КО ЈЕ УХАПШЕНИ СРБИН У КОНТАКТУ СА ИСИС-ОМ: Планирао МАСОВНО УБИСТВО у Београду, откривено какав напад је спремао
Код ухапшеног су пронађени детаљни планови за напад, као и преписка са радикалним исламистима из Сирије и Западне Европе.
Оперативци Службе за борбу против тероризма ухапсили су у Београду Игора Деспотовића, Србина вехабију који је припремао крвави терористички напад у строгом центру главног града.
УХАПШЕН СРБИН КОЈИ ЈЕ БИО У КОНТАКТУ СА ИСИС-ом: Одређено му задржавање од 48 сати
ПОЛИЦАЈЦИ КОЈИ СУ ПРЕБИЛИ МУШКАРЦА УДАЉЕНИ ИЗ СЛУЖБЕ Пендрецима му сломили нос и ребра, тужилаштво у Крушевцу покренуло поступак
"У ДВА СКОКА МУ ПРИЂЕШ, ПА МЕТАК У ГЛАВУ" Марко Месар на саслушању открио ко је хтео да их убије
Деспотовић, који је пре неколико година примио ислам и био на сталној вези са вођама ИСИС, ухапшен је у тренутку док се припремао да отме камион, њиме улети у Кнез Михаилову улицу и прегази што више људи.
Код ухапшеног су пронађени детаљни планови за напад, као и преписка са радикалним исламистима из Сирије и Западне Европе.
Ширио радикалне идеје
Извори из МУП и БИА кажу да је Игор Деспотовић у свом стану, лаптопу и мобилном телефону имао детаљне нацрте и планове напада који је требало да изгледа као онај у Барселони августа ове године када је Мароканац Јунес Абујакуб комбијем улетео у масу људи испред шопинг центра на Ла Рамбли. Тада је убијено 13, а тешко повређено више од сто људи.
Према досадашњим информацијама, Деспотовић је деловао самостално, али полиција и БИА интензивно проверавају све трагове који би потенцијално могли довести и до других радикалних исламиста који су спремни да по наредби ИСИС убијају по Србији.
- Код Игора Деспотовића су у тренутку хапшења пронађена четири телефона и СИМ картице, два фото-апарата с меморијским картицама и лаптоп рачунар. Нађена су и три папира са нацртима под називима "Евакуација", "Мапа" и "Замке". У Деспотовићевом телефону нађен је и план насловљен са: "Тактике праведног терора – напад камионом", у којем је детаљно описано како одабрати локацију и доћи до камиона или комбија. Сумњамо да је намеравао да у Београду прекопира крвави сценарио из Барселоне, да убије неког возача, отме камион и њиме улети у Кнез Михаилову из правца Париске улице код Калемегдана - наводи се у документацији из истраге.
Према речима саговорника, Игор Деспотовић је српским властима постао "безбедносно интересантан" током августа 2016. године.
- Он је био један од најактивнијих људи у ширењу пропагандних материјала радикалних исламистичких група, посебно ИСИС. На основу оперативних података, Деспотовић је означен као неко ко би потенцијално био подложан индоктринацији с крајњим циљем извођења терористичких аката. Та одлука наших агената показала се као исправна и јако корисна, јер је на основу ње сада спречено крвопролиће у Београду - објашњава извор.
Нико јуче у МУП и БИА није желео да коментарише наша сазнања. Стручњак за тероризам Џевад Галијашевић, с друге стране, сматра да је "врбовање исламиста у Београду све очигледније и опасније".
- Иза свега стоје вехабијске структуре из БиХ. Србија, хвала Богу, има добро уређен систем безбедности и делује превентивно. Београд, као главни град, могућа је мета исламиста. Уз то, добри односи са Русијом могу бити додатни мотив терористима - упозорава Галијашевић.
Стручњак за безбедност Дарко Трифуновић каже да има више регистрованих прелазака Срба у радикални ислам.
Чињеница је да терористима више нису циљеви војни, већ цивилни објекти и велики скупови. Циљ им је да нанесу економску штету и униште инфраструктуру, уз што веће људске жртве. Треба бити опрезан.
- На срећу, то није узело маха. Ипак, бројност није битна јер је највећи терористички напад 11. септембра 2000. извршило само 19 самоубица. Највећа опасност су мале групе људи које су спремне на све, па и да се украденим камионом газе невине људе - подвлачи Трифуновић.
Потпуковник КОС у пензији Љубан Каран истиче да терористи злоупотребљавају верска осећања.
- Људе убеђују да то нису убиства и злочини, већ узвишени, богоугодни верски чин. Морамо бити свесни да није више у питању да ли ћемо сви ми у Европи бити мета него када ћемо бити мета. Зато треба, пре свега, заштитити пешачке зоне. Бетонске баријере и измештање саобраћаја спасили би много људи - закључује Каран.
