ЈЕДИНИ ПРАВИ СРПСКИ ДОН! Био је бог и батина за криминалце - владао АМЕРИЧКИМ ПОДЗЕМЉЕМ, звали су га "кум свих кумова"
Бошко Радоњић (68) био је наводни шеф америчког подземља, кум ирске мафије у Њујорку, пријатељ чувеног гангстера и америчког државног непријатеља број један Џона Готија.
Такође, кум са антикомунистом и "ловцем" на Јосипа Броза Тита, Николом Кавајом (76), који је три пута покушао да убије маршала, па је чак отео авион 1979. у САД у намери да се у Београду обруши на зграду Централног комитета, пошто је у њој било много комуниста!
ГОРАНОВИ СИНОЦИ НЕЋЕ У ЗАТВОР АКО СУ ПОМАГАЛИ ОЦУ?! Истрага за убиство Ђокића у завршној фази, а нова сазнања не престају да ШОКИРАЈУ СРБИЈУ
СТРАВИЧНА НЕСРЕЋА КОД УМКЕ: Младић (21) повређен - хитно пребачан на ВМА
"РЕКЛА МИ ЈЕ ДА УНИШТИМ ДОКУМЕНТА И ОБРИШЕМ СВЕ СА РАЧУНАРА" Брутална исповест полицајца - испричао шта је све нашао у Дијаниним списима (ВИДЕО)
Радоњић је важио за изузетно моћног човека са јаким везама у подземљу о ком је често писала како домаћа тако и инострана штампа. Рођен је у насељу Доварје у Ужицу и веома рано је остао без оца Драгомира, припадника Равногорског покрета, ког су комунисти стрељали, а сестра му је умрла од комунистичке тортуре три године касније. Одрастао је са мајком и завршио средњу техничку школу у родном граду, али није могао да се запосли. Како су наводно Ужичани испричали, одмалена је био добар са тадашњим беком Црвене звезде, Милованом Ђорићем Ђором и захваљујући томе прошверцовао се у аутобусу са играчима у Грац. Остао је неко време у Аустрији, а потом је отишао у Италију. Након тога се 1970. године запутио у Америку и настанио у једном од квартова на Менхетну са 27 година.
Звали га "кум над кумовима"
- Један мој рођак је ишао пре доста година до Бошка Радоњића да му нешто поправи у кући. Радоњић је тог тренутка пуцао у телевизор и изнервирано казао: "Мали не бој се. Нећу ти ништа, ти само заврши то због чега си дошао и платићу ти. Изнервирали су ме ови политичари на телевизији што причају лажи, па сам морао да пуцам у телевизор". Мом рођаку није било свеједно када је то чуо, али се на крају све добро завршило и та слика му је заувек остала у сећању - прича Синиша, близак пријатељ Радоњићевог рођеног брата у разговору.
Присетио се још једне ситуације о којој му је како каже, пре неколико година, причао Радоњићев брат, по повратку из Америке.
- Мени је његов брат сада већ покојни, својевремено испричао једну несвакидашњу ситуацију, када је отишао да га посети у Чикаго. Бошко је тада седео на барској столици, а он му је пришао са леђа, у намери да га изненади и загрли јер је тек дошао. Међутим, није ни стигао да изговори: "Где си брате", а већ су му у том моменту била уперена два пиштоља у стомак. Након тога му је рекао да више никада неће доћи у Америку и више никада није ни отишао - додаје Синиша.
Напомиње да су се Бошко и његов брат веома разликовали, како по карактеру, тако и по интересовањима.
- Бошко је био опасан човек, али изузетно интелигентан и паметан. Многи су га поштовали, а већини је помогао и то нико не може да оспори. Док је био жив знао се неки ред, поготово на Златибору, имао је ауторитет. Доводио је своје пријатеље на Златибор, тамо је ведрио и облачио, а са Николом Кавајом се јако пуно дружио, буквално су ишли "руку под руку", колико су били добри пријатељи и кумови. Изузетно су се поштовали, а о њиховом пријатељству се јако пуно причало. Долазио је и Џон Готи, који га је и извукао из затвора. И још неке познате личности су долазиле, али их ја нисам видео, већ сам чуо. Међутим, Бошков брат је био другачији. Њих двојица су били као небо и земља. Он је остао у Ужицу, чувао је козе и водио другачији живот у односу на Бошка који је још као младић отишао из овог града у иностранство - тврди Синиша.
Такође, разговору се придружио још један Ужичанин, (који је желео да остане анониман), а који је описао свој сусрет са Радоњићем пре неколико година.
- Једном сам га видео и то са телохранитељима, али је од тада прошло доста година. На руци је носио прстен и то ми је запало за око, као и цела његова појава. Изгледао ми је као из филма "Кум", али не "Кум" 3, већ "Кум" 4. Посебно ми је био занимљив детаљ о њему када су му преусмерили авион, па његово дружење са Кавајом... Знам да му је отац био стрељан баш овде на Доварју. Сећам се и да сам му једном срео сина, сео сам баш на његово место на неком сплаву које је било резервисано. Мало сам више попио, па нисам ни приметио, а они су ме замолили да се померим. Није било инцидента, били су културни - додаје он.
