"Добро је што је суђење било затворено за јавност" Отац убијене девојчице у "Рибникару" открио страшне детаље уочи изрицања пресуде родитељима дечака-убице

Анђелко Аћимовић отац девојчице коју је школски друг убио у крвавом пиру 3. маја прошле године каже да се у великој мери стигло до истине током суђења родитељима злочинца.

-Сви докази су на месту и стигло је у великој мери до истине. То дете које је постало монструм попут других монструма је имало потребу да то јавно изнесе као неки чин који ће се допасти његовим истомишљеницима и следбеницима. То је нешто упечатљиво за све сличне случајеве јер они немају осећај да је то срамота и да треба нешто да крију и да је то нешто лоше. Сама ситуација да су они изговорили то што су урадили и да то могу вербално да кажу зашто су то урадили нама је помогло да се уверимо у истинитост и да нађемо како се то могло догодити и да схватимо у чему је проблем - рекао је Аћимовић.

Он је открио и шта се дешавало иза затворених врата током поступка

-У мом личном случају је то било када нисам могао да издржим да слушам хвалоспеве окривљеног оца које износи о себи и својој породици и лицемерје са којим то све говори. Причао је да му је жао породица оштећених, али да су они били једна предивна и прелепа породица и да су били посвећени родитељи. На то све једноставно не можете да се исконтролишете и изговорио сам одређене ружне речи и знао сам да морам да изађем", каже Аћимовић у интервјуу за "Републику" и додаје:

-Појединачно, сви или више нас смо излазили са рочишта испровоцирани, јер нам је врло тешко било да пратимо константно порицање одговорности, саможивост, дрскост...Овде није направљена обична штета, ово је нешто друго и просто није нормално да ти људи не осећају ни минималну одговорност због сопственог детета које је направило такво зло. Овде није несташно дете разбило прозор, згазило пиле или било шта друго и да ви као родитељ кажете: "Да моје дете је то направило и 'ајде да надокнадим штету". Овде имамо родитеље који нису нашли за сходно да после оваквог злочина кажу: "Да нешто смо пропустили у својим родитељским обавезама". То су људи који не схватају ни шта су урадили, ни шта је требало, то су такве особе. Посебно мајка је као да је један робот, а не човек. Хладна као Северни пол - каже Аћимовић.

Открио је и шта су родитељи дечака-убице рекли на суђењу

-Они су на крају сву своју одговорност сваљују на сина јер знају да он не може да одговара за то с обзиром на његову животну доб. Говоре "Ми не знамо шта му је било, он је тај који треба да одговара. Ми нисмо могли ништа да урадимо". Уствари, све је супротно и они су уништили то своје дете и уништили су наше породице и побили су нашу децу. Код њих имамо одсуство елементарног морала. Они су очигледно подучени од стране њихових адвоката или су пре обманути. Њихови браниоци немају морала него гледају сопствену корист и личне интересе и њихово понашање превазилази све норме професионалног деловања и границе у ситуацији када имамо општу трагедију. У овој ситуацији браниоци су морали да им кажу да прихвате одговорност и да кажу да су криви. 'Реците да сте криви и да желите да помогнете да се све расветли', требало је да их томе науче њихови адвокати. У том случају би људи према родитељима злочинца имали другачији однос, а не да их осуђују као што је сада случај - каже Аћимовић.

Анђелко је и дао одговор на питање да ли је добро што је суђење било затворено за јавност.

