ЈЕДНА СТВАР ЈЕ СВИМА ПРОМАКЛА! Веља Невоља чувао посвету ДРУГУ о ком је брујала Србија (ФОТО/ВИДЕО)

Убиство Ивана Перовића које се догодило пре 9 година потресло је црно-бели свет у Србији, а према речима многих дечко за пример.

Његово име чује се и данас са трибина на свакој утакмици Партизана, без обзира под којом заставом или на којој страни стадиона били симпатизери црно-беле боје.

Неколико мурала и графита са ликом овог бившег симпатизера "Забрањени" украсило је Београд.

Ипак, оно што је остала мистерија и девет година од овог свирепог убиства јесте ко стоји иза свега?

Перовић је убијен 22. октобра 2011. у пуцњави на углу Булевара Зорана Ђинђића и Улице народних хероја на Новом Београду, а његов вршњак Ђорђе С. је рањен кад је на њих пуцано из аутомобила BMW у покрету у ком је био Милан Красић, један од вођа навијачке групе Алкатраз, са још двојицом саучесника. Према писању медија, Красић је након убиства побегао из земље, а ухапшен је у белгијском Бриселу у јуну 2012.

Красић је најпре пред Вишим судом у Београду ослобођен кривице за Перовићево убиство, али је након жалбе тужилаштва Апелациони суд преиначио ту пресуду и осудио га на 15 година затвора.

С обзиром на то да је осуђујућа пресуда донета у другом степену, Красић је имао право жалбе трећем степену у оквиру истог Апелационог суда. Жалба му је усвојена и предмет је враћен судијама из другог степена Апелациног суда на ново одлучивање, које је резултирало новом казном од 14 година затвора.

А, онда долази до новог преокрета.

Навијачу Партизана и члану навијачке групе Алкатраз, Милану Красићу (31), одлуком трећестепеног већа Апелационог суда у Београду укинута је пресуда за убиство Ивана Перовића и он је правоснажно ослобођен због недостатка доказа.

У образложењу ослобађајуће пресуде, која је тада објављена на сајту суда, истиче се да је “свака сумња да је Красић извршио кривично дело тешко убиство у саизвршилаштву остала на нивоу индиција”.

- Веће Апелационог суда у Београду, које је одлучивало у трећем степену, је, након одржаног претреса, 20. марта 2019. године донело пресуду Кж3 22/18 којом је преиначило другостепену пресуду и окривљеног Милана Красића ослободило од оптужбе да је извршио кривично дело тешко убиство, у саизвршилаштву, из члана 114, став 1, тачка 3. КЗ - наводи се на сајту Апелационог суда.

У пресуди се даље описује оптужба на рачун Красића и NN лица који су оптужени за саучесништво у убиству Ивана Перовића и рањавању Ђорђа Станојевића.

- Оптужницом Вишег јавног тужиоца у Београду окр. Милану Красићу је стављено на терет да је 22. октобра 2011. године у Београду, по претходном договору заједно са NN лицима, лишио живота Ивана Перовића и довео у опасност живот Ђорђа Станојевића, тако што је из аутомобила којим је управљало NN лице, кроз сувозачев отворен прозор најпре упитао оштећене који су се ту налазили, заједно са Д.Р. и Ј.К, "Шта радите?", након чега се потом отворило и задње стакло прозора иза сувозача, где су седела два NN лица, након чега се окр. Красић са места сувозача и NN лице које се налазило на седишту иза њега, отворили ватру из NN ватрених оружја и испалили више пројектила, којом приликом су погођени Иван Перовић и Ђорђе Станојевић, који су задобили повреде, и то Иван Перовић тешку и по живот опасну повреду, која се и поред брзе и адекватне хирушке интевенције завршила смртним исходом на Ургентном центру, док је оштећени Ђорђе Станојевић задобио прострелину леве потколенице са улазном раном са задње спољашње и изалазном са задње унутрашње стране и доње трећине потколенице - наводи се на сајту Апелационог суда, где је затим образложена одлука трећег степена.

- Веће које је одлучивало у трећем степену не прихвата закључак другостепеног суда, већ налази да нема доказа да је између окривљених постојао ранији договор, јер у том случају свако од њих је требало да има одређену улогу и радњу којом би допринео извршењу кривичног дела, а једино што је утврђено је да се окривљени са сувозачевог седишта обратио оштећенима речима "Шта радите?", а што не може бити допринос извршењу кривичног дела.

- Нелогично је да ако је постојао план, да се окривљени обратио наведеним речима њима четворици и да он од свих у колима сам себе излаже могућем препознавању од стране сведока и оштећених јер су сви они били у непосредној близини кола са друге стране. У току поступка је и из исказа сведока доказано да Красић никада раније није имао сукобе са њима, нити се познавао са њима, а посебно се те вечери није сукобљавао са њима.

- Такође, сведоци су навели да нису приметили да их је неко пратио кад су изашли из кафане. Ово посебно јер је другостепеном пресудом потврђена ослобађајућа пресуда првостепеног суда у односу на окривљеног Марка Исаковића и Владимира Маљковића, па самим тим ниво сумње у односу на окривљеног Красића и постојање договора између окривљених је, по оцени већа које је одлучивало у трећем степену, смањен, при чему ни из исказа саслушаних сведока и вештака пред другостепеним судом нису потврђене чињенице за које је овај окривљени оптужен, а нема других доказа да се окривљени Красић претходно договорио са NN лицима да изврше кривично дело тешко убиство.

- Дакле, свака сумња да је окр. Красић извршио кривично дело тешко убиство у саизвршилаштву је остала на нивоу индиција, а како суд доноси пресуду само на основу чињеница у чију је извесност уверен, то је веће Апелационог суда које је одлучивало у трећем степену применом начела ин дубио про рео, окривљеног ослободило од оптужбе за извршење овог кривичног дела - закључује се у пресуди Апелационог суда.

За дело саучесништва у убиству Перовића оптужен је и Марко Исаковић, а који је само дан након овог кобног злочина побегао на Косово и Метохију. Међутим, српска полиција је тражила од безбедносних структура на КИМ да га ухапсе, као и његове помагаче, што је дошло до Исаковића који је брзо реаговао. Пребацио се тада у Црну Гору где му се губи сваки траг.

Према незваничним информацијама, Исаковић је био близак барском клану, који је и помогао у његовом скривању. У бекству је био све до јануара 2014. године, када је ослобођен оптужби. Суд је закључио да није било довољно доказа за осуђујућу пресуду.

Дуго се није Исаковић појављивао у јавности, све до октобра 2018. године када је на њега пуцано из ватреног оружја на Звездари. Непознати нападачи пуцали су тада на њега, а сумња се да су га непосредно пре тога претукли циглама.

- Тако рањен и крвав, успео је да побегне у оближњу Улицу Марка Орешковића, где је ушао у свој аутомобил и одвезао се у болницу на Звездари, која се налази у близини места обрачуна - наводи извор из истраге и додаје да је рањени, наводно, био у друштву женске особе, која је тада полицији испричала шта се догодило.

Исаковић, како се незванично сазнаје, није желео да сарађује с полицијом, нити да открије да ли сумња ко би могао да га нападне.

Од тада Исаковићу се поново губи сваки траг, а према последњим незваничним информацијама, он је пре неколико месеци поново напустио земљу након покушаја убиства Александра Шарца у ТЦ Ушћу, у самом центру Београда.