"Дете је у том тренутку дисало, а онда сам јој зауставио доток ваздуха" Три различита исказа окривљеног ЗА УБИСТВО ДАНКЕ ИЛИЋ: Од признања до негирања
Оптужница за убиство двогодишње Данке Илић (2) у Бањском Пољу 26. марта подигнута је 24. септембра.
Телеграф је дошао у посед оптужнице, која још није потврђена, те је подложна накнадним променама и допунама. У њој су детаљно наведени искази двојице оптужених који су се мењали од признања до негирања кривице, што је додатно закомпликовало већ тежак случај у ком нема главног доказа - тела детета. У оптужници се налазе три исказа окривљеног из полиције и тужилаштва. Његови искази налазе се на нешто више од пет страна оптужнице.
Он је у полицији саслушан 5. априла и тада је испричао да је 26. марта са колегом са којим ради у смени у ЈКП "Водовод" Бор, упућен на радни задатак у насеље Бањско Поље, на адресу у Озренској улици, како би испумпали воду из шахта и провеили да ли негде на мрежи има цурења, а да су тамо отишли службеном аутомобилом "фијат панда" који је возио други окривљени.
- Након што смо завршили радни задатак, изашли смо на главну улицу у Бањском Пољу, односно у Улицу војводине Радомира Путника, где смо скренули десно и отишли на врх улице, где смо поред једне напуштене куће зауставили ауто и изашли да бисмо мокрили и након тога само сели у аутомобил и пошли на доле, у смеру изласка из Бањског Поља. Након неких 100 метара осетио сам ударац аутомобила у неки предмет, а након што сам погледао кроз прозор видео сам непознату девојчицу како лежи поред точка аутомобила са десне стране - рекао је окривљени у полицији.
Он је рекао да је потом изашао из аутомобила, подигао девојчицу и унео је у службени аутомобил, као и да није познавао дете ни њене родитеље, а да је проценио да дете има око две године и да се сећа да је на себи имала љубичасте панталоне и плаву блузу на раскопчавање, као и да јој је коса била везана у реп.
- Дете сам спустио у товарни део аутомобила, тачније део где се налазила пумпа за испумпавање воде. Сигуран сам да је дете у том тренутку дисало и померало се, али ниједног тренутка није плакало и није причало. Левом руком сам јој стегао врат, а десном јој затворио доток ваздуха тако што сам десну шаку ставио преко њених уста и носа. Све то је трајало око минут, до момента када је престала да се помера, јер је умрла. Након тога смо кренули ка Бору, а успут нас је зауставио непознато мушкарац који нас је питао да ли смо видели девојчицу. Рекли смо да нисмо - додао је.
Након изласка из Бањског Поља су, према ономе што је испричао у полицији, кренули за Бор, а други окривљени је зауставио аутомобил на Старобањском путу, на месту на ком се налази депонија.
- Сећам се да је други окривљени, причао на телефон са неким око куповине црепа, а потом се вратио до аутомобила из ког је узео тело девојчице и бацио га на депонију. Након тога је сео у ауто и отишли смо у ЈКП "Водовод" у Бору, предали смо смену и отишли кући. Ја сам отишао у Злот, где живим. Не сећам се да ли сам се у периоду после тога враћао на депонију до места на ком смо оставили тело детета - закључио је први окривљени свој исказ у полицији.
Ја сам премештао тело
Истог дана је саслушан у тужилаштву у току истраге Вишег јавнг тужилаштва у Зајечару, где је поновио оно што је рекао у полицијској станици, али и проширио своју причу. Истакао је да је име детета сазнао путем медија, јер је вест о њеном нестанку била на свим телевизијама и у свим новинама, као и да су целе емисије биле посвећене њеном нестанку.
Прве измене његовог исказа огледале су се у томе да је у тужилаштву рекао да су други окривљени и он на депонији обојица изашли из возила и да је други окривљени бацио тело детета, које није мрдало, док је он чувао стражу.
