ВЕЛИКА ПЛАНА ПРОСЛАВИЛА 104. ГОДИШЊИЦУ ОСЛОБОЂЕЊА У ВЕЛИКОМ РАТУ: У голготи до слободе страдала 3.444 ратника из ове општине (ФОТО)
Општина Велика Плана обележила је 104. годишњицу ослобођења у Првом светском рату, у којем су официри и војници из ове општине поднели жртву библијских размера и дали немерљив допринос ослобођењу Србије од швапског, мађарског и бугарског окупатора.
Јучерашњим окупљањем чланова Удружења потомака ратника од 1912. до 1918. године из Милошевца и чланица Кола српских сестара из овог поморавског села, завршен је програм обележавања освајања слободе који је почео 21. и 22. октобра Михољским сусретима села у Доњој Ливадици. Манифестацијом у којој су културно-уметничка друштва из ове и других општина надметала у игри и песми, а плањанска села у кулинарству.
ДА ЛИ ЈЕ ОВО НАЈТОПЛИЈИ 1. НОВЕМБАР У БЕОГРАДУ? Натпросечне температуре у главном граду, али ипак недовољно за РЕКОРД
РХМЗ ИЗБАЦИО ВРЕМЕНСКУ ПРОГНОЗУ ЗА ЦЕО НОВЕМБАР: Познато када се очекује снег у Београду
МЕШТАНИ ОВА ТРИ СРПСКА МЕСТА ЈУТРОС У ШОКУ! Ево колико је степени тамо измерено, несвакидашња појава (ФОТО)
Делегације Општине положила је венце на споменик војницима и официрима Војске Краљевине Србије који су погинули у два балканска и Првом светском рату у порти Цркве светог вазнесења Христовог у Старом Селу и на споменик краљу Петру Карађорђевићу у Великој Плани.
У Дому културе Влада Марјановић у Старом Селу отворена је изложба "У спомен ратницима", у Дому културе у Великом Орашју пригодан програм приредили су локално културно-уметничко друштво "Мали Бранко" и певач народне музике Раде Јоровић а у великој сали Центра за културу "Масука" одржана је свечана академија, уз учешће певачке групе Српски православни појци.
Ово је трећа година заредом да ова општина, на тромеђи Поморавља, Подунавља и Шумадије, званично обележава годишњицу стицања слободе у Великом рату.
Пре тога, последњи пут 28. октобар је прослављен давне 1940. године. Али су зато све, па и оне потпуно безначајне, везане за Други светски рат и долазак комунистичке диктатуре редовно обележаване.
У ратовима од 1912. до 1918. из насеља која сад припадају општини Велика Плана погинула и на други начин страдала 3.444 официира, подофицира и војника Војске Краљевине Србије.
Након пробоја Солунског фронта, српска војска је незадрживим јуришем ослобађала поробљену отаџбину и хитала према Београду. Долином Мораве продирала је Прва српска армија под командом војводе Петра Бојовића, праћена француском коњицом, којом је командовао генерал Шарл Траније.
Ударну снагу Прве армије чинила је Коњичка дивизија, која је 26. октобра, око пола девет ујутро заузела Деспотовац и наставила да гони непријатеља према Свилајнцу, Долином Мораве напредовале су и Дунавска и Моравка дивизија. Простор од Деспотовца до Крагујевца бранили су 11. немачка армија, Алпски корпус и 30. дивизија аустро-угарске војске. Свилајнац је ослобођен 27. октобра. У град су ушле српска и француска коњица.
Средња колона српске војске која је 27. октобра око шест сати ујутро кренула из Брзана, а у којој су главнину чиниле јединице Дунавске дивизије, око 10 часова је избила на ивицу Марковца.
Око 14 часова одред под командом мајора Душана Додића заузео је Старо Село (тадашњи Аџибеговац), а предвече је ушао у Велику Плану, где је и преноћио, у рејону железничке станице.
До прве веће битке на подручју Велике Плане дошло је 28. октобра, око седам ујутро, када су јаке непријатељске снаге код Великог Орашја, са леве обале Јасенице, жестоком ватром дочекале средњу колону Коњичке дивизије. Непријатељ је са Јасенице одступио следећег дана, 29. октобра, у четири сата ујутро.
Највише страдалих војника у ратовима од 1912. до 1918. са територије данашње општине Велика Плана било је из Лозовика, чак 473. Али су и остала насеља дала огромне жртве.
Старо Село 378, Велика Плана 374, Милошевац 357, Крњево 346, Велико Орашје и Крушево 283, Доња Ливадица 280, Марковац 276, Ракинаац и Купусина 193, Радовање 143, Трновче 137 и Ново Село 131 пали официр, подофицир и војник.
Општина Велика Плана последњих година издваја значајна средства за рад удружења грађана која се баве чувањем традиција балканских ратова и Великог рата.
