СВЕТСКА ЉУБАВ: Никола је Хироми упознао на Малти и ту је почела љубавна магија, а стижу и РОДЕ и то у ЈАПАНУ (ФОТО)
Никола Нешић (27) из Врања од малих ногу је био очаран Јапанцима. Имао је велику жељу да упозна некога из те земље, друга, другарицу или нађе девојку.
Како су године пролазиле, мислио је да се то неће никада десити. Живот га је демантовао и испунио му највећу жељу. Он је данас у браку са Јапанком Хироми Нисхимура Нешић. Корона их је заробила на две стране света, и једина им је жеља да опет буду заједно.
Игра судбине
- Пре пар година требало је да почнем да радим на крузеру, три дана пре укрцавања сам сломио руку и имао операцију И због тога нисам отишао на брод. Одмах након изласка из болнице сам продао ауто да бих вратио новац који сам позајмио да бих отишао на брод. Био сам у тешкој финансијској ситуацији. Након коначног оправка од операције дошао сам на Малту, јер се ту најлакше добија виза за наше држављане. Почео сам да радим у једном ресторану и добро зарађивао. Упознао сам неколико добрих другова и " журка је почела" - почиње за Србија Данас Никола Нешић.
ОД ОВОГ ДАТУМА НАМ СТИЖЕ ПРОЛЕЋЕ: Коначно познато од када ћемо уживати у лепом времену
ГРАЂАНИ, ОПРЕЗ! НОВА ОПАСНОСТ ХАРА СРБИЈОМ: Ови инсекти шире страшне алергије, ево шта морате ОДМАХ да урадите
КОРОНА МЕРЕ НИСУ ПРЕСТАЛЕ ДА ВАЖЕ СВУДА: Уколико на ОВА ДВА места не носите маску, чека вас ПАПРЕНА КАЗНА
Очаран Јапанцима
- У Свакодневним изласцима сам упознавао људе из разних делова света. Али у ресторан у ком сам радио је долазило доста Јапанаца и одушевила ме је њихова култура и понашање. Па сам одлучио да покушам да нађем девојку из Јапана и остварим себи жељу. На дан када је требало да имам слободан дан, колегиница ме је питала да радим уместо ње и пристао сам . Након што сам отворио ресторан дошла је она за време ручка, деловала је веома пристојно. Имао сам обичај да флертујем са девојкама када заврше са ручком или вечером, ја им понудим пиће на рачун куће, и покушам да је позовем да изађемо. Тако је било и сада - Каже Никола.
Дошла је да промени посао, али је променила и живот
- Она је дошла сама на Малту јер је требала да промени посао који је радила и добила неколико дана слободно. Дошла је сама на Малту. Након пића на рачун куће, мало смо попричали, упознали се и ја сам предложио да одемо сутрадан на ручак заједно, она је била мало упашена али је некако пристала. Отишли смо на ручак, јели морске плодове, попили боцу вина И након тога отишли у један бар на плажи, попили пар коктела и ту смо се пољубили, али сам ја морам увече да идем на посао, али смо се договорили да након мог посла, око поноћи изађемо негде, присећа се Нешић.
Љубав не зна за време
Након посла отишао сам кући, спремио се, али она није одговарала на поруке. Помислио сам да јој се нисам свидео и да не жели да буде са мном, отишао сам да спавам, али око трисата ујутру сам добио поруку од ње да се успавала. "Попили смо превише коктела, молим те, извини, хајде дасе видимо сутрадан", а ја сам је питао - да ли си сада у свом хотелу. Рекла је да јесте, ја сам узео боцу шампањца и отишао код ње на свом скутеру у 4 сата ујутру. Одушевила се што сам дошао тек тако, отишли смо касније на доручак. а ја сам схватио да ми се та девојка стварно свиђа и да је некако другачија од других.
Седам дана је било довољно да схвати све
- Њој је остало јос пет дана боравка на Малти. Преко дана сам радио, целе ноћи смо били заједно, нисам спавао. Исли смо бродом на оближња острва, провели невероватних седам дана заједно, а ја сам био сигуран да ту постоји нешто више од доброг провода - наглашава млади Врањанац.
Растанак им је тешко пао
- Дошао је дан кад је требало да се врати кући, нисам могао да узмем слободан дан да је испратим на аеродром, па сам је позвао да пре поласка дође у ресторан, ручала је и попили смо чашу вина, и почела је да плаче а и ја сам, скупила је снаге и отишла. Добио сам поруку да је на ареодрому, да још увек плаче и захваљивала се на времену које смо проводили заједно, и да жели да будемо заједно. Када је стигла кући, остали смо у контакту, и то стално, временска разлика је осам сати, а ми смо се чули два пута дневно - прича Никола.
На три стране света због љубави
- Тражили смо начин да будемо заједно, она је рекла да може да дође на Малту, али је мени Малта досадила И рекао сам јој да ћу проверити шта мени треба да одем у Токио. Међутим, било је скоро немогуће, контактирао сам амбасаду Јапана у Србији и рекли су да могу да идем на три месеца без визе и да ако желим да останем тамо, да је за мене једино решење да се венчамо. Ја сам јој то рекао и договорили смо се да ја дођем у Токио, да будемо заједно без икаквих обавеза, да видимо да ли ми стварно можемо да функционишемо заједно, па ћемо видети шта даље. Тако је и било. Дао сам отказ, скупио новац и отишао у Србију после скоро две године.
Поверење је побило све страхове
- Једини контакт са њом је био преко Фејсбука, и све време сам био у страху да она може само да ме блокира или само да престане да ми пише, и ту би био крај, али сам имао поверења у њу. Стигао сам у Србију, купио авио-карту и након пар дана сам кренуо за Токио.
"Чудак" са друге планете
- Након лета од 24 сата стигао сам у Токио, а нисам био свестан где сам стигао. Били смо пресрећни али након 10 дана је дошло време да упознам њене родитеље, гледали су ме као да сам чудак са друге планете, мада Јапан и јесте друга планета. Али су били уплашени за своју ћерку. Када неко пређе пут од 10.000 километара због девојке, то је највећи гест љубави.
Деловали су као да се неће сложити са нашом идејом, били смо уплашени, али се нисмо предали, распитивао сам се за посао, почео да учим њихов језик. Једног дана спремио сам вечеру и позвао Их да дођу. Када су видели колико се трудим, било Им је лакше иако су и даље били скептични. Али доказали смо да ми то можемо, и они су пристали, а ја сам им постао дражи када смо се боље упознали. Ја сам пред њима рекао да ћемо бити једна дивна породица - присећа се Никола најбитнијег сусрета.
Честитке су долазиле са свих страна
- Након мало више од месец дана одлучили смо да се венчамо, у општини. Отишли смо на ручак да прославимо, након тога смо отишли у бар. Дечко из бара који је чуо одакле сам и да смо управо венчани почео је да виче и да прича нешто на јапанском, угасио је музику и свима у бару викнуо да смо венчани. Цео бар је аплаудирао, сви су нам честитали...Након тога сам аплицирао за визу која се чека три месеца, али морао сам да напустим Јапан јер су ми истекла три месеца, а и морао сам да узмем визу у амбасади у Србији.
Најсрећније вести
- Након свега што смо прошли, Хироми је трудна а једино што знамо је да смо срећни и да чекамо сина у свом новом стану који смо купили. За пар месеци, наш дом ће бити потпун а наша срећа никад већа - закључује за Србија Данас Никола из Врања.
