Исповест саборца команданта Српске гарде: Гишка ми је умро на рукама, упуцали су га Хрвати, а не Срби!

После 27 година одлучио сам да испричам праву истину о погибији мог команданта Ђорђа Божовића Гишке на ратишту у Хрватској. Ћутао сам досад, али мислим да је коначно дошло време да се каже како је страдао, а права истина је да су га усред жестоке борбе, на улазу у Госпић, убиле усташе разарајућим думдум метком и да ми је умро на рукама. Прича да су га убили Срби нема везе с везом.

Овако почиње причу Новосађанин Ђурађ Фибишан, саборац и блиски пријатељ Ђорђа Божовића Гишке, присећајући се маја 1991. и Борова Села, у ком се први пут срео са Гишком.

- Тада сам се уверио у његову харизму. Тако је почело наше пријатељство. Постали смо нераздвојни. Гишка је после неколико месеци организовао екипу за Госпић. Тамо су већ били ратници војводе Радета Чубрила. Два аутобуса пуна добровољаца кренула су из Београда са пумпе „Змај“ 3. септембра 1991. године. С нама је био и Бранислав Лаиновић Дуги, који је у то време држао новосадску дискотеку „Парадизо“ - прича Ђурађ.

Вујадин Савић о свом рођаку Гишки: Ово је Божје чудо, поносан сам на њега (ФОТО)

Када су стигли у вечерњим сатима, Гишка је војводи Радету рекао:

- Раде, где су усташе? Хоћу одмах на прву линију! Потом је изабрао десеторицу, отишао на најистуреније положаје и распалио по непријатељу. И од тог првог до последњег дана увек је викао:

- За мном, јунаци!

За две недеље проведене на ратишту, командант Српске гарде је показао невиђену храброст. Тако је било и кобног 15. септембра, дан пре Гишкиног 36. рођендана.

Свештеник о Гишкином животу: Имао је буран живот, али је многима непознато да је био и велики покајник

- Гишка је преподне био кум на крштењу саборца Здравка у цркви на Медаку. Потом се вратио право у борбу. Тог дана били су жестоки окршаји на улазу у Госпић. Сећам се да је викао:

- Идемо, идемо, за мном.

Трчао је испред нас, одмакао нам је 20-30 метара, једва сам га стигао. Дошли смо до моста који дели Госпић на два дела. Потом сам дошао до њега и пуцао. Рекао ми је да пазим да не погодим неког нашег. Међутим, у том тренутку само нас двојица били смо ту и то сам му и рекао. Он се заклонио код једног плота и руком гестикулирао борцима да иду за њим – прича Ђурађ. Уследили су последњи Гишкини тренуци.

Протојереј о ЧУДУ БОЖИЈЕМ кад су откопали Гишку: Чим је гроб отворен појавио се Ђорђе као СУНЦЕМ ОКУПАН!

- Ђорђе је одједном поклекао. Пао ми је на руке, испао му је пиштољ. Последње што је рекао било је:

- Погодише ме у леђа, осећам топли млаз крви.

Убрзо су дошли саборци. Однели смо га у шатор, где нам је доктор саопштио да је Гишка мртав – каже кроз сузе Ђурађ.

После 26 година, Гишкино тело није ИСТРУЛИЛО: Сестра памти његове речи "БИЋУ ЈАЧи МРТАВ, НЕГО ЖИВ!"

Он понавља dda су Божовића убиле усташе, објашњавајући њихов положај, као и улазну и излазну рану на Гишкином телу.

- Погођен је думдум метком. Метак му је прошао кроз ребра с леве стране и изашао кроз леђа. Имао је огромну рупу. Нису га убили Срби, још једном тврдим. Он јесте имао рану на леђима, али сам објаснио како, нису пуцали наши сигурно. Тешко ми падају такве измишљотине и зато сам и одлучио да кажем истину. Наши покојни пријатељи Никола Каваја и Бошко Радоњић били су против тога, а Брано Мићуновић ми је дао благослов – открива Фибишан.

Сахранили су га у Београду да би му мајка посећивала гроб: Данас су ексхумирани ГИШКИНИ посмртни остаци, ево и зашто

- Гишка је имао много енергије. Такав је био цео живот, храбар и неустрашив. Част ми је што сам га упознао. Наставићу свој живот на Светој гори, ускоро ћу се замонашити - поручио је Ђурађ Фибишан, Гишкин саборац.