Главни непријатељ му био Тито
Управо је у САД-у почело Радоњићево познанство са Кавајом, који га је венчао са првом супругом у Њујорку. Заједно су се придружили групи националиста који су водили Српски ослободилачки покрет отаџбине. Како су обојица имали сличне животе, тако су им и циљеви били исти. Обојици је главни непријатељ био Јосип Броз Тито, као само оличење комунизма. Осим што су покушали атентат на Тита, учествовали су и у бомбашким нападима на конзулате Југославије.
Вођа ирске мафије
Радоњић се спријатељио и са Тедијем Каминским, који је био крунисан за шефа ирске мафије. Како је време одмицало и како по њиховим правилима бива, када један "краљ" умре, други га наслеђује.
У овом случају је то био Бошко Радоњић, вођа ирске мафије у Њујорку, односно "кум", како га је тада описивала тадашња штампа "први Србин на челу ирске мафије".
Након тога, са те позиције успео је да уједини Ирце и Италијане, чију је фамилију Гамбино предводио чувени Џон Готи, последњи дон "Коза Ностре".
Кумство са Џоном Готијем
Њих двојица су осамдесетих година "харала" Америком.
- Случајност је, опет, хтела да за боса, односно шефа италијанске мафије, исто тако моћне у Њујорку, тада управо дође још један мој добар пријатељ - Џон Готи. Он је био шеф мафије једне од најутицајнијих њујоршких породица, италијанског порекла - Гамбино. Ја сам га упознао почетком седамдесетих, док је био млади официр у породици Гамбино. Помогао сам му да се прикрије. Тако сам стекао поверење, које ми је када је постао Бос вратио тако што ме је именовао за капетана Коза ностре за Њујорк. Био сам кум ирског клана. Ја сам једини странац, који је био шеф у Коза Ностри, и једини Србин који је био високи официр у америчком подземљу. После смрти Џона, и хапшења његовог брата Питера, који је једно време био кум Коза ностре, организацију води мој стари познаник Џон Ноис. Готи ми је предложио да се наше две мафије побратиме и да тесно сарађују, што сам прихватио, тако да смо, у ствари, постали оружана сила породице Гамбино. Ја сам за време своје владавине настојао да престану међусобни обрачуни и убиства у мафији за које тада ни ми шефови нисмо знали како се и због чега догађају. И таман сам мислио да сам у томе успео кад је једног јутра 1985. на плочнику испред ресторана на Менхетну нађен убијен Пол Кастелано, бос босова, односно шеф свих мафија у Њујорку. Било је очигледно да је то убиство због неких својих или виших дрзавних интереса организовала полицији - изјавио је наводно једном приликом Радоњић.
Међутим, "бос босова" свих огранака мафије у Њујорку, Пол Кастелано убијен је 1985. године. На његово место дошао је Џон Готи. Недуго наког тога Готи бива оптужен да је заправо он сам ликвидирао бившег шефа мафије, тако да су га суд, сведочење и порота осудили на 100 година робије.
Спектакуларно хапшење
У јануару 1999. године Радоњић је био на Куби, а на повратку ФБИ је скренуо његов авион како би га довео у Мајами и ухапсио. Суђено му је по оптужници из 1992. године, за намештање пороте на суђењу Готију шест година раније, али су све оптужбе повучене.
Наиме, кључни сведок оптужбе, "инсајдер" из Готијевих редова Салваторе Гравано, звани Семи Бик, оптужен је због дроге док је био у програму за заштиту сведока и није могао да терети Радоњића.
- Готи ми је саветовао да се вратим кући, поготову што је рат овде већ био почео. Он је преко својих доушника дознао да се спремају да крену на Србију. Знао је да сам ја у Америку побегао и прихватио сарадњу са мафијом ради остварења српских националних интереса, а да у новонасталој ситуацији могу да помогнем Србима у Босни - испричао је тада он.
Поштовао Ђинђића
Радоњићева удовица Сабрина је пре неколико година испричала за медије да Бошко за време свог боравка у Србији од 1991. па све до смрти 2011. године никада није био кажњаван, нити кривично гоњен. Испричала је да је комуницирао са свим политичарима из тог времена и да је веома поштовао покојног премијера Зорана Ђинђића.
- Бошко је више пута упозоравао Ђинђића да се пази криминалаца из свог окружења. Међутим, ухапшен је без икаквог основа у акцији "Сабља" и 87 дана је неосновано био у притвору. Али никад му није пало на памет да тужи своју земљу за одштету. Бошко је био велики патриота, а потиче из угледне, образоване породице. Био је оштар мозак, бритка реч и велико срце - испричала је тада његова удовица Сабрина.
Такође, Радоњић је последње године живота провео на Златибору у својим апартманима у насељу Краљеви конаци, а преминуо је пре десет година у 68. години од тешког шлога од ког није могао да се опорави, упркос томе што је дуго био на апаратима који су га одржавали уживоту. Сахрањен је на гробљу Доварје поред супруге Сабрине, а на гробу стоји епитаф "Моја част је мој живот".
