ИСПОВЕСТ КОШАРКАША КОЈИ ЈЕ КОЛИМА УБИО НЕВЕНУ (29): Умро сам са њом, молим се да ми породица ОПРОСТИ
Његове речи откривају да је један Кимани умро тог кобног дана на асфалту заједно са Невеном, док се други Кимани рађао дуго и болно.
- Особа која сам био до 3. новембра 2012. више не постоји и оно што се догодило увек ће бити део мене. Јер, некада су ме знали као Киманија Френда кошаркаша, а данас....
Овако започиње своју причу кошаркаш са Јамајке Кимани Френд, који је поменутог датума усмртио својом "шкодом fabijom# у Француској улици Невену Драгутиновић (19), студенткињу из Зворника.
Он је првостепеном пресудом осуђен на три године затвора. Иако чека коначну правоснажну казну, он ју је практично већ издржао, јер је био у затворском притвору девет месеци и у кућном 26 месеци. По скидању наногице од прошлог месеца вратио се кошарци и тренутно игра за OKK Београд.
Његове речи откривају да је један Кимани умро тог кобног дана на асфалту заједно са Невеном, док се други Кимани рађао дуго и болно.
- Те ноћи што се десило, било је стварно несрећа. Нисам возио лудачки, нисам дивљао. Невена је изашла из таксија у Француској, а ја... Просто је нисам видео. Зауставио сам се, изашао из кола. У тренутку несреће и даље је била жива. ПОзвао сам њену сестру да ми помогне да је унесемо у кола, одвеземо до болнице. Али људи су упорно говорили да чекамо Хитну помоћ. Осетио сам јој пулс, био је слаб, али је био ту. Пре кошарке студирао сам медицину, знао сам шта треба урадити у таквим ситуацијама. У том расправљању дошла је полиција и онда Хитна. Када су ми рекли да је умрла, све ми се срушило пред очима, каже Френд.
Његова основна грешка је била, како и сам каже, алкохол.
- Због онога што се десило људи око мене су схватили последице вожње под дејством алкохола. Свакоме може да се деси, сви чинимо грешке, али када се то деси, морамо да се носимо са последицама., закључује он.
Уследило је полицијско задржавање, па селидба у Централни затвор (ЦЗ) и дугих девет месеци у притвору.
- Прва ноћ у ЦЗ...не могу да опишем то. Никада раније нисам имао проблема са законом, ово је за мене било јако трауматично искуство. Тада се запиташ: „Је ли то то? Хоће ли сда овакав бити мој живот?“ Био сам уплашен како ће остали затвореници поступати са мном, ја сам странац и уз то црнац. Ипак, били су фер. Јак сам, увек сам се за све у животу сам борио, али само због своје вере у Бога могао сам да преживим време у ЦЗ, прича он.
ТЕОДОРА НИЈЕ ЈЕДИНА КОЈА ЈЕ ОВАКО НАСТРАДАЛА: Ове девојке деле сличну судбину
ПИСМО ПОРОДИЦИ
- Насписао сам писмо породици Драгутиновић, нисам сигуран јесу ли га примили или не. Чуо сам у медијима да се никада нисам извинио тој породици. То није истина. У ноћи несреће Невенина сестра Јована и ја смо били у истој болници. Још тада сам пришао њеном кревету, ставио сам руку на срце и рекао сам јој да ми је жао. Погледала ме је и климнула главом. Свима који су били погођени оним што се догодило живот је промењен. Невениној породици првенствено, десила им се ужасна ствар. Молим се да ће наћи снаге у срцу да ми опросте. Несрећа је променила и мој живот. Почео сам много више да ценим свој живот, рекао је он.
