Србија и Дан државности! Сретење – дан кад се срећу зима и лето, историја, црква и држава

Компанија Гугл је на својој уводној страници после поноћи уместо свог логоа поставила заставу Србије за кориснике у Србији, а повод је Дан државности који се данас обележава у нашој земљи.

ИГРАЈУ СЕ НАШИМ ЖИВОТИМА И КРШЕ ЕПИДЕМИОЛОШКЕ МЕРЕ! Клубови организују журке где људи буквално висе једни на другима

ИГРАЈУ СЕ НАШИМ ЖИВОТИМА И КРШЕ ЕПИДЕМИОЛОШКЕ МЕРЕ! Клубови организују журке где људи буквално висе једни на другима

Важан дан за Србију у борби против короне: Данас стиже 40.000 доза "Фајзерове" вакцине

Важан дан за Србију у борби против короне: Данас стиже 40.000 доза "Фајзерове" вакцине

ЈЕЗИВО ИСКУСТВО СА КОВИДОМ: Психијатар Јован Марић једва је преживео корону, а грађанима поручио шта му је помогло у тренуцима очаја!

ЈЕЗИВО ИСКУСТВО СА КОВИДОМ: Психијатар Јован Марић једва је преживео корону, а грађанима поручио шта му је помогло у тренуцима очаја!

Ово није први пут да Гугл обоји део своје странице у боје Србије.

Једном приликом, претраживач Гугл обележио је рођендан српског научника и проналазача Николе Тесле изменом свог лога у облику љубичастих муња, које излазе из слова Г у облику Теслиног трансформатора.

Гугл традиционално обележава значајне датуме у историји човечанства, велике празнике и рођендане важних личности изменом свог лога.

Дан Сретења 1804. године пресудан је за историју српског народа, јер је тог дана Крађорђе Петровић подигао у Орашцу Први српски устанак. На Сретење 1835. године у Крагујевцу је проглашен и први устав кнежевине Србије, познат као Сретењски устав, а Србија на овај дан слави Дан државности.

Српска револуција, како ју је назвао немачки историчар Леополд Ранке, почела је Карађорђевом буном на Сретење 1804. године, а завршена деценијама касније, захваљујући мудрости књаза Милоша Обреновића.

Први српски устанак

На Сретење 1804. године, на збору виђенијих Срба са територије Београдског (односно Смедеревског) пашалука, који се догодио у Марићевића јарузи у Орашцу, донета је одлука о подизању устанка против Турака и за вожда је изабран Ђорђе Петровић - Карађорђе. Одлуци о подизању устанка претходила је сеча кнезова, односно угледних народних првака, које су дахије превентивно побиле, због наводне нелојалности.

Први српски устанак најпре је захватио крајеве западно од Колубаре, Шумадију и Поморавље. Читав Београдски пашалук ослобођен је 1807. године, али је судбину устанка одредио исход Руско-турског рата, пошто су Русија и Турска потписале мир у Букурешту 1812. године.

Препуштање Србије било је плод чињенице да је почињао Наполеонов поход на Русију. Према речима Ранкеа, Карађорђевом буном започела је Српска револуција, окончана успешним дипломатским достигнућима Милоша Обреновића, деценијама потом.

Карађорђе је током Првог српског устанка (1804-1813), у склопу обнове српске државности, између осталог устројио и низ важних институција, попут Велике школе, далеког зачетка данашњег Универзитета у Београду.

Сретењски устав

На Сретење 1835. године у Крагујевцу је донет први Устав Кнежевине Србије, познат као Сретењски. Уставне одредбе које је садржао обликоване су по узору на уставе Француске и Белгије.

Текст устава, необично либералан за тадашње прилике, израдио је Димитрије Давидовић, знаменити новинар и српски национални радник.

Овакво уставно решење одмах је изазавало негодовање Аустрије, Турске и Русије, због чега је убрзо суспендован. Велике силе сматрале су га превише либералним - у поређењу са уставима европских земаља тог времена он је то и био, осим ретких изузетака попут Француске и Белгије.

Кнежевина и Краљевина Србија имала је потом пет различитих уставних решења од 1838. до 1903. године. После Другог светског рата, од 1945. године, у потпуно промењеним околностима, Србија је у саставу федералне Југославије четири пута усвајала највиши законодавни акт, а актуелни је усвојен 30. октобра 2006. године.

То је први Устав Србије након распада СРЈ, односно државне заједнице СЦГ.