"То није болест, то је торнадо" Потресна исповест излеченог Ужичанина који је први оболео од короне
- У једном тренутку имао сам осећај као да су ми зуби – окренути наопако - испричао је Мићо Деспотовић.
Мићо Деспотовић (64), коме је половином марта после доласка с прославе у Коњицу потврђена корона, каже да је након седам дана пакла и халуцинација температура нагло стала, као да је неко искључио дугме.
Др Радосављевић открива како да проверите плућа: Ако број удаха у минуту премашује ову цифру, нешто није у реду
Овога се цела Србија плаши: Корона хара још једним домом за старе, ДВЕ ОСОБЕ ВЕЋ ПРЕМИНУЛЕ
Супруга др Лазе се бори за живот, али му је послала ПОСЛЕДЊУ ПОРУКУ: Њене речи ће сломити све душе!
Ужичанин се пре два дана излечен вратио кући. Он претпоставља да се опасним вирусом инфицирао 11. марта на прослави у Коњицу, у БиХ, где је, како каже, било људи с пет континената…
- Прошао сам пакао! То није болест, то је торнадо који ти прође кроз тело! Сећам се само невероватне немоћи организма, неког бунила у ком сам био, спаваш, а не спаваш, будиш се у кошмару, халуцинираш, нон-стоп си у неком магновењу и тако седам дана. У једном тренутку имао сам осећај као да су ми зуби – окренути наопако - прича за Курир Деспотовић.
- Могуће да је кобни тренутак био кад сам једног колегу, директора једне фирме потапшао по леђима… После сам чуо да је тај човек био заражен кад је дошао у Коњиц, а због лакше клиничке слике корону је преболео у кућној изолацији - каже Деспотовић.
Из Коњица се вратио исте вечери, наредних дана није било проблема, радио је, сретао се с људима, три-четири дана касније, осетио је, каже, језу у ногама, и само помислио – „ево га“.
- Јавио сам се у кол-центар, рекли су ми да ће ме сутрадан тестирати, тако је и било, и вратили су ме да код куће сачекам резултат. Следећег дана позвали су ме и рекли ми да морам у Београд. Следиле су филмске сцене, невероватна јурњава санитетом до Београда, више смо ишли левом но десном страном, све под ротацијом и уз звук сирене. Прву ноћ провео сам на Инфективној клиници, била је то тешка ноћ за мене, около све тешки болесници. Затим су ме пребацили у КБЦ „Драгиша Мишовић“ – прича Деспотовић.
Прва три дана у „Мишовићу“ све је, каже, било добро, ни температуре ни других симптома, а онда, одједном је почео пакао.
- Био сам на кисеонику нон-стоп, у једном тренутку сатурација ми је пала испод 90, хтели су да ме пребаце на полуинтензивну негу. Да се то десило, да су ме ставили на апарате да лежим, вероватно не бих пребродио… Замолио сам лекарку да ми тест сатурације раде за пола сата, ја сам за то време шетао ходником, радио неке вежбе, мало покренуо плућа и за пола сата сатурација је била 98. Била је то, буквално, борба са самим собом, морао сам себе да победим, да убедим себе да ја то могу, да морам да преболим. После седам дана пакла, бунила, халуцинација, правог торнада у организму, температура је нагло стала, као да је неко искључио дугме - прича Деспотовић.
На крају, додаје, најважније му је да нико од људи с којима је био у контакту није оболео и да нико није морао да прође оно што је он. И огромна захвалност лекарима, сестрама, теткицама из клинике „Драгиша Мишовић“ и докторки Марији из Завода за јавно здравље Ужице, која је сваког дана звала да пита како је…
Скоро месец дана у болници гледао је, каже, потресне сцене.
- Једном је стигла читава породица, отац оболео, мајка оболела, беба од два месеца оболела, девојчица од пет година негативна на вирус, али и она дошла у болницу… Девојчица је седела поред бебе… Биле су то јако потресне сцене – прича Деспотовић.