БЕБА ИЗ СРБИЈЕ НИЈЕ ПРЕЖИВЕЛА "Мук, неверица, шок и бол" - Црне вести из Грчке потресле све, а неко је покушао да се окористи од ове приче?!
Беба због које су се Срби потрудили да помере и небу и земљу након што је трудница из Србије завршила хитно у солунској болници, нажалост није преживела, саопштено је у групи посвећеној летовању у Грчкој, где је апел првобитно и објављен. Оно што можда боли више од тог сазнања је чињеница да је неко на конто нечије животне борбе, гледао и да заради.
Када се појавио апел да је трудници у Солуну хитно потребан преводилац током боравка у болници, у року од двадесетак минута до пола сата већ се јавило пар наших држављана који су сами могли или су имали пријатеље Грке који су били спремни да оду у болницу и помогну.
Ускоро се сазнало да је преводилац нађен, а да су трудници потребна средства за хигијену. Речено - урађено, нико није питао колико, већ где. То сте могли и сами да видите ако сте пратили ситуацију у групи "Грчка - група за туристе".
Јелисавета и Верица су похрлиле у болницу написавши пре тога "Долазимо за 15 минута". Један Драган је ангажовао пријатеља Грка и још једног пријатеља да се исто упуте у болницу. Редом, по групама "Грчка инфо", "Грчка уживо", "Ливе фром Грееце", људи су нудли своју помоћ.
Несебично, људски, због мајке, детета и онога што се зове свест, савест и душа. Човекољубља. Сви су имали исту жељу и молитву - да и мајка и беба буду добро.
Из Солуна дошле најгоре могуће вести - беба није преживела
Нажалост, те молитве нису биле услишене. Прво је јуче током дана објављено да је мајка у добром стању, док се доктори боре за бебу. И тад је мисао "преживеће, победиће!" била јача од црних слутњи и мисли.
Ипак, црно је овај пут преовладало. Госпођа, која је и поставила апел, обавештавала све и захваљивала свима који су помогли на било који начин, саопштила је најцрње вести.
-Јелисавети хвала што постоји, Бог да јој да све најбоље. Много нам је изашла у сусрет и поделила бол са нама. Мама је добро, беба умрла. Боримо се са великим болом и хвала Богу да је Јелисавета била уз њих - написала је она.
Мук, неверица, шок, бол. Речи који се смењују у мислима док обрађујем информацију да је један мали анђео отргнут од живота пре него што је удахнуо ваздух. Нема веће туге ни бола од тога.
За своју помоћ тражио новац од породице
Међутим, онда је уследио нови шамар. Јак, оштар и подједнако болан. Неко је покушао у целој причи око помоћи да се финансијски окористи. У тренутку када је постојање једног детета међу нама било на тасу између живота и смрти, неко је затражио новац за пружену руку.
О нечовеку је све чланове своје, па и других група обавестила администраторка унутар објаве на страници. Између осталог навела је да је "неко у нечијој несрећи гледао на зараду, и да таквој особи није место у групи". Није написала о коме и чему се конкретно рад - можда је тако и боље.
У времену у којем живимо, време јесте новац. Међутим, понекад се деси да је потребно показати оно мало душе која тиња испод наслага материјалног, са којом купујемо миран сан. Потребно је бити човек, јер тих двадесет, педесет, сто, двеста или 500 евра, ништа нам неће значити у животу да не можемо без њих.
Лична корист испред душе
Једна вечера, кошуља, 30 литара горива или 10 дана летовања никада не могу значити више од живота, поготово дечијег.
Неко је синоћ заспао у сузама, ако је и спавао. Неко је знао да је покушао све. А неко, са друге стране, можда је схватио колико је мали. Ако није, убрзо ће, макар се надамо.
Тужно је што данас не можемо да очекујемо да неко ради нешто због душе, с душом без задњих мисли о сопственој користи. Олако изгубити душу за шаку евра - то је данас очигледно наша реалност.
И живимо је.
Србија Данас/Блиц/Стевица Рајчетић
