СЕРИЈА ЦРНИХ ВЕСТИ ОТКРИВА МРАЧНУ ИСТИНУ О КОЈОЈ СЕ ДУГО ЋУТАЛО: Шта се то дешава са децом из Врања?
Проблем је почео озбиљно да се схвата.
Последњих месеци учестало стижу вести о случајевима вршњачког насиља неретко насловљене са "поново у Врању". Готово да сваког месеца медији објаве детаље новог случаја, што се поклапа са званичном статистиком овдашњег Центра за социјални рад, али је у реалности број много већи, јер школе ЦСР-у не пријављују сваки случај. Саговорници из Врања такође су мишљења да је број много већи, али и да се са тиме суочавају и остала места у Србији.
ШКОЛСКИ ДРУГ ОРГАНИЗОВАО МАСОВНУ ТУЧУ? Осмак жртва бруталног вршњачког насиља у Врању - сломљен му нос и прст
ТЕШКО ВРШЊАЧКО НАСИЉЕ У ВРАЊУ: Две тинејџерке напале трећу, после жустре расправе уследио сукоб у кафићу!
ШОКАНТНЕ СЦЕНЕ СА УЛИЦА ВРАЊА: Снимак туче девојака - Чупају косе, ваљају се по асфалту, пролазници гледају (ВИДЕО)
"Претучен дечак након грудвања", "Терали их да се скину па их снимали", "Малолетнице напале девојчицу у кафићу", "У договореној тучи дечаку поломљен нос и прст", "Дечаку у играоници скакали на главу и шутирали га", само су неки од наслова који су шокирали српску јавност, а тичу се инцидената у Врању крајем прошле године и почетком ове.
Током прошле године, Центру за социјални рад је из школа стигло готово три пута више пријава вршњачког насиља него ли током 2021. године. Према последњим доступним подацима, у прошлој години је у просеку месечно стизала једна до 2 пријаве, а у последњих 5 година забележено је више од 35 случајева. Међутим, у реалности је број већи, зато што школе не пријављују све случајеве, већ се ЦСР укључује на такозваном „трећем нивоу“ насиља међу вршњацима у школама.
На првом нивоу реагује одељенски старешина, наставник или васпитач самостално, у сарадњи са родитељем, тако што интензивира васпитни рад са васпитном групом, одељењем, групом ученика или индивидуално. Ако се насилно понашање понавља и те активности нису биле делотворне, а последице су теже, ако се ради о насиљу и злостављању од стране групе према појединцу или ако исто дете и ученик трпи поновљено насиље и злостављање, школа мора да интервенише активностима које су предвиђене за други и трећи ниво.
То подразумева укључивање такозваног Тима за заштиту, када разредни у сарадњи са педагогом, психологом, Тимом за заштиту и директором, уз обавезно учешће родитеља интензивира васпитни рад. Ако то није делотворно, директор покреће васпитно-дисциплински поступак и изриче меру, у складу са законом.
Подаци из врањског Центра за социјални рад односе се само на случајеве који су "дошли" до трећег нивоа, када је неопходно ангажовање ЦСР, здравствене службе, полиције и других организација и служби, док је реалан број инцидената у школама много већи.
Како каже новинарка локалног портала Слободна реч Дејана Цветковић, чини се да су управо медији извршили неку врсту притиска па је проблем почео озбиљно да се схвата.
- Битно је да се не бавимо само појединачним случајевима, већ системом, који, макар ми тако делује, не функционише у свим школама. Доста случајева из Врања је доспело у медије у последње време, али то не значи да се насиље до сада није догађало, напротив, мислим да заправо јавност чује за мали број, али су медији извештавањем извршили неку врсту притиска да ситуација почне озбиљно да се схвата - каже Цветковић.
Како додаје, случајеви из Врања су у жижи јавности и због чињенице да се у мањем граду брже и лакше све сазна, као и да Врање, има дописнике за готово сваки национални портал.
Све се више прича о вршњачком насиљу и то је добро, сматра породична саветница из Врања Роса Дрмоњић.
- Нажалост, извештавање, као и ангажовање надлежних се далеко више своди на ‘десило се’, него на превентиву и ту је заправо грешка. Морамо да разумемо да је време у којем живимо много ‘брже’, фокус је лошији, емпатије је све мање и све то захтева другачији систем реаговања - истиче Дрмоњић.
Како додаје, институције морају брже и прецизније да реагују, а родитељи да схвате да децу морају "у свет" слати спремнију за живот.
- Једино тако можемо да избегнемо да та деца постану како жртве, тако и насилници - додаје.
Да је случајева било одувек, али је Врање добило лош имиџ града у којем се деца крвнички бију и међусобно злостављају тек недавно, доказује и статистика Центра за социјални рад за 2018. годину, када је регистровано скоро дупло више случајева на месечном нивоу него у 2021. години.
Међутим, тада је изостао притисак јавности, који је овог пута на неки начин "натерао" и надлежне да проблем почну да схватају озбиљно – град је формирао Радну групу за превенцију и борбу против вршњачког насиља.
Како је најављено из ове Радне групе, припремљен је програм који ће од понедељка, 20. фебруара, до петка, 24. фебруара, бити одржан са циљем превенције вршњачког насиља, у основним и средњим школама на подручју Врања, у оквиру којег ће "бити одржана разна предавања о овој теми".
