ТУГА! Преминуо наш познати академик
У српској јавности остаће упамћен као члан форензичког тима који је 1964. године вршио ископавања масовних гробница у јасеновачком систему хрватских концентрационих логора смрти
Јуче је у Лондону, после краће болести, у 90. години преминуо академик проф. др Србољуб Живановић.Рођен је 1933. године у породици железничког чиновника у Сарајеву, дипломирао је на Медицинском факултету Београдског универзитета 1959. године као један од најбољих студената и 1964. године постао је један од најмлађих доктора наука у бившој Југославији. Своју професионалну каријеру посветио је анатомији, палеопатологији и биоантропологији.
МАЛОМ ЈАКОВУ (6) ХИТНО ПОТРЕБНА ПОМОЋ! Болује од СМА, породица апелује на све добре људе да помогну
ТОПЛИЈИ ДАН ПРЕД НАМА: Више сунца у Србији, али се у ОВОМ делу земље очекују киша и снег
ДАНАС СЛАВИМО СВ. ИГЊАТИЈА БОГОНОСЦА - ПРВУ СЛАВУ У НОВОЈ ГОДИНИ: Овај светац је као дете учио народ о Царству Божијем, а за Христоса је био посебан (ВИДЕО)
Његова открића из области анатомије уврштена су у чувену Грејову Анатомију 1973.године. Изабран је за редовног члана Краљевског Антрополошког Друштва Велике Британије (Royal Anthropological Society оф Греат Бритаин), као и за члана Краљевског Медицинског Друштва (Royal Society оф Медицине).
Био је члан многобројних међународних стручних удружења, као и члан Међународне Словенске Академије наука,културе, образовања и уметности, те Академије наука Републике Српске.
Највећи део свог радног века провео је као редовни професор на једном од најстаријих медицинских факултета на свету, Свети Бартоломеј на Универзитету у Лондону. Био је гостујући професор на неколико универзитета у свету, укуључујући Универзитет у Оксфорду, као и универзитете у Србији, Босни и Херцеговини, Уганди, Зимбабвеу и Папуи Новој Гвинеји.
Аутор је преко 30 књига од којих је књига Болести древних људи постала приручник из области биоантропологије широм света. Објавио је преко 150 научних радова у стручним и академским часописима, укључујући и чувени журнал Натуре са радом о Ђердапским скелетним серијама.
За свој рад одликован је многим домаћим и међународним наградама. Патријарх српски Герман, одликовао га је Орденом Светог Саве за антрополошка испитивања у Манастиру Копорин (мошти Светог деспота Стефана Лазаревића).
За животно дело у унапређивању науке у пољу медицине одликован је престижном Маркизовом наградом Ко је Ко у свету 2020.године
У српској јавности остаће упамћен као члан форензичког тима који је 1964. године вршио ископавања масовних гробница у јасеновачком систему хрватских концентрационих логора смрти. До смрти је остао неуморан у залагању да се утврде чињенице везане за злочин почињен над Србима, Јеврејима и Ромима за време Другог светског рата на простору Независне Државе Хрватске.
Награду Растко Петровић добио је за књигу Јасеновац, а носилац је и меморијалних плакета и награда удружења преживеле деце логораша Јасеновца из Србије и Републике Српске. Суоснивач је Фондације за сећање на Јасеновац и Холокауст са седиштем у Лондону, као и Председник Комисије за истраживање истине о Јасеновцу, чију је Декларацију о геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ усвојила Народна Скупштина Р. Српске 2015.године.
Сахрана ће се обавити на православном гробљу у Лондону, а комеморације ће се одржати у Бања Луци, Београду и Лондону. Датуми ће бити накнадно објављени.
Србија Данас/Телеграф
