ПОТРЕСНА ИСПОВЕСТ ОЦА ДЕЧАКА КОЈИ СЕ УТОПИО НА АДИ: Никога не кривим, све бих урадио исто као он
Отац каже да никога не криви, нити осуђује, да би он све исто урадио као његов син и да је једино желео да зна истину како се све догодило...
Ово је сажетак информација, које објашњавају шта се догодило на Ади и како су се дечаци, добри другови утопили, које је из полиције добио дечаков отац.
"ПОВУКАО ГА ЈЕ СА СОБОМ И ОБОЈИЦА СУ СЕ УТОПИЛИ" Огласили се директори школа страдалих тинејџера са Аде Циганлије
РАЗРЕДНОЈ КРЕНУЛЕ СУЗЕ ЗА СТРАДАЛИМ ДЕЧАКОМ: Изјавила саучешће оцу утопљеног младића, па изрекла ПОТРЕСНЕ речи
ПОТРЕСНИ ДЕТАЉИ УТАПАЊА ТИНЕЈЏЕРА НА АДИ "То је требао да буде један весео дан за њих, а десило се оно најгоре"
Полиција је скинула и прегледала снимке надзорних камера на Ади.
Отац у жалости, великом болу и сузама у очима прича о херојском покушају свог сина да спаси друга од дављења.
Толико великом да је и сам са њим страдао.
- Имам и млађег сина, који је у школи у Сремчици завршавао осми разред и славили су, па је и он кренуо код њега да му се потпише на мајицу и да се веселе, јер му је брат најавио да ће доћи и трубачи - прича утучени отац.
- Негде на пола пута позвала га је девојка, која је осми разред, да дође код ње на Аду, где она слави крај основне школе са друштвом. Он се мало двоумио и одлучио да оде код ње - рекао је отац.
Отац каже да не зна где се његов син срео и нашао са другим дечаком, добрим другом из основне школе у Сремчици, који је сад ишао у Техничку школу у Железнику, али да су њих двојица била на Ади са разредом његове девојке:
- Кажу ми да је било много деце и да је њих 30 скочило у воду са понтона код торња на Ади, а са њима и његов друг. Мој син није хтео да се купа. Онда је другар почео да виче, да лупа рукама по води, а они су у први мах мислили да се он шали, глупира и да их плаши. Кад је мој син схватио да је озбиљно и да се дави, девојци је дао телефон и на брзину се скинуо у гаће да скочи да му помогне, али како се друг примакао понтону одлучио је да му пружи ногу да се ухвати, а рукама се држао за понтон. На жалост, друг кад га је ухватио, повукао га је и он је упао у воду. Мој син је био одличан пливач, али кажу ми да су се највероватније упетљали и замрсили у траву, која је ту врло жилава и не може да се ишчупа.
Отац каже да је тад био код куће и да га је звала девојка његовог сина са његовог телефона:
"Дођите брзо, Милан је скочио за другом у воду"
- Кад је зазвонило око 16.50 часова помислио сам да су се прскали испред школе млађег сина, да су потпуно мокри, па сад зову да им донесем суве ствари да се пресвуку. Међутим, проговорила је његова девојка, каже: "Дођите брзо, Милан је скочио за другом у воду и нису изашли". Рекао сам јој да истрчи на шеталиште да тражи помоћ и она је то учинила, али никога није било. Друга деца су се уплашила и разбежала. Ја сам дојурио, ни сам не знам како. Кад сам дошао живе душе није било, да неко приђе и помогне. Само је та девојчица клечала сама на понтону крај воде и плакала. Дете је било у потпуном шоку.
Отац каже да никога не криви, нити осуђује, да би он све исто урадио као његов син и да је једино желео да зна истину како се све догодило.
Дечак је тај дан завршио други разред Саобраћајне школе у Земуну, смер лакирер.
"Био је лек за све нас у школи"
Његова разредна потпуно потресена и уплакана дошла је код оца да му изјави саучешће.
Она каже да јој је била привилегија и част што је познавала Милана и била му наставник.
- Он је био лек за све нас у школи. Имао је диван однос са наставницима, уживали смо у његовом друштву. Он је баш волео да буде лакирер, да ради то. Уживао је. Из Велике Моштанице је долазио у Земун у школу и никада није закаснио. Био је помоћ свима, шта год да треба, да слика свеску кад неко не дође, да покаже домаћи, ма био је сјајан. Другари су га сви волели. Да ме је неко питао како дете треба да изгледа и да се понаша, ја бих рекла као Милан. Он је био пример доброг детета, а његов отац доброг родитеља -
Отац и даље пун бола, али и снаге да прича о свом сину, каже нам да је Милан у "Поршеу" похађао праксу и да су тамо сви били фасцинирани колико је одговоран и вредан.
