВЕТИЊУ која је била скривена 94 године!
Емир Кустурица дигао ЧИТАВ РЕГИОН на ноге: Без ДЛАКЕ НА ЈЕЗИКУ! Многи ће се замислити након његових речи
Конференција "Бесмртни пук" у Београду: Прилика да се подигне глас ПРОТИВ РЕВИЗИЈЕ ИСТОРИЈЕ!
- Драги грчки домаћини, пријатељи српског народа и поштоваоци српске историје и наше заједничке славне прошлости,
Овде, на острву Виду, данас обележавамо годишњицу Албанске голготе српске војске у Првом светском рату и присећамо се војничког слома и окупације Краљевине Србије из 1915. године од стране Централних сила, али и наставка борбе непокорене српске војске. Сећамо се високог борбеног морала српске војске у биткама на Солунском фронту, помоћи земаља Антанте и посебно пријатељског грчког народа која нам је пружена на том мучном и славном путу и коначног тријумфа над непријатељем 1918. године.
Током Албанске голготе српског народа, погинуло је, заробљено, нестало, или умрло од хладноће, глади и исцрпљености 243 877 војника. Та славна и страдална војска, чији су мртви сахрањивани овде у „плавој гробници“ Јонског мора а живи након Кајмакчалана у победоносном јуришу ослободили јужнословенске просторе, била је сачињена од Срба. Многи од тих наших предака снагу да истрају у својој праведној борби нашли су у нези, бризи и саосећајности које су им њихови грчки домаћини несебично пружили већ 1915. године, да би им се коначно и војнички придружили и допринели ратним напорима Антанте уласком Краљевине Грчке у рат 1917. године.
Као изасланик председника Србије Александра Вучића, у име Владе Републике Србије и Одбора за неговање традиција ослободилачких ратова Србије имам обичај да кажем да се Србија борила на правој страни у великим ратовима двадесетога века, чијим је исходом обликован и устројен међународни поредак за дуги низ година.
Захваљујући борби, жртви и победи наших предака над злом милитаризма, фашизма, религијске, етничке и расне нетрпељивости у Првом и Другом светском рату, ми данас живимо у свету у коме људске и грађанске слободе и међународно право представљају неоспорне темељне вредности.
Европска унија, као најважнији политичко-економски, али и мировни пројекат у овом делу света, темељи се, више него иједна друга међународна организација, изузев, можда, Организације Уједињених Нација, на вредностима проистеклим из победе над милитаризмом и фашизмом.
То што ми обележавамо Дан примирја у Првом светском рату, а не дан победе сила Антанте над Централним силама, доказ је да те вредности не подразумевају реваншизам победника и ликовање над поразом држава и народа који су заступали погрешне идеје у два Светска рата. Али то не значи да је пожељна ревизија историје изношењем лажних тврдњи, манипулацијом историјским чињеницама и њиховим извртањем у најчешће предизборној игри појединих европских политичара који неретко заборављају деструктивну улогу својих земаља у тим ратовима.
Пред нама је историјска одговорност да јавно осудимо и презремо те бесрамне покушаје ревизије историје којима се, на крајње циничан начин, наноси увреда жртвама геноцида и исмева њихово страдање и мучеништво.
Наша је дужност да осујетимо и осудимо све покушаје ревизије историје, како због будућих нараштаја европске омладине која тек треба да буде едукована о погубности и злочинима милитаризма и фашизма у прошлости, тако и због негативних последица које они могу имати у будућности, а чији се наговештај и дух већ данас могу приметити.
Потребно је да лидерима европских земаља у којима се одвијају процеси ревизије историје, укажемо на неопходност да се томе активније супротставе и таквим негативним трендовима стану на пут.
Не смемо насести на замке једностраних решења када приступамо решавању сложених питања на Балкану и у Европи, само зато што бисмо тиме умирили најекстремније елементе у нашим народима. Само мирним путем, марљивим и мукотрпним радом можемо земље региона довести на жељени ниво друштвено-економског развоја.
Иницијатива председника Вучића да се земље Западног Балкана још боље инфраструктурно повежу, да се максимално олакша кретање људи, вршење услуга и промет робе на овим просторима и да се формира заједничко тржиште земаља чије ће економије на тај начин постати компетитивније у европским и светским оквирима, јасан су доказ потпуне посвећености Републике Србије дугорочном миру, стабилности и просперитету грађана свих земаља региона.
