ХРВАТСКИ ВОЈНИЦИ СУ МЕ ПРЖИЛИ СТРУЈОМ И СИЛОВАЛИ СВАКО ВЕЧЕ! Језива исповест жене која је преживела ХОРОР у логору
Језива исповест.
Хрватска војска ме је заробила 1992. у Сиску. Одвели су ме у ратни логор Керестинец. Три и по месеца константно су ме психички, физички и сексуално злостављали припадници ХВ'', описала је на Општинском грађанском суду у Загребу ћена која је тужбом од Републике Хрватске тражила 100.000 куна одштете (нешто више од 13.000 евра) због пакла који је преживела у Керестинцу.
ХОРОР! Позвала полицију и пријавила насиље у породици, патрола затекла БЕЖИВОТНО ТЕЛО ЊЕНОГ МУЖА
СИТУАЦИЈА ПОСТАЈЕ АЛАРМАНТНА: Хрватски министар открио ко је 10. заражени од КОРОНАВИРУСА
ХОРОР! Младић ударао супругу АЛАТОМ У ГЛАВУ, смртни исход избегнут у ПОСЛЕДЊЕМ ТРЕНУТКУ
Међутим, неправоснажном пресудом објављеном пре неколико дана досуђено јој је тек пола траженог износа – 50.000 куна. Суд је оценио да је то праведна накнада за оно што је проживела.
Због злочина почињених у логору у Керестинцу још 2017. правоснажно су осуђени Стјепан Кларић, командант Коначишта ратних заробљеника које се прво налазило у Загребу у Гајевој улици 30а, а затим у касарни Керестинец, те неколико његових подређених – Дражен Павловић, Виктор Иванчин, Жељко Живец и Горан Штрукељ. Кларић је добио осам година затвора, док су остали кажњени с годином и по, до пет година.
Сви су проглашени кривима због ратног злочина против ратних заробљеника, те цивилног становништва. Од децембра 1991. до 25. маја 1992., Кларић и његови људи злостављали су тамо заробљене људе, међу којима је била и ова жена из Сиска.
- Мене и супруга одвели су 21. јануара 1992. из нашег дома у Сиску. По нас су дошла два војника обучена у униформе Хрватске војске. Рекли су нам да су добили налог да морају да нас доведу. Била је касна ноћ. Падао је снег. Супруг се таман вратио из друге смене у Железари.
Одвели су нас до вртића где су нас чекали други војници. Они су нас одвели на испитивање. Мислим да је било око два ујутро.
Испитивали су ме о мом одласку у Босну. Одатле сам се, колико се сећам, вратила шест дана раније. Била сам у посети свекрви. Син ми је за то време био у редовној војсци, ЈНА, у Македонији, а кћи је била код свекрве у Босни где је намеравала да настави школовање. Муж није ишао са мном у Босну јер је морао да ради.
Након испитивања те вечери, супруга су војници пустили кући. Пре тога су га претукли. Чула сам његове јауке јер су нас испитивали у одвојеним просторијама. Мене те ноћи нису тукли.
Обоје смо јутро дочекали на суду. Супруг је отишао кући, а мене су одвезли до Железаре гдје је било војно складиште. Тамо сам, заједно с другим људима које нисам познавала била идућих осам дана.
У простору није било грејања, по поду су била постављена шаторска крила на којима смо спавали. Нисмо добијали никакве информације. Нисам знала зашто сам тамо и до када ће ме држати. Тада нас још нико није злостављао.
Осам дана касније по нас је дошао аутобус. Нико нам није рекао где нас возе. Тек у аутобусу смо сазнали да идемо у логор Керестинец. Чим смо дошли почели су да нас туку и шамарају. Не знам колико је то трајало јер сам се од страха онесвестила. Довезли су доктора који је рекао да сам жива, али да ми је притисак јако низак. Ипак, нису ми пружили никакву лекарску помоћ. Само сам добила воде.
Затим су ме одвели у неку собу у којој је био још најмање десет жена. Нисмо имале лежајеве, спавале смо на простиркама на поду. Имале смо само постављене канте за обављање нужде. Просторија се закључавала.
