Владислав отишао у Шангај, живи од видео игрица, а ево како је изгледала његова СВАДБА са Кинескињом (ФОТО)

Владислав Перге из Смедерева је заљубљеник у видео игре од малих ногу, па није чудо што данас ради у у индустрији за развијање игара и то у Шангају. Тамо је оженио Кинескињу, а открива нам да је фамозна "коверта" заједничка и на нашој и њиховој свадби, те да у кухињи не постоје рерне, док његова супруга не може да верује да код нас продавнице често не раде викендом.

Владислав је у свет видео игара ушао када је са другом из Смедерева водио домаће сајтове који су се бавили најпопуларнијим играма, а касније се придружио тиму емисије "ПЦ Петак" на ТОП ФМ радију где је неко време водио сегмент о играма.

- Затим сам кренуо са својим личним пројектом "ДУСТ 514 Басе", фан сајтом за ДУСТ 514 игру направљену од стране CCP Гамес са Исланда. Након годину дана из те фирме су ме позвали и питали да ли бих желео да радим у њиховој фирми. Оригинална идеја је била да идем да радим на Исланд, где је главни главна канцеларија, али с обзиром да је ова игра направљена у њиховој фирми у Шангају, ја сам изабрао да будем са развојним студиом тамо - прича Владислав Перге.

Он је од јуна 2012. године у Шангају и истиче да се брзо навикао на њихов начин живота.

- Први утисци су били да је град невероватно велик и да је организован за више од 25 милиона људи. То ме је највише оборило с ногу. Оно што ме је изненадило јесте да људи немају потребу да носе кеш нигде. На то сам се брзо навикао. Сви користе "Вичет" и преко њега плаћају рачуне, оброке, поручују преко интернета апсолутно све што им треба и невероватно је брзо и ефикасно - наводи он.

Није се каже још навикао на велику влажност која је тамо и зими и лети, а оно на што му је највише недостајало јесте начин живота у Србији.

- Након скоро шест година живота овде у Кини, кад год одем у Србију задиви ме колико људи имају слободног времена да изађу на кафе и пића и да просто уживају у животу. Кинези то врло ретко раде - прича Владислав.

Он је у Шангају упознао и своју садашњу супругу Венди.

ОБОРИЛА С НОГУ, ОСВОЈИЛА МУШКА СРЦА: Погледајте НАЈЛЕПШУ ПОЛИЦАЈКУ са данашње параде (ФОТО/ВИДЕО)

- Венди и ја смо се упознали случајно, додали смо се на "Вичету" и причали смо месец-два пре него што смо одлучили да се заиста упознамо лично. Њен енглески је одличан, тако да причамо највише енглески, мада ја некада причам са њом и кинески. Мислим да је нисам оборио с ногу колико сам је заинтересовао својим послом, филозофијом и пажњом коју сам јој посвећивао сваког дана. Кинескиње генерално траже стабилност и верност, све остало је секундарно - наводи Владислав.

Њих двоје су правили традиционалну кинеску свадбу која је чини се, бар по фамозним "ковертама" слична нашој.

- Имали смо свадбу у њеном родном граду – Ма’ансхан. Град припада Анхуи провинцији, и релативно је велик, са популацијом већом од 2.000.000 људи. Свадба је врло другачија у односу на наше свадбе и врло је фокусирана на новац – као и Кинеска Нова година. Сви гости морају да дају "Хонгбао" поклон, односно црвени коверат у коме се налази новац.

Најближа фамилија наравно даје највише новца док даљи рођаци дају мање. Ако укуцате на јутјубу "Chinese Wedding" вероватно ћете наћи неке примере традиционалних свадби. Ми нисмо радили све припреме као што треба јер ја нисам Кинез, али церемонију и вечеру смо одржали поприлично традиционално - описује Владислав.

Када је супругу први пут довео у Србију, њено питање је, каже, било зашто радње у Србији не раде суботом и недељом, јер у Кини све ради сваког дана.

- Друга реакција је била да људи превише седе по кафићима и не раде ништа. Барем тако делује. У Кини таква култура не постоји, и увек има посла. Одмарање је искључиво резервисано за празнике и евентуално мало за викенд, али обично код куће - објашњава он.

Са друје стране, Венди је одушевљена природом у Србији.

СВЕТИОНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - ВЕЧНА КУЋА 1.200 ОБИЛИЋА : Војничко гробље на Романији (ФОТО)

- Сваки пут када одемо негде изван градова, она је одушевљена колико нетакнуте природе има у Србији. Друга ствар је наравно уникатна историја коју имамо. Сваки град има тврђаву, неки уникатан споменик и она све то фотографише и апсолутно је одушевљена свим стварима. Последњи пут смо исли у Кладово и возили уз Дунав до Лепенског Вира. Одушевљена је дефинитивно свим стварима које је видела до сада, а били смо у Србији већ три пута - наводи Владислав.

Његова супруга није учила да спрема неко наше традиционално јело, а за то има и разлог.

ДНК студија ЗАПАЊИЛА светске археологе: Европска цивилизација води порекло из познатог српског СЕОЦЕТА

- Не зна да кува српску храну јер у Кини рерна не постоји као...део кухиње. Врло је чудно имати рерну у кухињи у Кини. Све се кува на брзину и врло ретко се несто пече на дуже стазе. Али наравно да јој се свиђа наша храна. Посебно свеже салате и печење, мада не може да једе много јер су хлеб и месо врло тешки за њу, па је већ пола Карађорђеве шницле превише за њу - наводи Владислав који је брзо научио да кува кинеска јела.

У поређењу са њиховом кухињом, каже да је наша посебна наука која захтева докторат за правилно кување док је "кинеска храна врло брза. Све је готово у року од 15-30 минута максимално".

За крај нам описује како изгледа њихов заједнички живот данас.

- Живимо у Шангају, ја сада радим у фирми Тенцент, док је њена фирма Астра Зенеца. Свакодневица нам се своди на посао највише и видимо се само увече када дођемо кући. Преко викенда смо обично код куће, или идемо напоље у шопинг јер jel'te у Шангају ако нечега има то су шопинг центри на сваком ћошку. Једна дивна ствар што се тиче Шангаја јесте да је врло пријатан за вожњу бицикла. Живот је врло миран и пријатан - закључује Владислав Перге.