Гишкина мистериозна ПОРУКА од ДВЕ речи
И из затвора уређивао правила у подземљу
После погибије Ђорђа Божовића Гишке, главног човека београдског подземља, како су га називали немачки новинари, Горан Вуковић Мајмун је међу Вождовчанима спонтано заузео његово место.
Гишка постао Свети Ђорђе! Ево како је опеван у народној песми (ВИДЕО)
Србија у ШОКУ: Гишка постаје Свети Ђорђе
Говорило се да је, колико опасан, толико и способан да прави новац. Његови познаници су причали да је у пословима које је водио у иностранству месечно зарађивао између 50.000 и 100.000 тадашњих немачких марака. Ни приходи од овдашњих комбинација нису били занемарљиви.
Политички ангажман
У међувремену је Вуковић одлучио да се политички ангажује, на специфичан начин. Почело је изјавом коју је дао у новинама: "Они нас изазивају, а ми молимо Бога да дође још један 9. март, не да се боримо политички, већ да се бијемо с полицијом, као што је то радио Гишка".
Ипак, у јуну 1994. године опредељење за тучу мења одлуком да буде кандидат за посланичку листу СПО на општини Вождовац. Постао је активан на начин на који ће касније и неким другима постати пракса.
Према причи младића који је повремено био у дружини с Вождовца, Вуковић их је окупио уочи првих вишестраначких избора на општини. Саопштио им је да ће на изборима победити кандидат СПО, а да је њихов задатак да чине неподобштине општинским челницима тада владајућег СПС, али "ништа претерано"; да их вређају пред другима, праве им ситне имовинске штете, мало заплаше, пишу графите, обавесте комшије колико краду...
С друге стране, организовао је да се сиромашним грађанима под етикетом СПО носе пакети с намирницама и хигијенским средствима, да се њиховој деци купи ако нешто мањка, да према њима буду љубазни.
- Имао сам 19 година и нисам веровао да неко може унапред да каже ко ће победити на изборима. Мислио сам да претерује. На крају, био је у праву - испричао је овај саговорник.
ОДБИО ДИЛ СА ПОЛИЦИЈОМ
Средином 1994. Вуковић је добио дуго жељену дозволу за ношење пиштоља, иако није чекао одобрење да би ишао наоружан. Неколико пута је то новинарима и признао, рекавши да му могу одузети хиљаду пиштоља, али ће хиљаду први бити код њега. Пошто у Србији дозволу није успевао да добије, отишао је у Црну Гору, која је тада била у државној заједници са Србијом. Овдашњи полицајци су црногорске колеге оптужили да су издале дозволу "највећем југословенском криминалцу".
Касније је сазнао да је Вуковић заузврат добио локације за градњу стамбених и пословних објеката.
Сенка Љубиног убиства
Упркос свему што је чинио, непрекидно га је пратила сенка убиства које је остало без премца по важности када је реч о српској мафији. Док је Вуковић свој чин описао као реакцију на физички насртај и сталне претње Љубе Земнунца које ничим није изазвао, Љубаини пријатељи били су уверени да је ликвидацију спровео у договору са немачком полицијом.
Занимљиво светло на све околности баца сведочење криминалца којем се, потврдиле су године познанства, може веровати:
- Вождовчани и екипа око Земунца никада се нису волели. У време када је Вуковић био у Франкфурту, Гишка је служио казну у италијанском затвору. Љуба и његови нису дозвољавали да им било ко улази у "двориште", хтели су да све држе за себе. Када су почели да шиканирају Вуковића, овај је преко пријатеља који је ишао у посету Гишки поручио: "Не дају ми да радим, хоће да ме избаце из Франкфурта. Шта да радим?".
Гишка му је одговорио у само две речи.
