УЗНЕМИРУЈУЋ ПРИЗОР ЗЛОЧИНА: Соња је била учитељица и мајка шестомесечног детета - ОБЕШЕНА ЈЕ!

Највећи и најважнији далматински град био је током Краљевине Југославије најснажније упориште југословенства, а то је остао и током рата, па и након њега. Довољно је рећи да је Хајдук одбио да игра италијанску Серију А, да је одбио да игра лигу НДХ, и да су управа и играчи пребегли партизанима. Данас је ситуација битно другачија

Почетком октобра месеца 1944. године, на југословенском су ратишту партизани отпочињали последњу фазу своје борбе за ослобођење земље од свих страних окупатора и домаћих издајника, било стварних или умишљених. На тлу Србије се спремала одсудна битка за Београд, а трупе Народноослободилачке војске Југославије су уз помоћ Црвене армије незаустављиво хрлиле ка престоници.

ТИТО ЈЕ ОВУ ЖЕНУ ВОЛЕО ВИШЕ ОД ЈОВАНКЕ: Ево ко је једина жена која је Брозу СЛОМИЛА СРЦЕ

Другде, као у Далмацији, партизани су се борили сами. Тако је и Сплит нестрпљиво чекао њихов повратак, након што су тачно годину дана раније истерани од стране Вермахта из града који су запосели након слома фашистичке Италије.

ПАКУЈ КОФЕРЕ! Певала је Титу за рођендан, а онда се Снежани Ђуришић остварио ЖИВОТНИ САН!

Врховни штаб НОВЈ на челу са Титом темељно је спремио терен за тај чин: почев од јесени 1943. па све до јуна 1944. године, Сплит је од стране Савезника бомбардован 21 пут (више него Београд, али мање него Задар; у Задру је страдало практично 80 одсто објеката и практично цело старо градско језгро; интересантно је то, што су хрватски националисти и тада као и сада користили исте фразе као и српски када причају о бомбардовању Београда и других наших градова; усташки лист „Ново доба“ пише 5. јуна те године: „Нападај је обављен на захтјев маршала Тита“).

Све је ПРИЗНАО, иако никог лично није убио: Осуђени НАЦИСТА (96) тражи ПОМИЛОВАЊЕ

Тако је Сплит био зрео за ослобођење које ће доћи 26. октобра те године, али њега многи комунистички илегалци неће дочекати. Међу њима ће бити и Соња Бучан, учитељица и мајка шестомесечног детета, коју ће усташе већ априла месеца обесити у Бихаћкој улици, тик поред данашњег седишта предузећа „Лавчевић“ које је основано 1948. године и названо по народном хероју Ивану Лучић-Лавчевићу, Сплићанину убијеном од страте Италијана децембра 1942.

Сплит је данас заборавио Соњу Бучан, али није Сплит по томе посебан у односу ни на остатак Хрватске нити бивше Југославије. И ми смо заборавили своје „соње бучан“, којих имамо прегршт. У обрачуну са комунистима који траје од почетка деведесетих година до данас, сметнули смо с ума да су ти људи изнад свега били борци за слободу, против окупатора.

Младе Хрвате уопште не занима страдање Срба у Јасеновцу?!

Заборављамо да је њихова идеолошка припадност потпуно неважна, шта год да су неки од њих након Другог светског рата радили политичким неистомишљеницима. Уосталом, да ли неко ко борца за слободу напада само зато што је био комуниста, може истовремено да се жали што су неки комунисти исто тако размишљали 1945. године.