Власници земунске пекаре радницима дају 100.000 ако добију дете! Иза свега стоји њихова ТУЖНА прича (ФОТО)
Прошло 18 година и 240 дана...
Вишеслава (44) и Миломир (46) Миаиловић власници су пекаре у Земуну, која годинама нуди могућност трудницама да за свега један динар пазаре чувену ивањичку питу кромпирушу, а сада и сваком свом запосленом нуде помоћ од 100.000 динара уколико добије дете. На ове хумане потезе подстакла их је лична борба - 18 година су Миаиловићи покушавали да добију дете, док нису добили свог - Срећка.
- Осамнаест година и 240 дана, како броји мој муж, покушавали смо да добијемо дете. А онда сам после пет вештачких оплодњи остала трудна и сада наш Срећко има четири године - овако почиње причу Вишеслава Миаиловић.
Прочитајте и:
- Најлепшу грчку песму написао је српски војник са Солунског фронта, а иза ње крије се велика љубавна прича
- Родитељи, будите обазриви при одабиру имена вашег детета: Иза неких се крије ТУЖНА ТАЈНА
- Дошао у Србију као избеглица, МАЈКА И СЕСТРА му остали у родном месту: Његова ПОТРЕСНА ПРИЧА натераће вам СУЗЕ НА ОЧИ (ВИДЕО)
Њен супруг Миломир дошао је на идеју, када је остала у другом стању, да свакој трудници до Срећковог 18. рођендана наплаћују иваничку кромпирушу симболичан један динар. Зашто баш ову врсту, а не неку другу питу? Миаиловићи су пореклом из Ивањице, а тамо расте најбољи кромпир, објашњава Вишеслава.
Идеја је била да понудимо колико можемо. А пекара се налази близу дома здравља, па пролази много трудница. За Срећков први рођендан, 18. септембра 2015. свим бебама које су се родиле у Земунској болници на тај дан, дали смо ваучере од 5.000 динара, а мамама, наравно, ивањичку кромпирушу - прича ова хумана жена, присећајући се да су тада даровали седам беба.
Она каже да их је на најновији хумани потез, да са 100.000 динара подстакну и помогну своје запослене који желе да добију дете, инспирисала државна борба за повећање наталитета, али и један још личнији разлог.
- Нама нико није помогао када смо се борили за Срећка - каже Вишеслава, и признаје да је било изузетно тешко, а да се те последице осећају и даље.
- Плаћамо кирију и живимо као подстанари у вешерници, али нама приватницима је ваљда лакше него другима, па хајде да помогнемо колико можемо. Немамо ништа, извлачимо се из дугова и кредита. Остала сам трудна након пете вантелесне у Прагу. Ја сам већ била и одустала, јер су највећи проблем увек паре, али мој муж је оптимиста, стално је говорио: "Да пробамо још овај пут" - прича саговорница.
Она додаје и да се њен супруг Миломир води паролом "Ако не даш, не можеш ни да добијеш", а Миломир се нада да ће добити - стан на лутрији!
- Сада је циљ да обезбедимо Срећку стан. Мора да се ради да би се Срећку купио стан - одлучна је Вишеслава, и каже да се ради и те како напорно.
- Дошла сам на посао ноћас у пола два, а Срећка је у вртић јутрос одвела једна моја радница.
Вишеслава наглашава да њихова жеља да будућим родитељима, запосленим у њиховој пекари, дају 100.000 динара није реклама, већ да заиста имају потенцијалних родитеља.
- Од кад смо отворили пекару 2007. године, код нас је осам, девет трудница "прошло", радило, породило се... И то све док ја нисам била трудна, па ми је тада тешко падало - признаје она и каже да осим ње и супруга, у овој пекари тренутно раде три продавачице и два мајстора.
Да их је дуго пратила лоша срећа сведочи и чињеница да је на дан када је требало да лекари одлуче хоће ли путовати у Праг на пету вантелесну оплодњу, Вишеслави умро отац.
- Последњи преглед у Београду, пред Праг, имали смо 6. јануара поподне, а тог јутра ми је преминуо отац. Он једини није упознао Срећка. У међувремену су преминули и родитељи мог мужа, али они су имали прилике да Срећка упознају - закључује Вишеслава Миаиловић.