ЗА СЛОБОДУ СРБИЈЕ ПАЛА 3.444 СРПСКА ПЛЕМИЋА ИЗ ВЕЛИКЕ ПЛАНЕ - Огромне жртве у ратовима од 1912-1918. године

Из општине Велика Плана у Првом балканском рату, Другом балканском рату и Првом светском рату погинуло је 3.444 војника, припадника Војске Краљевине Србије.

У то време подручје које данас обухвата општина Велика Плана административно је било организовано у Орашки срез, чије се седиште налазило у Великом Орашју. У саставу среза су се налазили Сараорци, који данас припадају Смедереву и Мала Плана, која припада Смедеревској Паланци, али у 3.444 погинула војника није урачунато и 308 погинулих из та два села, већ само погинули из насељених места која се сада налазе у саставу Велике Плане.

Највише погинулих је било из Лозовика, чак 473. Следе Старо Село са 378, Велика Плана са 374,  Милошевац са 357 и Крњево са 346 палих ратника. Велико Орашје и Крушево дали су 283 погинула борца, тројицу више од Доње Ливадице из које је страдало 280 јунака и јадника. Из Марковца је погинуло 276, из Ракинца и Купусине 193, из Радовања 143, из Трновча 137 и из Новог Села 131 борац.

Само део њих је сахрањен у својим родним местима, а већина почива на знаним и незнаним гробљима од Цера и Колубаре, преко врлети Проклетија и обале Јадранског мора у Албанији, до Крфа, Вида и Зејтинлика. Због пословичне српске аљкавости када су у питању пописи сопствених ратних жртава, али и епског страдања српског народа од 1912. до 1918. у којем су страдале не само читаве породице, већ и читава села и јединице, а архиве нестајале у пламену, албанским гудурама и рукама окупатора, не постоји ни приближна евиденција о томе колико војника из Велике Плане је погинуло у борби, колико је подлегло глади, изнемоглости, тифусу и другим болестима, као ни где и када су се те смрти догодиле.

Бој за слободу отаџбине Плањани су војевали у редовима Дунавске, Шумадијске и Коњичке дивизије. Ратници са југа општине - из Марковца, Старог Села, Новог Села, Радовања и Ракинца су били у саставу Шумадијске, а њихови саборци из Плане и северних делова општине у Дунавској дивизији.
По истом територијалном принципу били су мобилисани и коњаници из Велике Плане: они са северне половине општине у Четврти коњички пук, они са југа у Трећи коњички пук.

Занимљиво је да су управо јунаци из Дунавске и Коњичке дивизије у јесен 1918. ослободили Велику Плану. 

Нема података о броју цивила који су страдали у одбрамбено-отаџбинским ратовима који су вођени почетком прошлог века. Професор Дарко Ивановић, најпознатији хроничар Велике Плане, каже да није истраживао те податке, али да су размере страдања биле огромне, посебно 1915. године, када је Поморављем харао смртоносни тифус, од којег је у Србији умрло око 150.000 људи.