ЧУВАЛИ ГА "С ВРХА"?! Овако је убица српског полицајца успео да побегне из затвора

Фатон Хајризи, који је убијен од стране наших специјалаца након што је 17. јула убио граничног полицајца Николу Крсмановића и ранио његовог колегу Вјекослава илића, девет пута је бежао из затвора. Последњи пут побегао је 6. јула. Криминолог Добривоје Радовановић објашњава за Telegraf.rs како је могуће да затвореник толико пута побегне.

- Теоретски је могуће да се, ако постоји патологија у организацији затвора, улази и излази како хоће, али најреалније је да је он имао своје људе у управи затвора, у систему. Сигурно је излазио на викенде, тачније омогућавали су му да изађе, а он се не би враћао. Такође су "жмурили" на то ако би прескакао зид затвора. Али да би човек побегао из затвора, и то толико пута, је теоријски немогуће без помоћи "одозго" - истиче Радовановић.

Фатон Хајризи је први пут ухапшен 2000. године, када је имао 15. година. Тада је убио руског војника који је био припадник КФОР. Фатон Хајризи у ће се, у наредним годинама, претворити у особу са дугом криминалном историјом, позназ по многим бекствима из косовских затвора. У време свог последњег бекства са Косова, Фатон Хајризи је описан као дисциплиновани затвореник који је чак стекао право да викендом иде кући.

Убио руског војника

У судском документу из 2001. године за Хајризија се наводи да је "одрастао у добрим породичним приликама", као и да се "добро сналазио до времена рата". Тај документ први је у Хајризијевој историји криминалца, која је почела крајем 2000. године, неколико месеци након завршетка рата између српских снага и тзв. Ослободилачке војске Косова 1999. године.

Према документима до којих је дошао Радио Слободна Европа, Хајризи је најмање три пута осуђиван пред два различита суда, а у вези сакривичним делима убиство, убиство у покушају, крађа и пљачка.

Најпознатији је по убиству руског војника КФОР 29. фебруара 2000. године, када је имао 15 година. Убиство се догодило на тргу, када је Хајризи војнику отео оружје, а потом пуцао у њега. Војник И. К. преминуо је два дана касније.

Тако је Хајризи од почетка 2000. године био у различитим притворским центрима, све док му у марту 2001. године није изречена "васпитна мера", односно казна од једне до пет година затвора. Том мером био би упућен у "Едукативни центар", где би био "под надзором стручног тима". Ипак, не зна се где је тачно Хајризи послат после те одлуке.

У неколико интервјуа које је Хајризи током последњих месеци дао за косовске медије, он тврди да је у Казнено-поправном дому у континуитету био са одраслима, а не са малолетницима.

Осим за убиство војника, Хајризи је пресудом из 2001. године осуђен и за један покушај убиства, три случаја крађе, углавном делова аутомобила и два случаја злоупотребе аутомобила, односно вожње без дозволе. Све то је, према наводима суда, починио од почетка 2000. до почетка 2001. године у Србици, Глоговцу, Приштини и Јужној Митровици.

Осуђен због пљачке

Хајризи је 24. јануара 2008. године осуђен за два кривична дела оружане пљачке која је извршио 2006. године у Србици, са особом иницијала Б. Б. У тим пљачкама отуђили су новац, телефоне, пуњаче за телефоне и цигарете.

Такође је осуђен и за поседовање оружја без дозволе.

Осуђен је на шест година затвора, а оружје му је одузето. У тренутку изрицања пресуде био је у притвору, а тамо је време провео од маја 2006. године.

Фатон Хајризи је такође осуђен од 2019. године за покушај убиства. Тада је добио годину дана затвора. Информације о другим кривичним делима која је извршио нису доступне.

Бежао кроз прозор и вентилацију

Верује се да је Фатон Хајризи из затвора побегао девет пута, али званичне информације о броју бекстава нису објављене. Он је косовским медијима рекао да је побегао и из америчке војне базе на Косову.

Хајризи је први пут успео да побегне још 2000. године. Те године догодио се већи број његових бекстава, три или четири. Он је истакао да је "бежао јер су га као малолетника третирали само у суду, али не и у затвору".

Према његовим речима, први пут је побегао из Притворског центра у Северној Митровици. Било је око пет сати ујутру, а он је изашао кроз прозор тоалета. Када су у питању друга бекства, тврдио је да је секао решетке тестерама прокријумчареним из иностраства, као и да је као излаз користио вентилацију.

Сам Окружни суд у Северној Митровици, у пресуди из 2001. године наводи да је тада 15-годишњак побегао једном из Притворског центра у Митровици у марту 2000. године и други пут у новембру исте године из Притворског центра у Србици. Иако није наведен тачан број бекстава, у одлуци је наведено да је "притвореник улагао напоре и неколико пута успео да побегне из затвора".

До тренутка бекства 2004. године, Хајризи је одслужио 17 година и пет месеци затворске казне, а преостало му је још седам и по година.

Још једно бекство описано је у извештају америчког Стејт департмента. Како је наведено, Хајризи је побегао из затвора у Пећи, а поново је ухапшен у октобру 2006. године. До краја те године остао је иза решетака.

Из затвора Дубрава у Истоку побегао је 2007. године. Како су медији тада извештавали, Хајризи је побегао заједно са још шест особа, тако што су прошли затворске ограде, а са друге стране чекали су их људи који су отворили ватру на затворске чуваре.

Из затворског центра у Призрену побегао је 2012. године током дневне шетње. Прескочио је затворски зид тако што се држао за олук, а потом са скочио преко бодљикаве жице са зида високог неколико метара. Три хица из пиштоља брзо су алармирала затворске чуваре и полиција је почела да јури бегунца.

Био у затвору отвореног типа

Током последњих месеци Хајризи је био у затвору отвореног типа Смреконица у Вучитрну. То значи да су мере безбедности биле ниске. Искористио је своје право да викендом оде кући неколико пута, а пријавио се и за рад ван поправне установе.

Побегао је 6. јула око један сат после поноћи. Затворски службеници привремено су суспендовани до окончања истраге јер се сумњало да нису на време приметили излазак осуђеника праћењем снимака са надзорних камера.

Бекство је изазвало пометњу на друштвеним мрежама јер се Хајризи огласио на ТикТоку, изазивајући институције које су за њим трагале. Доминантна порука његових видеа била је да не могу да га ухвате.

Једно време се није знало где се Хајризи налази, а онда је дошло до убиства српског граничног полицајца Николе Крсмановића и рањавања његовог колеге Вјекослава Илића током рутинске контроле у Лозници. Дан након убиства Хајризи је пронађен у напуштеној фабрици.

Како је током хапшења пружао отпор и пуцао на полицију, Фатон Хајризи је неутралисан.

Извор: Србија Данас/Телеграф