- Депонија се налази са десне стране пута гледано из правца Бањског Поља према Бору. Тело смо бацили на средини депоније, где има нека увала, а онда отишли у фирму. Нисмо пријавили шта се десило иако смо видели да велик број полицајаца трага за дететом и да су укључени хеликоптери, џипови, ђандармерија, јер се нисмо сетили - рекао је у тужилаштву.
На питање тужиоца зашто се 28. априла вратио на депонију на којој је начено тело, он је одговорио да је свом брату рекао да је дуги окривљени бацио дете на депонију, да живи са братом и да спавају заједно у истом кревету, а да у домаћинству живи и његова мајка и отац.
- Мислим да је то било оног дана кад је полиција одузела мој "пежо" и да је тог дана и другом окривљеном узет ауто. Брату сам рекао да је он ударио дете и да га је он угушио. Описао сам какво је дете било, а после је препознао то дете на слици на телевизији. Затим смо други окривљени и ја смо се договарали о томе како да преместимо тело детета и о томе је знао само мој брат. Сам сам преместио тело тако што сам "пежоом" дошао на Старобањски пут, узео дете, ставио га у црну кесу за ђубре и однео иза седишта возача. Није ми жао што сам ставио дете у кесу, то сам све урадио да ме полиција не ухапси. Не знам ко је од нас двојице оставио дете са џаком - додао је.
Он је у тужилаштву изричито тврдио да је он узео дете са депоније, али је рекао да се не сећа где је оставио тело. Испричао је и да је рекао дргом окривљеном да је премештао тело детета, али да му није рекао где га је оставио.
- Када сам узео тело детета и ставио га у кесу, било је мртво и налазило се на истом месту на ком смо га оставили. Знам да родитељи мртвог детета не знају где је дете, јер не знам ни ја. Знам да је други окривљени ишао да тражи дете истог поподнева кад смо је ударили аутом. Свог брата много волим, као што свако воли свог брата. Жао ми је, не знам где је дете. Тог дана смо попили по једну ракију и једно пиво. Испричао сам оцу шта се десило, али мајци нисам. Отац ми ништа није рекао, а и шта би? Није ме питао где је дете. Мајци нисам рекао јер се она брзо потресе. Нико од нас тројице јој ништа није рекао - испричао је први окривљени на првом саслушању у тужилаштву.
Поновио је да их је, након што су кренули да изађу из Бањског Поља, зауставио човек који је тражио девојчицу. У том моменту нису знали да је у питању отац Данке Илић.
- Рекли смо да нисмо видели девојчицу, а она је била назад у колима. Како да кажем том човеку да је позади девојчица, када је она мртва, сигуран сам да није била жива - закључио је своју одбрану, а одговарајући на питања браниоца по службеној дужности Вање Живковић рекао је да се каје и да би данас другачије поступио, да не би удавио дете, већ би позвао Хитну помоћ.
Потпуно променио причу
Окривљени је други пут саслушан у тужилаштву 11. јула на захтев свог браниоца Вање Живковић, са којим је био сагласан. Тог дана потпуно је променио причу. Рекао је да је 26. марта био у Бањском Пољу око 14 сати и да није видео девојчицу, да је не познаје, нити познаје њене родитеље, да девојчицу нису ударили колима и да је нису бацили на сметлиште, као и да је "у полицији признао јер је био под притиском", а да је "у тужилаштву признао јер је био уплашен и мислио је да ће опет да га бију".
- Не знам ко ме је тукао, био сам уплашен, али нису ме тукли док сам испитиван у присуству браниоца. Нисам браниоцу смео да кажем ништа јер сам био уплашен. Тукли су ме пре него што сам као осумњичени дао исказ у полицији, а када сам саслушаван у својству грађанина нисам добио батине. Два пута сам позван у полицију, 28. марта као грађанин, када сам рекао да нисам видео девојчицу у Бањском Пољу, а онда су ме опет звали 30. марта, не знам зашто и не знам да ли сам тад ишао као грађанин или као осумњичени - рекао је окривљени.
