Umesto jakni nosimo letnju garderobu: Ovo su razlozi zašto nas je proleće zaobišlo, a POSLEDICE su velike
Klimatske promene pogodile Srbiju
Tek što smo ispratili zimu, a umesto proleća i prijatnih 20 stepeni sačekalo nas je gotovo letnje vreme s tropskim temperaturama.
Pročitajte i:
Umesto prolećnih jakni i kišobrana u torbama "za svaki slučaj", ovog proleća smo iz kapa i šalova uskočili direktno u letnje haljine i kratke pantalone. Iako toplo i sunčano vreme neosporno prija većini, pomalo zabrinjava ova, sve učestalija, zamena godišnjih doba.
Zima gotovo više i nije ona prava - temperature tek ponekad odu u minus, a sneg koji je ranije padao još od novembra, ove godine iznenadio nas je tek u martu. Ranije se, kažu meteorolozi, nekako znalo - april je prelazni mesec, temperature su oko 20 stepeni, uz obavezno smenjivanje sunca i oblaka. Da ove godine "nešto nije kako treba", prva naznaka je bila već u martu kada je u toku jednog meseca zabeležena temperaturna razlika od nestvarnih 50 stepeni.
- Neosporne su velike razlike između maksimalnih i minimalnih temperatura. Prvog marta u Somboru je izmerena najniža temperatura ove zime sa čak minus 25 stepeni, a već pred kraj istog meseca, živa u termometru dosegla je 25 stepeni u plusu - objašnjava meteorolog Đorđe Đurić.
Građani, OPREZ! Spremite se za veliku NAJEZDU komaraca i MILIJARDU PLIKOVA od ujeda!
Sam prelazak iz zime u proleće doneo nam je pravi ledeni talas sa obilnim snežnim padavinama i veoma niskim temperaturama za to doba godine. Iako se tada činilo da ćemo na letnje temperature čekati još nekoliko meseci, priroda nas je demantovala jako brzo. Kraj marta i temperature od svega nula stepeni brzo su pali u zaborav jer je došlo do naglog otopljenja - početak aprila nam je doneo sunčane dane, a temperature su bile uglavnom iznad 20 stepeni, da bi tokom poslednjih nedelju dana temperatura prelazila i letnjih 25. Praktično smo zimske kape zamenili kačketima, a iz debelih jakni uskočili u bermude.
- Poslednjih dana imamo slučajeve da temperature dostižu i tropskih 30 stepeni - kaže Đurić.
Koliko su zapravo te temperature visoke potvrđuje podatak da je prosečna maksimalna temperatura za ceo april 18 stepeni, a poslednjih nekoliko dana živa u termometru beleži 28, 29, pa i 30. podeok.
- Početkom aprila, kada je prosečna temperatura 12, 13 stepeni, mi smo merili 24, 25 stepeni. Računica toga je prosta, aprilske temperature su oko deset stepeni iznad proseka. Čini se da smo naglo iskočili iz zime u leto jer trenutne temperature odgovaraju onim tokom juna - objašnjava meteorolog.
Uzrok sve toplijem proleću, docent dr Vladimir Đurđević sa Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu vidi u globalnom zagrevanju.
- Prosečna temperatura cele zemlje je veća za jedan stepen nego što je bila pre 100 godina. Taj jedan stepen ne deluje puno, ali je zapravo vrlo značajan. Da bi ljudi shvatili koliko je to važno, treba da uzmu za primer to da je temperatura našeg tela 36 stepeni, a kada se promeni za jedan stepen više, mi smo bolesni i moramo da idemo kod doktora - objašnjava.
Slično je, kaže, i sa klimom koja ima svoju srednju temperaturu.
- Naša planeta koja je vrlo stabilna i koja se veoma malo menjala zadnjih 10.000 godina, za poslednjih 100 promenila se mnogo. To je većinom zbog ljudskih aktivnosti - pre svega emitovanja ugljen-dioksida zbog sagorevanja nafte, uglja i gasa, povećali smo koncentraciju ugljen-dioksida u atmosferi i doveli do zagrevanja planete od jedan stepen za sto godina, što je apsolutni presedan u geološkoj istoriji zemlje - upozorava dr Đurđević.
Zbog toga što je planeta toplija, treba očekivati da će se češće dešavati ti periodi toplog vremena na raznoraznim delovima Zemlje, a ovaj april će verovatno biti najtopliji od kada se vrše merenja.
- Možemo očekivati u budućnosti da ovo polako postaje deo neke normale. Ovako će da izgledaju aprili u budućnosti, nećemo imati aprile kao što su bili 1980. godine... Jednostavno, ovako topli periodi u toku proleća će postati naša realnost - zaključuje on.
Da nešto nije kako treba upozorili su svetski meteorolozi još 2015. godine kada je jun, prema prosečnim temperaturama na planeti, bio najtopliji još od 1880. godine od kada se rade merenja.
Kada ovako naglo uđemo iz hladnog u osetno topliji deo godine, klimatske promene odražavaju se i na životinje.
Produži se dan, insolacije su jake, temperature visoke, a životinje, baš poput ljudi, nemaju vremena da se priviknu na dnevne poraste temperature. Ne postoji dovoljno dug period da dugodlaki psi promene krzno. Biljke naglo počinju da cvetaju, javljaju se ekstremni tipovi alergija jer nema vremena za adaptaciju organizma na alergene, nego za dan iz zime uđemo u proleće i sve procveta. Tada je potrebno izbalansirati hranu i redukovati šetnje - savetuje doktor veterinarske medicine Čedomir Janković.
