Бојана је преживела масакр у Житишту, а ОВО ЈЕ ЊЕНА ПРИЧА: Била сам у коми и поново сам учила ДА ХОДАМ И ЈЕДЕМ

Новосађанка Бојана Ћорилић (23) је прави доказ да и после највећих трагедија и хода на ивици између живота и смрти човек који има снаге, који је позитиван и не одустаје, може поново да се роди.

Бојана је у јулу 2016. године у кафићу у Житишту, у крвавом пиру који је починио Синиша Златић убивши из аутоматске пушке петоро и ранивши 22 људи, била међу онима којима су давали најмање шансе да преживе. Рањена је са четири до шест метака, који су је погодили у леву и десну ногу и десну руку. У болници су јој ампутирали ногу и рекли да никада неће померити руку.

Данас, после скоро две године и неколико операција, Бојана је девојка која се смеје, хода уз помоћ протезе, завршава факултет, помаже људима који су прошли кроз сличне ствари и жели да се врати плесу. Она је активна на друштвеним мрежама под именом "StrenghtGirl" (јака девојка), где људи прате њен опоравак и бодре је да се врати животу који је некада живела.

- Мислила сам ако ставим свој опоравак на интернет, да ћу моћи да помогнем другим људима, и стварно, пуно њих ми се јавља на мрежама, не само из Србије већ и из света. Волела сам и раније да помажем другима, а сад могу и више него пре - каже Бојана.

Када се после скоро годину дана проведених у болницама и на рехабилитацији вратила кући, ствари нису изгледале тако позитивно као данас, пошто је још пола године провела у кревету, код куће. Како каже, није се много дружила са људима већ је само вежбала.

- На почетку сам ја писала многима, људима који протезу носе и по 20 година. Била сам толико срећна када би ми одговорили - каже Бојана.

Због повреде руке, није могла да се учи ходу са протезом на рехабилитацији, већ је, како каже, све морала на тежи начин. Сада сматра да је велики проблем људи у Србији којима су делови тела ампутирани то што се сакривају у кућама.

- То не треба радити. Ја као да сам се други пут родила. Поново сам учила да дишем, пошто сам била на апаратима и у коми. Поново сам учила да седим, да једем. Другачије сад радим све ствари. Могу скоро све да урадим сама - додаје Бојана.

Како каже, када се вратила из болнице, стигла ју је депресија, коју је убрзо превазишла.

- Мени је један наш параолимпијац из Београда много помогао. Била сам у депресији, и то се мора проћи, а онда ми је само једног дана кликнуло - додаје Бојана.

Поред потпуног опоравка, који јој је највећи приоритет, она се након више од годину дана одсуства вратила на Факултет техничких наука, где студира програмирање.

- Ни дан-данас ја себи не дам да имам времена. Најгоре је кад човек остане сам са собом и почне да размишља - каже саговорница.

Она данас има много обавеза, спрема се за испитни рок, али и за апсолвентско вече, на које иде са генерацијом са којом је почела да студира.

- Тренирам сваког дана по три сата, највише вежбе за руку, али и цело тело, и идем на факултет. Кренула сам на трећу годину, која је најтежа, али су ми на факултету много помогли и изашли у сусрет. Заиста сам се нашла у програмирању - додаје она.

Бојана воли да путује, а први пут после велике трагедије, у јануару се отиснула на путовање на Крит, где је позирала као модел.

Зоран чека ЋЕРКИН ИСКАЗ: Тужилаштво захтева Јанино сведочење

- То је моделинг за ампутирце. Девојка која слика такође нема ногу, носи протезу као ја. Ја бих волела да прерасте у посао - каже Бојана.

Она напомиње да не треба осећати мржњу ни према човеку који је све то урадио, већ да полако треба ићи даље. Однедавно почела је и увече да излази, иако није знала да ли ће се тога плашити, пошто се трагедија и догодила у ноћном изласку.