Свако вече су ме војници одводили у другу просторију. Ставили би ме да седнем на столицу, покачили би по мени струју и тако ме пржили. Још имам ожиљке по рукама, ногама и по врату. Тукли су ме, шамарали и силовали. Сви су имали униформе Хрватске војске.
Како би нас додатно застрашили знали су да нас одводе у једну собу и постројавају пред прозор иза којег су стајали људи у црним оделима са црним капама с прорезима за очи. Они нам нису ништа радили.
Кад су долазили по мене прозвали би моје име. Ушла бих у ходник где су ми стављали врећу на главу. Одводили су ме у друге просторије. Стално су ме вређали. Говорили су да ми ј… матер четничку, да сам најбоља за секс… Стално су ме силовали. По двојица или тројица исто вече. Морала сам брадавице прислањати на нож, а они су претили да ће их одрезати.
Све су нас присиљавали на страшне ствари. Знали су ми стављати пиштољ у уста, оштрицу ножа под врат. Стално су претили да ћу завршити у црним врећама. Знали су да терају мушкарце да се скидају голи до појаса, а жене од појаса на доле, па обрнуто. Терали су нас да плешемо уз музику коју би пуштали. Нисмо добијали никаве лекове. Добивали смо по два оброка на дан. Једанпут у осам до десет дана би се могли туширати. Пуштали су ледену воду. Скупило би се по њих шест-седам и гледали су нас голе.
УМАЛО НИЈЕ УМРО ОД ЗАДОБИЈЕНИХ ПОВРЕДА: Бесни пас покушао да закоље пензионера!
МОБИЛНИ ИМ ЗАПАЛИО КУЋУ: Породица се извукла, син није успео да спасе мачку, па скочио кроз прозор!
ШОКАНТНИ ПОДАЦИ ИЗ ЦРНЕ ГОРЕ: Сваки шести УЧЕНИК КОРИСТИ ДРОГУ: За пет евра могу да купе ЦРТУ КОКАИНА!
Све време сам морала да носим исту одећу. Сваку вечери долазили по мене. Стављали су ми врећу на главу да не видим куда идем. Знала сам да се ознојим од страха чим сам чула војнике да ноћу иду по ходнику. Нисам могла да спавам. Не могу ни данас.
Стално сам повраћала након што су ме пржили струјом. Претили су да ће довести и мог мужа. Он је био припадник Хрватске војске. Погинуо је, а његове кости пронађене су тек недавно, након 20 година. Ја сам из логора изашла на размену 27. марта 1992. године.
Одвезли су нас у Босну где су нас држали још осам дана. Нисам имала документе, па се нисам могла вратити супругу у Хрватску иако сам то тражила. Успела сам да дођем тек пре 15 година. У моју кућу су се већ били уселили неки други људи, па сам се морала борити да ми је врате. И даље стално пијем терапију за живце, а стално осећам бол у грудима и желуцу”, сведочила је на суду.
Према пресуди, одштета од 100.000 куна колико је тржила за проживљено злостављање била је превисока. Суд каже да апсолутно има право на накнаду штете и то према Закона о одговорности Републике Хрватске за штету узроковану од припадника хрватских оружаних снага током рата, али јој је досуђено само 50.000. Објашњено је да су такви уобичајени критеријуми за овакве врсте штете.
Није добила ни право на камате на износ одштете од 1992., већ од тренутка када је донета пресуда, дакле од фебруара ове године.
ХРВАТИ ШАЉУ ВОЈСКУ НА МИГРАНТЕ! Хоће да изазову хаос на граници са Србијом?
ТРАГЕДИЈА: У стравичној саобраћајној несрећи погинуо певач Игор Нешић! Има и повређених!
"Били су као подивљале хијене": Крвава борба браће Милорада и Предрага за наследство трагично је завршена!
НАЈТУЖНИЈА СЛИКА ОЛУЈЕ: Сећате се дечака који је возио трактор од Книна до Србије? Данас је срећан и успешан
ЈОАНИКИЈЕ ПОРУЧИО МИЛУ: "Ђукановић користи реторику Анта Павелића, побио је на стотине хиљада Срба"
