Због љубави напустила отаџбину и дошла у пиротски крај, а оно што тамо чини отапа најтврђа срца (ФОТО,ВИДЕО)
Не каје се што је заувек отишла од морске обале
Биљана Ристић, родни град Умаг, на прелепом хрватском приморју, одмах до словеначке границе заменила је Старом планином, тачније Дојкинцима. Након што се удала за Пироћанца – Ненада Ристића, који је пореклом из Дојкинаца, заволела је и Дојкинце и Стару планину. Већ две године Биљана и Ненад власници су једине продавнице у Дојкинцима и како кажу, циљ им је да допринесу да село оживи и да мотивишу друге младе људе да се врате на село. Биљана је за кратко време, захваљујући свом ведром духу, постала омиљена међу углавном старачким становништвом Дојкинаца.
Прочитајте и:
Биљана каже да се никада није покајала што је напустила родни град Умаг, прелепо летовалиште на Јадрану. Додаје да је одушевљена Дојкинцима, планинским ваздухом, климом, али и пиротским говором. Супруг Ненад инжењер је у "Тигар тајерсу" па због посла чешће борави у Пироту, док Биљана највише времена проводи у Дојкинцима, где води продавницу особеног назива "Кладенче". Са поносом истиче да продавница на њену иницијативу носи управо овај назив, каратеристичан за старопланинске крајеве.
- Доселила сам се овде из морских крајева, тачније из места Умаг, недалеко од хрватско-словеначке границе. Одувек ме више привлачила планина од града. Отворили смо овде и радњу, а недавно смо купили и стару кућу коју планирамо да сређујемо, вероватно ћемо се бавити и неком врстом сеоског туризма, видећемо још шта ћемо радити осим посла са продавницом. У поређењу са животом на мору, тамо је заиста лепо током лета, али су зиме страшно монотоне. Овде је све много динамичније, изузетно је динамичан живот и ја сам заиста срећна овде - каже Биљана за Пиротске вести.
Њен супруг Ненад каже да је, иако се бави веома тешким и одговорним послом у Пироту, одувек тежио да слободно време проводи на селу одакле су и његови корени.
- Пре две године покренули смо посао овде у Дојкинцима – сеоску продавницу. Циљ нам је да допринесемо оживљавању села, али и да мотивишемо друге младе људе да се врате животу на селу. Имао сам срећу да ме је супруга снажно подржала у овој идеји, и не само да је подржала, већ је анимирала и иницирала доста тога. Пре месец дана купили смо и стару кућу у селу са идејом да проширимо посао можда и на туризам или неку сличну делатност - каже Ненад.
Ненад каже да са супругом настоји да колико је у њиховој моћи помогну углавном старачком становништву Дојкинаца, нарочито током зиме, када је живот овде прилично суров, а село неретко током најјачих планинских сметова бива и одсечено од цивилизације.
Трудимо се да олакшамо живот старачком становништву, зими доносимо у село храну, лекове…
- И зими долазимо бар три пута недељно у Дојкинце, тада овде веома ретко долазе и лекари и поштари, робина. Тада смо мештанима села и поштари и лекари и родбина, доносимо храну, лекове, организујемо лутрије, турнире у картама и много тога како би им олакшали и живот учинили садржајнијим. Највећа награда је када видимо осмех на њиховим лицима и срећу када нас виде. То је можда и најјачи мотив који нас тера да све ово радимо - каже Ненад.
