"ЧУВАР МНОГИХ ТАЈНИ И НЕЗГОДАН СВЕДОК" Из Забеле стиже у Београд - Марковићу угрожен живот
Радомир Марковић (76), бивши начелник Ресора државне безбедности, који у "Забели" издржава казну од 40 година, тешко је болестан.
Некадашњи шеф тајне полиције из времена Слободана Милошевића, због тешке болести ускоро мора на операцију у једну болницу у Београду, где ће га чувати затворски стражари.
Марковић има рак дебелог црева, а ту злоћудну болест открио је недавно, преноси Информер. Одлично обавештен извор открива да је Марковић пре неколико месеци осетио тегобе, па је затражио лекарску помоћ.
- Детаљним анализама откривено је да има канцер дебелог црева. Његова супруга Ива, која га редовно посећује у затвору, веома је забринута за његово здравље и то не крије - открива извор, и додаје да је Марковић у децембру 2020. имао и корону у затвору, па је тада био изолован у ћелији Седмог павиљона пожаревачког затвора "Забела".
ДА ЛИ ЗНАТЕ КАКАВ ЈЕ ЖИВОТ ИЗА РЕШЕТАКА? Најинтелигентнији српски робијаш открио: Био сам кревет до кревета са човеком који се пробудио ЛУД
"ИШАО ЈЕ ГОЛИМ РУКАМА НА ПИШТОЉ, ТАКО ЈЕ И ЗАВРШИО" Форензичар открио детаље о најопаснијем кримосу деведесетих: Ово ми је рекао
КО ЈЕ УБИО ВОЂУ СУРЧИНАЦА? Само један сведок бруталне ликвидације, ШОК: Да, ја сам га сашио
Иначе, чувар најмрачнијих тајни деведесетих година у последње време радио је као магацинер у затвору и водио је рачуна о гардероби и постељини робијаша у Седмом павиљону, у ком се налазе затвореници осуђени за најтежа кривична дела.
- Раде је у главном магацину био задужен да пописује ћебад, средства за хигијену, као и личне ствари затвореника, које им нису увек потребне. У том делу казну служе и његови некад потчињени војници из Јединице за специјалне операције Ненад Бујошевић, звани Рамбо, као и Бранко Берчек. У истом павиљону је и Сретко Калинић, главни убица "земунског клана" - објашњава саговорник, и додаје:
- Затвореници у тај магацин предају и цивилну гардеробу, а поједини остављају тамо летње и зимске ствари, како им не би сметале у ћелијама. Раде је био задужен и за техничке уређаје који нису дозвољени у ћелијама и свој посао је обављао савесно. Имао је доста посла, пошто у Седмом павиљону борави око 150 затвореника.
Пре ангажовања у магацину Марковић је надзирао систем канализације и отпадних вода унутар зидина затвора.
- У затворском кругу је раније имао баштицу, а у једној кућици је гајио псе и мачке - открива саговорник.
Подсетимо, Марковић је осуђен за убиство четворице функционера Српског покрета обнове 1999. на Ибарској магистрали, као и за покушај убиства Вука Драшковића у Будви 2000. Осим за ове злочине, бивши шеф тајне полиције проглашен је кривим и за умешаност у отмицу и мучко убиство Ивана Стамболића. Такође, са још тројицом припадника ДБ-а оптужен је за убиство новинара и власника "Дневног телеграфа" Славка Ћурувије (49), али се то суђење понавља по наредби Апелационог суда у Београду. На претходном суђењу био је осуђен на 30 година затвора због подстрекавања на убиство.
Марковић је ухапшен 23. фебруара 2001, а првих шест и по месеци провео је у самици Централног затвора. У међувремену је у судским процесима које су пратили бројни проблеми и несугласице осуђен на јединствену максималну казну од 40 година затвора. Остао је при тврдњи да није учествовао у злочинима, нити је имао икаква сазнања о томе.
Нудили му да прича
Одмах након хапшења, тадашња власт му је нудила да открије све о наводним прљавим пословима тајне полиције, без икакве противуслуге, а Раде је то одбио. Други пут му је то понуђено 2003. у време ванредног стања и акције "Сабља", али Раде је и даље ћутао.
На челу ДБ-а је, наиме, био само око две године, од 1998. до 2000, кад је Милошевић изгубио власт. Управо у том периоду догодила се серија убистава која су од првог тренутка означена као политичка, мада је списак ликвидација које су медији и стручњаци повезивали са ДБ-ом био неупоредиво дужи.
"Чувар тајни" не зна ништа?!?
На корицама књиге "Казна без злочина", коју је Марковић написао и објавио из затворске ћелије, у краткој биографији пише: "Након петооктобарских промена 2000. године, чувар многих тајни и незгодан сведок постаје жртва прогона нове власти". Тешко је разумети, још теже веровати, да "чувар многих тајни и незгодан сведок", како се представио, не зна ништа о политичким убиствима, како је увек тврдио.
