Уместо јакни носимо летњу гардеробу: Ово су разлози зашто нас је пролеће заобишло, а ПОСЛЕДИЦЕ су велике
Климатске промене погодиле Србију
Тек што смо испратили зиму, а уместо пролећа и пријатних 20 степени сачекало нас је готово летње време с тропским температурама.
Прочитајте и:
Уместо пролећних јакни и кишобрана у торбама "за сваки случај", овог пролећа смо из капа и шалова ускочили директно у летње хаљине и кратке панталоне. Иако топло и сунчано време неоспорно прија већини, помало забрињава ова, све учесталија, замена годишњих доба.
Зима готово више и није она права - температуре тек понекад оду у минус, а снег који је раније падао још од новембра, ове године изненадио нас је тек у марту. Раније се, кажу метеоролози, некако знало - април је прелазни месец, температуре су око 20 степени, уз обавезно смењивање сунца и облака. Да ове године "нешто није како треба", прва назнака је била већ у марту када је у току једног месеца забележена температурна разлика од нестварних 50 степени.
- Неоспорне су велике разлике између максималних и минималних температура. Првог марта у Сомбору је измерена најнижа температура ове зиме са чак минус 25 степени, а већ пред крај истог месеца, жива у термометру досегла је 25 степени у плусу - објашњава метеоролог Ђорђе Ђурић.
Грађани, ОПРЕЗ! Спремите се за велику НАЈЕЗДУ комараца и МИЛИЈАРДУ ПЛИКОВА од уједа!
Сам прелазак из зиме у пролеће донео нам је прави ледени талас са обилним снежним падавинама и веома ниским температурама за то доба године. Иако се тада чинило да ћемо на летње температуре чекати још неколико месеци, природа нас је демантовала јако брзо. Крај марта и температуре од свега нула степени брзо су пали у заборав јер је дошло до наглог отопљења - почетак априла нам је донео сунчане дане, а температуре су биле углавном изнад 20 степени, да би током последњих недељу дана температура прелазила и летњих 25. Практично смо зимске капе заменили качкетима, а из дебелих јакни ускочили у бермуде.
- Последњих дана имамо случајеве да температуре достижу и тропских 30 степени - каже Ђурић.
Колико су заправо те температуре високе потврђује податак да је просечна максимална температура за цео април 18 степени, а последњих неколико дана жива у термометру бележи 28, 29, па и 30. подеок.
- Почетком априла, када је просечна температура 12, 13 степени, ми смо мерили 24, 25 степени. Рачуница тога је проста, априлске температуре су око десет степени изнад просека. Чини се да смо нагло искочили из зиме у лето јер тренутне температуре одговарају оним током јуна - објашњава метеоролог.
Узрок све топлијем пролећу, доцент др Владимир Ђурђевић са Института за метеорологију Физичког факултета у Београду види у глобалном загревању.
- Просечна температура целе земље је већа за један степен него што је била пре 100 година. Тај један степен не делује пуно, али је заправо врло значајан. Да би људи схватили колико је то важно, треба да узму за пример то да је температура нашег тела 36 степени, а када се промени за један степен више, ми смо болесни и морамо да идемо код доктора - објашњава.
Слично је, каже, и са климом која има своју средњу температуру.
- Наша планета која је врло стабилна и која се веома мало мењала задњих 10.000 година, за последњих 100 променила се много. То је већином због људских активности - пре свега емитовања угљен-диоксида због сагоревања нафте, угља и гаса, повећали смо концентрацију угљен-диоксида у атмосфери и довели до загревања планете од један степен за сто година, што је апсолутни преседан у геолошкој историји земље - упозорава др Ђурђевић.
Због тога што је планета топлија, треба очекивати да ће се чешће дешавати ти периоди топлог времена на разноразним деловима Земље, а овај април ће вероватно бити најтоплији од када се врше мерења.
- Можемо очекивати у будућности да ово полако постаје део неке нормале. Овако ће да изгледају априли у будућности, нећемо имати априле као што су били 1980. године... Једноставно, овако топли периоди у току пролећа ће постати наша реалност - закључује он.
Да нешто није како треба упозорили су светски метеоролози још 2015. године када је јун, према просечним температурама на планети, био најтоплији још од 1880. године од када се раде мерења.
Када овако нагло уђемо из хладног у осетно топлији део године, климатске промене одражавају се и на животиње.
Продужи се дан, инсолације су јаке, температуре високе, а животиње, баш попут људи, немају времена да се привикну на дневне порасте температуре. Не постоји довољно дуг период да дугодлаки пси промене крзно. Биљке нагло почињу да цветају, јављају се екстремни типови алергија јер нема времена за адаптацију организма на алергене, него за дан из зиме уђемо у пролеће и све процвета. Тада је потребно избалансирати храну и редуковати шетње - саветује доктор ветеринарске медицине Чедомир Јанковић.
