KO JE UHAPŠENI SRBIN U KONTAKTU SA ISIS-OM: Planirao MASOVNO UBISTVO u Beogradu, otkriveno kakav napad je spremao
Kod uhapšenog su pronađeni detaljni planovi za napad, kao i prepiska sa radikalnim islamistima iz Sirije i Zapadne Evrope.
Operativci Službe za borbu protiv terorizma uhapsili su u Beogradu Igora Despotovića, Srbina vehabiju koji je pripremao krvavi teroristički napad u strogom centru glavnog grada.
UHAPŠEN SRBIN KOJI JE BIO U KONTAKTU SA ISIS-om: Određeno mu zadržavanje od 48 sati
POLICAJCI KOJI SU PREBILI MUŠKARCA UDALJENI IZ SLUŽBE Pendrecima mu slomili nos i rebra, tužilaštvo u Kruševcu pokrenulo postupak
"U DVA SKOKA MU PRIĐEŠ, PA METAK U GLAVU" Marko Mesar na saslušanju otkrio ko je hteo da ih ubije
Despotović, koji je pre nekoliko godina primio islam i bio na stalnoj vezi sa vođama ISIS, uhapšen je u trenutku dok se pripremao da otme kamion, njime uleti u Knez Mihailovu ulicu i pregazi što više ljudi.
Kod uhapšenog su pronađeni detaljni planovi za napad, kao i prepiska sa radikalnim islamistima iz Sirije i Zapadne Evrope.
Širio radikalne ideje
Izvori iz MUP i BIA kažu da je Igor Despotović u svom stanu, laptopu i mobilnom telefonu imao detaljne nacrte i planove napada koji je trebalo da izgleda kao onaj u Barseloni avgusta ove godine kada je Marokanac Junes Abujakub kombijem uleteo u masu ljudi ispred šoping centra na La Rambli. Tada je ubijeno 13, a teško povređeno više od sto ljudi.
Prema dosadašnjim informacijama, Despotović je delovao samostalno, ali policija i BIA intenzivno proveravaju sve tragove koji bi potencijalno mogli dovesti i do drugih radikalnih islamista koji su spremni da po naredbi ISIS ubijaju po Srbiji.
- Kod Igora Despotovića su u trenutku hapšenja pronađena četiri telefona i SIM kartice, dva foto-aparata s memorijskim karticama i laptop računar. Nađena su i tri papira sa nacrtima pod nazivima "Evakuacija", "Mapa" i "Zamke". U Despotovićevom telefonu nađen je i plan naslovljen sa: "Taktike pravednog terora – napad kamionom", u kojem je detaljno opisano kako odabrati lokaciju i doći do kamiona ili kombija. Sumnjamo da je nameravao da u Beogradu prekopira krvavi scenario iz Barselone, da ubije nekog vozača, otme kamion i njime uleti u Knez Mihailovu iz pravca Pariske ulice kod Kalemegdana - navodi se u dokumentaciji iz istrage.
Prema rečima sagovornika, Igor Despotović je srpskim vlastima postao "bezbednosno interesantan" tokom avgusta 2016. godine.
- On je bio jedan od najaktivnijih ljudi u širenju propagandnih materijala radikalnih islamističkih grupa, posebno ISIS. Na osnovu operativnih podataka, Despotović je označen kao neko ko bi potencijalno bio podložan indoktrinaciji s krajnjim ciljem izvođenja terorističkih akata. Ta odluka naših agenata pokazala se kao ispravna i jako korisna, jer je na osnovu nje sada sprečeno krvoproliće u Beogradu - objašnjava izvor.
Niko juče u MUP i BIA nije želeo da komentariše naša saznanja. Stručnjak za terorizam Dževad Galijašević, s druge strane, smatra da je "vrbovanje islamista u Beogradu sve očiglednije i opasnije".
- Iza svega stoje vehabijske strukture iz BiH. Srbija, hvala Bogu, ima dobro uređen sistem bezbednosti i deluje preventivno. Beograd, kao glavni grad, moguća je meta islamista. Uz to, dobri odnosi sa Rusijom mogu biti dodatni motiv teroristima - upozorava Galijašević.
Stručnjak za bezbednost Darko Trifunović kaže da ima više registrovanih prelazaka Srba u radikalni islam.
Činjenica je da teroristima više nisu ciljevi vojni, već civilni objekti i veliki skupovi. Cilj im je da nanesu ekonomsku štetu i unište infrastrukturu, uz što veće ljudske žrtve. Treba biti oprezan.
- Na sreću, to nije uzelo maha. Ipak, brojnost nije bitna jer je najveći teroristički napad 11. septembra 2000. izvršilo samo 19 samoubica. Najveća opasnost su male grupe ljudi koje su spremne na sve, pa i da se ukradenim kamionom gaze nevine ljude - podvlači Trifunović.
Potpukovnik KOS u penziji Ljuban Karan ističe da teroristi zloupotrebljavaju verska osećanja.
- Ljude ubeđuju da to nisu ubistva i zločini, već uzvišeni, bogougodni verski čin. Moramo biti svesni da nije više u pitanju da li ćemo svi mi u Evropi biti meta nego kada ćemo biti meta. Zato treba, pre svega, zaštititi pešačke zone. Betonske barijere i izmeštanje saobraćaja spasili bi mnogo ljudi - zaključuje Karan.
