Вирус Западног нила поново ХАРА Србијом: Хитно се огласио Батут!

Просечна старост оболелих је 59 година, а углавном су мушкарци заражени - њих 42, док је 20 жена, саопштио је Институт за јавно здравље Србије "Милан Јовановић Батут" у извештају о грозници Западног Нила од 30. септембра.

Ова инфекција је званично први пут регистрована код људи у Србији крајем јула 2012. када су стигли званични тестови којима је то могло да се потврди, каже инфектолог Драган Делић.

- Ових 62 је очекиван број, нема разлога за панику.

- Од заражених 80 одсто ће бити без симптома, а 20 ће имати повишену температуру, главобољу, болове у мишићима, можда неке оспе - каже доктор Делић за BBC на српском.

Само један од 150 пацијената може имати тежу клиничку слику, што су по правилу старији болесници са високим притиском, дијабетесом и другим придруженим болестима.

Од 2012. до 2020. забележено је укупно 1032 случајева ове грознице са 98 смртних исхода који се могу довести у везу са вирусом Западног Нила.

Вирус је до октобра 2024. код људи забележен и у земљама региона - Словенији, Хрватској, Северној Македонији, Албанији, Мађарској, Бугарској, Румунији, као и другим европским државама, према последњем извештају Европског центра за превенцију и контролу болести.

Шта је вирус Западног Нила?

Вирус Западног Нила шири се уједом зараженог комарца.

Главни преносилац је Culex пипиенс, врста одомаћена и у Србији.

Комарац се може заразити након што уједе заражену птицу.

Различите врсте птица су главни резервоар заразе док је човек случајни и такозвани слепи домаћин, те се инфекција са њега даље не преноси.

Симптоми болести јављају се до две недеље након убода зараженог комарца.

Сезона вируса Западног Нила у Србији уобичајено траје од јуна до новембра.

Који су симптоми?

Већина људи инфицираних вирусом Западног Нила нема никакве симптоме и знаке болести, наводе из Батута.

Код мањег процента заражених особа, приближно код петине, симптоми подсећају на обољење слично грипу, са наглом појавом повишене телесне температуре, главобољом, боловима у мишићима и зглобовима, умором, благим пролазним осипом.

Међутим, код појединих особа - мање од једног процента - долази до озбиљније клиничке слике и ти пацијенти морају на болничко лечење.

Симптоми тежих облика болести су главобоља, укочен врат, ступор (тупост), дезоријентисаност, кома, тремори, конвулзије, слабост мишића и парализа.

После прележане инфекције често долази до развоја дуготрајних последица, као што су: умор, губитак памћења, тешкоће приликом ходања, мишићна слабост и депресија.

Симптоми вируса углавном пролазе у року од неколико дана, али постоје случајеви када могу да потрају и неколико недеља.

Већ 2013. у Србији је лечено 182 болесника са клиничком сликом неуроинфекције - односно упале мозга, можданица или кичмене мождине, каже Делић.

- Смртност је у почетку код болесника са тим најтежим формама била 12 до 18 одсто - каже доктор.

Смртност је већа код старијих, нарочито код људи изнад 60 година живота.

Где се могу заразити?

Вирус Западног Нила први пут је идентификован у Уганди 1937. године.

У скорије време, епидемије су избијале и у северној Америци, Африци, Азији и источној Европи.

Грозница Западног Нила присутна је на појединим подручјима Европе још од шездесетих година прошлог века, а спорадични случајеви и мање епидемије међу људима регистровани су у неколико земаља источне и јужне Европе током последњих 15 година.

Откуд вирус Западног Нила у Србији?

У Србији постоје птице селице које из Африке преносе вирус, значајне водене површине, домаћи комарце, као и становништво које није стекло отпорност на тај вирус, а те четири ствари су довољне за ширење инфекције, објашњава Делић.

Институт за јавно здравље Србије уврстио је овај вирус међу пет оних којих представљају претњу по здравље становништва услед промене климе.

Благе зиме и кишовита, топла лета, услед климатских промена, идеални су услови за размножавање комараца.

Како се заштитити?

Нема специфичне заштите против грознице Западног Нила.

Научници су 2002. године почели да развијају вакцину против овог вируса, а 2015. у Великој Британији почела су прва испитивања вакцине на зараженим особама.

Професор Крис Куртис са медицинске ентомологије на Лондонској школи за хигијену каже да људи не би требало да брину због вируса, али да је свакако добро да га буду свесни.

- У периоду од неколико десетина година, довољно људи ће имати овај вирус и опоравити се да постану имуни на њега - рекао је раније Ентони Фаучи из Националног института за алергије и инфективне болести САД за BBC.

Овај 83-годишњи лекар, који је био водећи амерички стручњак током пандемије корона вируса, овог лета је кратко био у болници управо због инфекције Западног Нила, али са блажим симптомима налик грипу и брзо се опоравио.

Извор: Србија Данас/Блиц