ДЕСЕТ ГОДИНА ОД ЗЛОЧИНА КОЈИ ЈЕ ЗАВИО СРБИЈУ У ЦРНО! Монструм је задавио, а тело покрио земљом коју је купио мајци за цвеће - НИКАДА НИЈЕ РЕКАО ЗАШТО!

Десет година је прошло од злочина који је потресао Србију. Пре десет година је месар Драган Ђурић из Сурчина одузео живот тада 15-годишњој Тијани Јурић у насељу Бајмок. Све се догодило у ноћи између 25. и 26. јула 2014. године. Девојчица је сурово убијена, а он суду није био у стању да објасни због чега је то урадио.

Живот после злочина

Једноставно је рекао "не знам". После злочина је наставио са животом као да се ништа не догађа, а исто се понаша и у затвору, издржавајући казну од 40 година робије на коју је осуђен. Једина која га је посећивала била је његова мајка.

Знао је Драган после убиства како да се отараси леша, да дође кући, да 12 дана живи свој живот. Полиција га је ухапсила на послу, док је секао месо. Испричао је све о злочину, али не и зашто га је починио.

Пронађена патика

Потрага за Тијаном трајала је 13 дана. Њена породица је стравичне вести добила у моменту њеног нестанка, као и 7. августа, када је тело пронађено на запуштеном сметлишту у насељу Чонопља код Сомбора.

Тијана је кобног 25. јула возом отишла у Бајмок код баке и деке, родитеља њене мајке. Јавила се мајци кад је стигла у село, а потом је са пријатељима отишла на турнир у малом фудбалу у Рати.

Око поноћи је кренула кући, у друштву двоје пријатеља. Када је прешла око половину пута, схватила је да другу није вратила дукс који јој је позајмио. Одлучила је да се врати. Да је дукс вратила сутрадан, Тијана би вероватно данас била жива и имала 24 године.

Са пријатељима се растала код бифеа који се налази на свега око 200 метара од бакине и декине куће. Враћала се сама истим путем. Ишла је Улицом ЈНА. На углу улица Три истарске жртве и Његошеве срела је другаре око пола сата после поноћи. На питање куда се упутила, одговорила је да иде да врати позајмљен дукс.

Наставила је Улицом три истарске жртве, прешла пругу, а потом кренула земљаним путем који води до спортског терена, на којем ју је чекао друг. Како је дуго није било, он јој је кренуо у сусрет. Тијане, међутим, нигде није било. На земљаном путу, око 100 метара даље, налазила се њена бела патика и вештачки нокат.

13 дана потраге

Потрага за Тијаном почела је исте вечери, око један сат после поноћи. Полиција се у потрагу укључила око пола сата касније, а потом и жандармерија.

Како је једном приликом објаснио Тијанин отац Игор Јурић, до Тијанине смрти довео је сплет околности у који је тешко поверовати док се не деси. Тијана је дошла с мора и тражила од родитеља да иде на фудбалски турнир. Прво је одлучила да ипак остане код куће са мајком, али је, након што ју је другарица звала, ипак отишла у Бајмок. С друге стране, њен убица у село није долазио око шест месеци пре тог кобног дана.

Драган Ђурић је те ноћи био под дејством алкохола. Кружио је и тражио жртву. Дошао је до спортског терена, направио полукружно окретање и у баш у том моменту видео Тијану која су упућује на летњи пут на ком је мрачно.

Неколико дана касније, 29. јула, саопштено је да је сигнал Тијаниног мобилног телефона последњи пут детектован на око два километра удаљености од граничног прелаза према Мађарској. Тијанин телефон је био на вибрацији, звонио је све док се батерија није истрошила јер су је сви тражили. Ипак, Тијана је свој телефон, са искљученим звуком, врло свесно сакрила у аутомобилу убице.

Њен убица је смирено прошао поред полицијске станице

Дани су протицали без икаквих вести које би могле да укажу на то где се девојчица налази, а онда је 13. дана потраге око пола сата после поноћи, објављено да је њен отмичар ухапшен, а да је тело пронађено у близини Сомбора - 23 километра од места на ком је отета.

Јавност сазнаје да је девојчицу силовао, а потом убио Драган Ђурић, месар из Сурчина.

- Он је у ноћи између петка и суботе био у Бајмоку, ударио Тијану својим возилом, пришао јој, није била тешко повређена када је почела да тражи помоћ, он ју је ухватио за врат, ударао, убацио у своје возило, одвезао у атар - рекао је тада на конференцији за медије министар унутрашњих послова и додао да је девојчица ту и убијена.

Задавио ју је дуксерицом, а тело покрио земљом коју је купио мајци за цвеће.

Драган је тело најпре оставио у кућици у атару и отишао у Сомбор, али је схватио да ће тело брзо да буде откривено. У Сомбору је купио кесе у које је ставио тело, а потом Тијану закопао на дивљој депонији. На интернету је претраживао који су начини да се тело што брже распадне како би се отарасио доказа.

"Једну ствар јој никад нисам рекао"
Тијанин отац је рекао да је своју ћерку први пут сањао седам до осам месеци након убиства. Јако је то желео и био је узбуђен када се то десило.

- Недостаје ми њен темперамент, та њена смиреност. Да могу, питао бих је шта ми замера, а кајем се и имам огромну грижу савести. Сматрам да, иако сам био добар родитељ, да сам могао бити још бољи, да сам могао много више да јој пружим, више времена да проводим са њом, да сам јој више говорио да је волим, да ми значи. Никада јој то нисам рекао зато што се то некако подразумевало, да дете значи свом родитељу... - рекао је Јурић.

Како је истакао, када неко изгуби дете, време је највећи непријатаљ.

- Из простог разлога зато што гледаш другаре који одрастају, гледаш како живот иде даље, како нека деца заснивају породице, како се школују, остварују своје снове, а то је нешто што је изостало у нашем случају, Тијанином случају. Свако то размишљање шта би она сада радила, где би била, коју би школу завршила, су питања на која не можеш да добијеш одговор и која су много болна. Она је урадила јако пуно, иако физички није овде. Својим именом је учинила да се многе ствари промене у нашој земљи, и мислим да имамо разлога да јој будемо захвални. Ја, апсолутно јесам. Моја је велика срећа што сам имао прилику да и то мало времена проведем са њом. Она је показала и ту своју снагу након што је и физички отишла са овог света. Показала је како тај један лик, та појава, како уопште тај кратак живот може да учини много тога доброг и након тога што те више нема. 26. јула ћемо то обележити као и сваке године, а плашим се сваке нове годишњице, сваког новог сусрета са осећањем да је не можеш више видети - додао је.

Извор:Србија Данас/Република