Он је рекао да га је 28. марта звао директор ЈКП "Водовод" који је рекао да треба да иде у полицију да да изјаву, а да га је 30. марта звао полицијски инспектор. У оба случаја сам писани позив добио у полицији. Објансио је да је и трећи пут позван на саслушање у својству грађанина и да не може да се сети који је датум био, али да мисли да је био 3. април, као и да су по њих у "Водовод" дошли полицијки инспектори.
- Од тада нас више нису пуштали - рекао је.
Одговарајући на питања тужиоца, поново је описао шта су радили у Бањском Пољу кобног дана, али је овог пута испричао да су, након што су изашли из аутомобила како би ишли у тоалет, где су се задржали око два до три минута, а да ту потом кренули ка излазу из села.
- Други окривљени је успорио вожњу како би везао појас, па смо наставили да возимо још 500 метара до једног километра, када нас је зауставио човек који је био у белом ауту и питао да ли смо видели неку девојчицу, а ми смо рекли да нисмо. Осим тог возила никог није било на путу. Друга возила смо видели тек када само изашли на главни пут. На путу није било људи, а није било ни деце. Ту махом живе старији људи. Кад смо дошли до Старобањског пута искључили смо се са главног пута, кренули лево и наставили Старобањским путем. То радимо често, ту има мање саобраћаја, спорије се вози и касније стижемо на посао. Стали смо код депоније јер ту има проширење, пошто је пут узан. Не могу да се сетим да ли смо сишли са пута, а стали смо јер је други окривљени требало да се чује телефоном са неким човеком око неког црепа. Иначе заустављамо ауто кад хоћемо да телефонирамо. Ту смо стајали неких пет минута, а онда смо отишли у фирму - додао је.
"Како да причамо о телу кад нема тела?"
На питање тужиоца како је детаљно описао изглед девојчице ако је никада није видео, окривљени је рекао да је то чуо на телевизији, одакле је и сазнао за нестанак детета. Када је чуо да директор "Водовода" тражи људе за потрагу за дететом и да се други окривљени прикључио потрази, питао је да ли и он треба да се укључи у потрагу за дететом.
- Тог дана сам око 15.05 кренуо ка Злоту и након скретања за колегу је позвао директор и рекао му је да је у Бањском Пољу нестала девојчица и да организује људе за потрагу. Тада сам се и ја понудио, али ми је рекао да не треба. Питао ме је где је онај мој, а ја сам рекао да је у Малзију због неког црепа. Ја нисам никада видео девојчицу, а не знам да ли је други окривљени ишао на депонију. Јесам рекао оцу и брату да сам био тамо, али им нисам ништа рекао за децојчицу. Тог дана нисмо пили ништа од алкохола, ни он, ни ја - потпуно је променио причу окривљени.
Он је рекао да се 26. марта у послеподневним сатима није чуо са другим окривљеним, а да се за остале дане не сећа да ли су се чули и напоменуо да са њим није ништа пречао о детету, осим да су рекли нешто у смислу: "Ваљда ће да је нађу". На питање тужиоца зашто је са другим окривљеним коментарисао нестанак детета, рекао је да је то зато што ради са њим.
- Рекао сам да знам где је дете из страха, полиција је долазила код мене и говорили су ми да ја знам где је тело детета да кажем где је. Ја не знам где је тело детета. 50 пута ме питате и 50 пута ћу рећи. Мој отац не зна где је дете, а није знао ни мој брат. Аутомобил пре одузимања нисмо прали ни споља ни изнутра. У данима након нестанка детета сам радио, 27. марта сам био у Бањском Пољу, на Језеру, на Савачи, а онда смо отишли на Сувају. Послеподне сам био код куће и одмарао. Сутрадан сам радио у Суваји и Малазији, а поподне сам био код куће у Злоту. У Сували и Малазији сам радио и 29. марта. Мислим да сам тамо био и 3. и 4. априла, али не могу да се сетим. Када сам био у Бањском Пољу, нисам знао чија је та напуштена кућа, нисам причао са другим окривљеним о томе како да склонимо телу детета, а и како да причамо о телу кад нема тела? -упитао је.
На питање тужиоца како зна да нема тела детета рекао је да зна зато што га нису убили и не зна да ли је убијено.
Србија Данас/Телеграф