-Морамо да кажемо истину због свега, да се заштите родитељи и породице жртава и спрече нове трагедије. Зато сада износим ствари које пре нисам могао. Добро је што је суђење било затворено за јавност. Ја сам један од оних који су били за то јер сам прозрео жељу Кродитеља убице и њихових адвоката да врше масирани атак на јавност причама о финој и образованој финој породици. То је било јасно у поступку пре почетка суђења када су лагали да тужилаштво уцењује и врши притисак на њих. Желели су да изазову сажаљење код судског већа и јавности. Нама би у супротном наносили додатну штету да смо им дозволили да шире манипулације и лажи, што видимо да после сваког суђења раде њихови адвокати док говоре да се нешто у судници десило, а није ", каже Аћимовић и додаје: "Мајка убице је окорели, озбиљан криминалац и она зна да не сме много да говори јер би се уплела у лажи. Она је уздржана, и ако нешто каже то је арогантно и увредљиво према нама. Овај балван је тип који је много пута себе демантовао током поступка. На пример, 2017.године у тој истој клиници где је сада монструм мали, дечаку је била установљена дијагноза, тј. проблеми са психом, нервима и имао је губитак свести.Тада су добили предлог да се јаве психологу да раде са дечаком код њих, да дођу на терапије, што су игнорисали. Нема никакве документације о томе да ли су ишли на терапије и радили нешто поводом болести дечака, али знамо да су са 11 година таквом детету дали оружје за убијање у руке. То је оно што знамо, а можда је и раније ишао да пуца из различитог оружја. Отац из неког разлога и проблема није служио војску, али је за сходно нашао и себи дао за право да и такав сину да своје оружје и научио га да убија. Није сина усмерио да се бави спортским пуцањем и дао га код тренера да га првенствено науче моралу", каже Аћимовић.

Анђелко је говорио и о мајци дечака убице

-То није човек, она не гледа никог у очи. Понаша се као да нас не познаје, да не зна ко смо. Она има своју визију. Верује адвокату да ће је извући за новац који је дала. Њен карактер показује да је она вођа криминалне групе у својој породици и да је командовала свиме. Можда је баш тај метак са њеним ДНК убио моју Ангелину - рекао је Анђелко.

Уништили су нас за читав живот

Анђелко кроз активности фондације са именом убијене ћерке настоји да утиче на свест младих да се никада више не догоди да деца почине велико зло. Међутим, он не крије да родитељи жртава често не могу да раде како би хтели јер им је од масакра умањена животна активност.

-Супруга и ја смо почели од тада јако лако да заборављамо обичне баналне ствари. Не можемо довољно да памтимо као што смо могли пре масакра. Превелика константна туга сигурно утиче на когнитивне способности, мишљење размишљане и памћење. Животна активност је битно смањена у односу на време пре трагедије и губитка деце - казао је несрећни отац.

-Без сумње, они су занемарили своје дете тако што су имали немар у односу на његов проблеме. Знали су шта ради и шта гледа, али нису реаговали. Дали су детету да посматра филмове са насиљем иако се сматрао одбаченим. Тражио је пребацивање у другу смену. Нису ни тада помислили да је проблем у њему, а не код све те друге деце. Потпуно сам сигуран да је знао све шифре и да је све било отворено за њега. Гледао је филмове са својим узорима из Америке, као и филмове женомрзачких заједница и по*но филмове. Проучавао је законе и ноћима играо игрице које деци стварају релативизацију насиља и у којима се све гледа као мета. Злочинац је рекао да је нашу децу гледао као мете и да је пуцао 100 секунди тачно толико колико траје игрица. Тад се зауставио да би се опустио, као и у игрици кад му се адреналин подигне. Након тог времена он има паузу па наставља., као и у масакру. Тада се уплашио за свој живот, и изашао је - каже Аћимовић.

-Све што причам говорим из његових изјава. Рекао је да су родитељи знали све шта ради и шта гледа и ништа му нису забрањивали. Дали му оружје и направили од њега убицу. На очеву иницијативу је учио да пуца из ватреног оружја. Из свега смо сазнали да ти отац и мајка нису застали и размислили да дете које има психичке проблеме не би смело да пуца. То је као да су дали малом детету жилет у руке и шта би друго било него се и оно повредило. Њихов син је без контроле када је могао да 1. маја два дана пре трагедије угаси камеру и узме оружје за десетину секунди и после поново упалили камеру. Значи да су активно учествовали у стварању монструозног убице већег од многих широм света. "Никада нисам имао емоције, нит сам знао шта је емпатија. Томе ме нису учили", рекао је мали монструм - рекао је Анђелко.