КАКО СУ БЕОГРАДОМ И СРБИЈОМ ТЕКЛИ ПОТОЦИ КРВИ? Ловили су као дивље звери, нису имали милости - ово убиство је било окидач (ВИДЕО)
Прави земљотрес у српском подземљу догодио се 15. јануара 2000. године када су у тадашњем хотелу "Интерконтинентал" убијени Жељко Ражнатовић Аркан, његов пријатељ Милнеко Мандић и полицајац Драган Гарић. Мета је био Аркан, командант Српске добровољачке гарде.
Касније ће се испоставити да је иза ликвидације у "Интерконтиненталу" стајала озбиљна криминална организација. Ипак, "завереници" нису дуго уживали у свом успеху, јер је већ за неколико недеља уследила крвава освета. Осим полицијске истраге, своју "истрагу" спровели су и припадници злогласног земунског клана. Они су направили списак осумњјичених и почели су да их лове без милости, као дивље звери. Потоци крви почели су да теку Београдом и Србијом.
Зоран Ускоковић Сколе, у градским гласинама помињао се као организатор крвавог догађаја у београдском хотелу, а почеле и налазио се на врху списка за одстрел. Страдали су и људи повезани са њим, - Бранислав Лаиновић Дуги, Зоран Давидовић Ћанда, Мирко Томић Босанац, Радослав Трлајић Бата Тралаја... Сколе је знао да су му осветници за петама, а стигло му је и последње упозорење!
ВОЂА ЗАГОРИЧКОГ КЛАНА ПАО ЗБОГ ЖЕНЕ! Играо и за кавчане и шкаљарце, па "попио" пријаву од партнерке
ГАЂАО ОЦА БУРЕКОМ, ПА ЗАВРШИО У ЗАТВОРУ! Хаос у Црној Гори - син оштро кажњен
ЊИХ ДВЕ СУ ПОЧИНИЛЕ ЗЛОЧИНЕ КОЈИ СУ СЛЕДИЛИ СРБИЈУ! Тереза монструозно пресудила супругу, али парира јој "Црна Јасмина"
Два дана пре него што ће, у филмској потери београдским улицама, бити убијен, на улаз у његову зграду постављен је снажан експлозив. Јака детонација одјекнула је сат после поноћи и знатно оштетила вишеспратницу у Улици виноградски венац у насељу Церак, где је Сколе живео са супругом и двоје деце. Од јачине експлозије попуцала су и стакла на околним зградама. На срећу, нико није био повређен.
Приликом детонације, породица Ускоковић, која станује на другом спрату, била је у стану. Нису имали никаква оштећења јер је још приликом усељења Сколе променио столарију и уградио блиндирана врата и прозоре. На самом улазу у стан био је поставио и сигурносну камеру. У медијима је демантовао своју везу са атентатом на Ражнатовића, унајмио је и телохранитеља, али није био свестан да ће му егзекутори припремити чак четири екипе, наоружане калашњиковима! Све то му није помогло. Познаваоци ликвидација знају да нико није побегао смрти и нарученом и плаћеном убици. О томе је причао и Сколе, али је веровао да ће бар још неко време успети да избегне замку егзекутора. И успевао је све до поподнева 27. априла 2000.
Тог дана око 16 часова на Ускоковићев "ауди", који је возио Петар Јокић, на углу улица Кнеза Вишеслава и Пилота Михајла Петровића, у насељу Церак виногради отворена је ватра. Сколе је био на сувозачком месту, а позади његов телохранитељ Милош Стевановић, иначе припадник СУП Београд, који је тих дана био на боловању.
Њиховом аутомобилу, док је стајао на семафору изненада је пришао други ауто из ког је севнуло оружје. На рафале из возила у покрету, Сколе и Стевановић су узвратили пиштољима. У том моменту Јокић је у пуној брзини кренуо преко раскрснице ка насељу Видиковац. Уследила је жестока јурњава аутомобилима, као и размена ватре. Све је подсећало на сцене из акционих филмова. Беспоштедна трка између Сколета и његових убица трајала је наредних 15 минута. Испаљено је више од 50 метака из "калашњикова", возила су се ломила приградским улицама. Без обзира на то што је Ускоковић био "на свом терену и у свом крају" и убице су познавале тај део града. Једна од екипа егзекутора сатерала га је у ћошак и дочекала у Улици Сретена Младеновића Мике. Епилог је био: двојица мртвих и један рањен. Ускоковића су хици погодили у главу и врат, као и Стевановића. Јокић је задобио прострелну рану леве руке.