У име Владе Републике Србије захваљујем се новоизабраном председнику Владе Хеленске Републике Киријакосу Мицотакису, који је приликом недавног састанка са председником Вучићем у Њујорку изразио чврсту решеност грчког народа и државе да ни у будућности не признају самопроглашену независност тзв. Косова, и пружио пуну подршку настојању председника Србије да се сукоб Приштине и Београда реши мирним путем, уз дијалог који ће бити настављен чим се за њега стекну услови, односно повуку неразумне таксе на српску робу коју су увеле привремене приштинске власти.
Грчки и српски народ деле истоветну духовну традицију. Љубав и саосећајност према нашој страдалној војсци у Првом светском рату грчки народ нам је пружио не само због тога што је природно да један православни народ помаже другом народу исте вере, већ и зато што су човекољубље и емпатија у основи те духовне традиције - рекао је министар Зоран Ђорђевић.
Обратио се и потомак солунског борца Ђуровић Димитрије.
- Сваки Србин би требало да дође овде. Сећам се да ми је деда прицао о пробоју солунског фронта. Прицао је каква је то била патња, да су исли голи и боси. Била је то велика патња - рекао је Ђуровић.
Министар Ђорђевић и председавајући председништва БиХ Милорад Додик комеморацију су завршили бацањем венаца у "плаву гробницу" - место где је око 5.400 умрлих спуштено у море.
СУТРА ЈЕ КРСТОВДАН: Ево шта тај празник представља и шта обавезно МОРАТЕ ДА УРАДИТЕ! (ВИДЕО)
Данас ОБЛАЧНО са ПЉУСКОВИМА и ГРМЉАВИНОМ, могућ слаб ветар! Ево када се очекује ПРЕОКРЕТ
Због задатка основца из Србије "горе" друштвене мреже: Добио је нула поена, а због овога су МНОГИ БЕСНИ! (ФОТО)
Комеморативним скуповима присуствује и висока делегација Министарства одбране и Војске Србије, званичници Грчке, представници града Крфа, представници више српских удружења опредељених за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, као и студенти Војне и Криминалистичко - полицијске академије из Београда.
Обележавање 103. годишњице искрцавања српске војске почело је у среду полагањем венаца и одавања почасти код спомен-плоче у Гувији, месту искрцавања српске војске на Крфу, на споменик Дринској дивизији, као и код споменика Јанису Јанулису.
Српска војска и народ почели су повлачење преко завејаних планина Албаније након инвазије Немачке, Аустроугарске и Бугарске на Србију у зиму 1915/16 године.
После неуспелог покушаја да се српска Војска повлачи долином Вардара, а због продора бугарске армије и пресецања комуникација, те изостанка планираног продора савезника из Солуна у сусрет српској Војсци, Врховна Команда је 24. новембра 1915. године одлуцила да се трупе повуку преко Црне Горе и Албаније на Јадранско приморје.
Током албанске голготе велики број војника и цивила умро је од хладноће, глади и исцрпљености.
После више од месец дана тешких маршева по најтежем времену и беспућу, српска Војска се прикупила код Скадра, Драча и Валоне, а француска влада је 28. јануара 1916.године одлучила да њена морнарица одложи све друге транспорте, док из Албаније не буде извучена српска војска.
Савезнички бродови су почели убрзано да превозе изгладнелу, исцрпљену српску војску, а до 15. фебруара на грчко острво Крф превезено више од 135.000 људи, у Бизерту око 10.000 људи, а на Корзику и у Француску око 5.000 српских војника.
Прво искрцавање српске војске на Крф било је у пристаништу у Гувији, шест километара северно од града, а трошкове опремања и издржавања српске војске преузеле су Француска и Велика Британија.
Најтежи рањеници били су искрцани на острво Видо где се данас налази спомен комплекс и у оквиру њега маузолеј.
Од 23. јануара до 23. марта 1916, на том малом острву умрло је 4.847 људи. Видо, организовано као болница, претворено је у "острво смрти", а море око њега у "плаву гробницу", где је око 5.400 умрлих спуштено у море.
