BEBA IZ SRBIJE NIJE PREŽIVELA "Muk, neverica, šok i bol" - Crne vesti iz Grčke potresle sve, a neko je pokušao da se okoristi od ove priče?!
Beba zbog koje su se Srbi potrudili da pomere i nebu i zemlju nakon što je trudnica iz Srbije završila hitno u solunskoj bolnici, nažalost nije preživela, saopšteno je u grupi posvećenoj letovanju u Grčkoj, gde je apel prvobitno i objavljen. Ono što možda boli više od tog saznanja je činjenica da je neko na konto nečije životne borbe, gledao i da zaradi.
Kada se pojavio apel da je trudnici u Solunu hitno potreban prevodilac tokom boravka u bolnici, u roku od dvadesetak minuta do pola sata već se javilo par naših državljana koji su sami mogli ili su imali prijatelje Grke koji su bili spremni da odu u bolnicu i pomognu.
Uskoro se saznalo da je prevodilac nađen, a da su trudnici potrebna sredstva za higijenu. Rečeno - urađeno, niko nije pitao koliko, već gde. To ste mogli i sami da vidite ako ste pratili situaciju u grupi "Grčka - grupa za turiste".
Jelisaveta i Verica su pohrlile u bolnicu napisavši pre toga "Dolazimo za 15 minuta". Jedan Dragan je angažovao prijatelja Grka i još jednog prijatelja da se isto upute u bolnicu. Redom, po grupama "Grčka info", "Grčka uživo", "Live from Greece", ljudi su nudli svoju pomoć.
Nesebično, ljudski, zbog majke, deteta i onoga što se zove svest, savest i duša. Čovekoljublja. Svi su imali istu želju i molitvu - da i majka i beba budu dobro.
Iz Soluna došle najgore moguće vesti - beba nije preživela
Nažalost, te molitve nisu bile uslišene. Prvo je juče tokom dana objavljeno da je majka u dobrom stanju, dok se doktori bore za bebu. I tad je misao "preživeće, pobediće!" bila jača od crnih slutnji i misli.
Ipak, crno je ovaj put preovladalo. Gospođa, koja je i postavila apel, obaveštavala sve i zahvaljivala svima koji su pomogli na bilo koji način, saopštila je najcrnje vesti.
-Jelisaveti hvala što postoji, Bog da joj da sve najbolje. Mnogo nam je izašla u susret i podelila bol sa nama. Mama je dobro, beba umrla. Borimo se sa velikim bolom i hvala Bogu da je Jelisaveta bila uz njih - napisala je ona.
Muk, neverica, šok, bol. Reči koji se smenjuju u mislima dok obrađujem informaciju da je jedan mali anđeo otrgnut od života pre nego što je udahnuo vazduh. Nema veće tuge ni bola od toga.
Za svoju pomoć tražio novac od porodice
Međutim, onda je usledio novi šamar. Jak, oštar i podjednako bolan. Neko je pokušao u celoj priči oko pomoći da se finansijski okoristi. U trenutku kada je postojanje jednog deteta među nama bilo na tasu između života i smrti, neko je zatražio novac za pruženu ruku.
O nečoveku je sve članove svoje, pa i drugih grupa obavestila administratorka unutar objave na stranici. Između ostalog navela je da je "neko u nečijoj nesreći gledao na zaradu, i da takvoj osobi nije mesto u grupi". Nije napisala o kome i čemu se konkretno rad - možda je tako i bolje.
U vremenu u kojem živimo, vreme jeste novac. Međutim, ponekad se desi da je potrebno pokazati ono malo duše koja tinja ispod naslaga materijalnog, sa kojom kupujemo miran san. Potrebno je biti čovek, jer tih dvadeset, pedeset, sto, dvesta ili 500 evra, ništa nam neće značiti u životu da ne možemo bez njih.
Lična korist ispred duše
Jedna večera, košulja, 30 litara goriva ili 10 dana letovanja nikada ne mogu značiti više od života, pogotovo dečijeg.
Neko je sinoć zaspao u suzama, ako je i spavao. Neko je znao da je pokušao sve. A neko, sa druge strane, možda je shvatio koliko je mali. Ako nije, ubrzo će, makar se nadamo.
Tužno je što danas ne možemo da očekujemo da neko radi nešto zbog duše, s dušom bez zadnjih misli o sopstvenoj koristi. Olako izgubiti dušu za šaku evra - to je danas očigledno naša realnost.
I živimo je.
Srbija Danas/Blic/Stevica Rajčetić