Ипак, успео је да се извуче из аута и недалеко одатле позове Хитну помоћ и полицију. Лекари су узалуд долазили, за двојицу његових пријатеља није било помоћи. Иако су и Ускоковић и екипа, такође, пуцали, није утврђено да су неког и погодили. У општем метежу, међутим, лакше је рањено и неколико грађана.
Око чега су се "закачили" Сколе и Аркан
У последњем интервјуу који је дао аутору књиге "Видимо се у читуљи", Сколе је потврдио да је после ликвидације Аркана позвао удовицу Светлану Цецу Ражнатовић и изјавио јој саучешће.
Иако је тврдио да је с Арканом био у добрим односима, један Сколетов познаник је у истој књизи испричао да је заправо сукоб Сколета и Аркана почео много пре убиства. Сколе је, према овој причи, био убеђен да ће га Аркан ликвидирати.
- Аркан је једном приликом замолио Сколета, с којим је у то време имао коректне односе, да му позајми 80.000 немачких марака. Новац му је, наводно, био потребан за обавезе према припадницима Српске добровољачке гарде. Сколе му је без речи позајмио новац, а никакав разговор о року његовог враћања нису водили. Прошло је неколико месеци када је Сколе напоменуо Аркану да би било згодно да му врати позајмицу. Аркан му је ноншалантно одговорио: "Ма пусти, то је твоја донација за гарду". Сколе, међутим, није био човек који олако прелази преко увреда и евидентног показивања да га друга страна не уважава и сматра мање вредним. Поменута "несугласица" била је тек увертира у неупоредиво значајнији сукоб - испричао је у књизи један од пријатеља Зорана Ускоковића Сколета.
Далеко већи сукоб, који је у ексклузивном интервјуу као "кап која је прелила чашу" поменуо и Драган Николић Гаги, био је трансфер фудбалера Николе Лазетића.
- Када је Аркан одлучио да купи Фудбалски клуб Обилић, свима је било јасно да му амбиције не задовољавају тада реалне могућности клуба. За рекордно време Обилић се пласирао у елитно фудбалско такмичење и одмах освојио шампионат Србије - рекао је Николић.
Трансфери фудбалера, према речима познавалаца прилика, у том периоду обављали су се мимо било каквих финансијских контрола, а истоветно се догађало и приликом продаје играча у иностране клубове. Дефинитиван разлаз између Аркана и Сколета настао је управо због фудбалера. Све се закувало око Николе Лазетића, ког су Сколе и његови пријатељи с тренинга у новосадској Војводини довукли у Београд да одмах потпише уговор с Арканом и Обилићем. Лазетићев каснији одлазак у иностранство наводно је био вредан бар десетак милиона марака, али се том новцу и поузданој висини трансфера није ушло у траг. Како било, Ускоковић и Ражнатовић се нису разумели око процента полагања права на новчану наплату. Сколетови познаници кажу да је тврдио како су у послу око Лазетића пола-пола, али је Аркан очигледно мислио да Сколету припада само приход од "техничког ангажмана" приликом довођења фудбалера у Обилић.
Ко је био Сколе
За Зорана Ускоковића Сколета први пут се чуло почетком 1992. године када је ухапшен под сумњом да је умешан у убиство Бранислава Перовића, инспектора Одељења за расветљавање убиства београдске полиције. Перовић је убијен у кафићу "Бакарди" на Бањици, приликом легитимисања гостију.
За Ускоковићевим столом, одакле се пуцало на Перовића, седели су и Дејан Зораја и његов имењак Јакшић. Током судског поступка Сколе је био у затвору јер се сумњало да је управо он убио инспектора. Ипак, на крају на дугогодишње затворске казне осуђени су Зораја и Јакшић, док је Ускоковић ослобођен. Многи су веровали да су ова двојица, због пара, на себе преузела злочин. О Сколету се говорило и као човеку који је умешао прсте у још два полицијска убиства. Наводно, имао је удела у ликвидације пуковника Милорада Влаховића Влаје, саветника у Управи криминалистичке полиције МУП Србије, али и потпуковника Драгана Симића, начелника ОУП Савски Венац. Обојица су претходно радила и на расветљавању београдских ликвидација.
Деценију и по после убиства Сколета, о томе је посведочио у Сретко Калинић, звани Звер, један од најкрволочнијих егзекутора земунског клана.
- Мој рецепт за ликвидације београдског олоша траје пет до шест секунди. Најдужа ликвидација трајала ми је минут и по, а реч је о убиству Зорана Ускоковића Сколета - рекао је Калинић.