- Имао је у себи ону војничку дисциплину. Био је неустрашив, јак, развијен, тренирао је свако вече у теретани. У основној школи није био добар ђак, али се у средњој уз помоћ разредне и других наставника поправио, почео да учи и постао одличан ђак. Кажу ми да је био ђак за пример у Саобраћајној школи, најбољи у разреду. Ето, од свих тамо на Ади, он је једини покушао да помогне другу - каже нам отац.
Разредној су сузе кренуле, као и блиским људима, који су дошли код Ненада у кућу да му буду подршка у овој невољи и тешким данима.
- Он је био доброта скупљена са свих страна у њему. Дете, а велики човек. Херој. То је он био ове две године, колико сам га познавала - закључила је разговор разредна.
3.000 деце славило на Ади?
Директор Сектора спорта на Ади циганлији Миодраг Јовић каже за "Новости" да је тог дана на Ади било од 2.500 до 3.000 деце:
- Улазили су свуда у воду. Наше обезбеђење је јурило од места до места да их избацује из воде, "изгинули" људи цео дан. Не могу да изађу на крај са њима, јер не слушају, а и много их је било. На местима где су понтони посебно је опасно се купат, пошто је ту дубина 5 метара. На жалост десила се трагедија. Таква двострука дављења приликом пружања помоћи су честа. Помоћ у води зна да пружи само спасилац и то је једна од њихових кључних обука. Онај ко се дави, у тој паници другог човека не гледа као спасиоца, већ као предмет за који се хвата да не потоне и онда и њега повуче.
Јовић апелује да се још нико не купа на Ади, све док не почне сезона када температура воде у језеру буде 22 степена. Сада је 16.
Из ЈП "Ада Циганлија" кажу да је њихов радник приметио путем камера већу групу деца, која су ушла у Савско језеро скоком са веслачких понтона, који служе за тренажне и такмичарске активности веслача и кајакаша:
- Радио-везом обавестио је обезбеђење, које је дошло и децу која су се купала удаљили из воде. Тада је примећено да два дечака нису изронила, о чему је одмах обавештен МУП, чије су се патроле налазиле на територији Аде Циганлије.
Рониоци их брзо извукли
Марко Младеновић из Ронилачке јединице Жандармерије рекао је да је дежурна екипа на терен изашла чим је добила позив и да је ронилац врло брзо пронашао оба тела:
- Наше воде нису прозирне као море, не зна се шта је доле. Могу да се убоду, упадну у дубоку траву као што је случај вероватно био овде. У том случају настане паника и повуку један другог у воду - рекао је Младеновић.
- Порука је да се никако не улази у воду кад се неко спашава, јер у тим ситуацијама када се неко бори за живот, он је склон да повуче другог са собом под воду. Наша препорука је да се или позове упомоћ или да се пружи неки чврсти предмет или уже за шта дављеник може да се ухвати и да се довуче до обале.
Младеновоћ је апеловао на грађане да пре почетка купалишне сезоне не користе купалишта, као и да када сезона почне не користе дивље плаже:
- Када почну да раде спасилачке службе, искључиво треба да се купају на уређеним купалиштима, да у воду не улазе неприпремљени и под дејством алкохола. Имајући у виду да су у току прославе матура апелујемо на ученике и наставнике да, уколико се прославе одвијају на сплавовима или у близини воде, посебну пажњу обрате на безбедност.
Он је упозорио родитеље да децу не пуштају у воду без надзора. Подсетио је да је приликом боравка на пловним објектима неопходно коришћење заштитних прслука као и поштовање свих мера безбедности.
Техничка школа се опростила од Стефана
Техничка школа у Железнику у коју је ишао други дечак опростила се од њега саопштењем.
- Данас делимо са вама јако тужну вест. Наш ученик другог разреда Стефан Ч. се утопио на Ади 6. јуна. Веома је тужно када се овако нешто деси, нарочито младој особи, зато се и каже да је трагедија. Када премине неко кога познајемо, људи се често осећају тужни, уплашени, повређени или понекад љути. Можемо да разговарамо о осећањима и питањима која нас окупирају и у школи, али и код куће. Стефан је волео да проводи време у школи и да се дружи. Био је наш несташко, али увек на располагању сваком наставнику да помогне. Памтићемо га као живахног, отвореног за разговоре, спремног да се дружи и даје најбоље од себе. О датуму сахране ћемо вас обавестити чим добијемо информацију. Уколико неко од ученика има жељу да иде на сахрану, а жели да то буде у организацији школе нека се јави свом одељенском старешини - наводи се у саопштењу који је потписала директор школе.
