"ЈЕ Л' ТИ МИСЛИШ ДА НАС ДЕБЕЛИ УГРОЖАВА" Месар хтео да елиминише Беливука: За његову жену си рекао да је крмача дебела која му испира мозак
У Специјалном суду у Београду данас се наставило суђење Вељку Беливуку и осталим оптуженима за седам убистава и друга тешка кривична дела. Окривљени сведок Срђан Лалић је за говорницом и одговара на питања.
Испитује га Марко Миљковић.
РЕШИО ДА ПРОГОВОРИ! Беливук тражио реч па шокирао све: Замислите да ја кажем - ко год да је потписао споразум, побићу му породицу
"ТЕК ЋЕШ ВИДЕТИ" Пршти на суђењу Беливуку, претње и нове информације - исценирано једно убиство: Донео сам вештачку крв
"ТИ СИ БРЕ ЈЕДАН ЛАЖОВ" Месар плануо на суђењу, ове Лалићеве речи су га избациле из такта
Миљковић: Колико си новца од Скаја давао нама?
Лалић: Нисам вам давао ништа, поклонио сам вам гомилу налога. Леона ниси платио уопште.
Миљковић: Што ми ниси наплатио?
Лалић: Па ето.
Миљковић: Добро уплашио си се. Јел смо ти претили да мораш да нам даш?
Лалић: Не.
Миљковић: Оквирно пре хапшења, када си приметио да нас полиција прати?
Лалић: Нисам сигуран, био је јануар тада сам приметио возила сигурно.
Миљковић: Шта ће возила БИА да ризикују ако имају камере код улаза у твоју зграду?
Лалић: Откуд знам, личили су на полицајце.
Миљковић: Да ли си приметио и 2,3 месеца пре тога?
Лалић: Не сећам се.
Миљковић: Како се ниси плашио да отимаш и убијаш људе, ако си видео објаву рата мафији?
Лалић: Ко каже да нисам.
Миљковић: Па што си радио?
Лалић: Од другог већег страха, кавачког клана. Хоћеш да ти стварно то објашњавам? Ми смо отишли у Турску, била је одлука да се група мало смири. Онда је Миљковић осмислио за Радојевића, ја сам негирао, остао у Турској. Беливук је био са породицом у Турској, пошто је Беливук схватио да постоји опасност, писао ми је мислим да морам да идем, шта ја мислим, ја сам рекао да не бих и схватио да морам да кренем. Рекао си ми: Јел ти мислиш да нас Дебели угрожава, а сви знају шта ти мислиш кад то кажеш. За његову жену си рекао да је крмача дебела која му испира мозак. Мислио сам да можеш и Вељка да ликвидираш.
Миљковић: Па што нисам?
Лалић: Ниси стигао, а и он је те знао.
