"ИДЕШ ЗА КАНАДУ" ЗАПРАВО КРИЈЕ СТРАШНУ ПОЗАДИНУ! Једини Земунац који није дозволио да "падне" због жене - ухапшен са Бојовићем
Милисављевић се тренутно налази у затвору Шпанији где је осуђен на 22 године, а од самог почетка стварања земунског клана делао је као једна од главних људи Душана Спасојевића.
Злогласни земунски клан који су водили Душан Спасојевић звани "Шиптар", Милан Луковић Кум, као и Милорад Улемек Легија, срушен је 2003. године у акцији "Сабља" након атентата на тадашњег премијера Зорана Ђинђића. Спасојевић и Луковић су убијени у полицијској акцији, док Легија служи казну за убиство Ђинђића у српском затвору.
Црна Гора ипак најтраженија дестинација! Хотели 4* и 5* од 309€ за 7 полупансиона
ЗАШТО ЖЕНЕ ЗАВРШАВАЈУ СА МОМЦИМА "СА ДРУГЕ СТРАНЕ ЗАКОНА"? Шапчанка (28) открила разлог везе са човеком из подземља
ЗАЈЕДНИЧКИ ИМЕНИТЕЉ ЗА УБИСТВА ХОЏИЋА И СПАХИЋА - БЕЛИВУК! Ово је Невоља пренео екипи након покоља - језиве поруке (ФОТО)
Чланови и егзекутори земунског клана и даље интригирају јавност, а један од кључних људи Спасојевића тренутно издржава казну у затвору у Шпанији након што је ухапшен у друштву Луке Бојовића у Валенсији - његово име је Владимир Милисављевић, али је на улицама и у друштву био познат под надимком Влада Будала.
Владимир Милисављевић рођен је 1976. године у Земуну, где је и одрастао, због чега уз све своје недостатке за мафијаша високог калибра није морао да се доказује Душану Спасојевићу Шиптару и Милету Луковићу Куму, за разлику од браће Константиновић, којима је као делу клана из експозитуре са Карабурме годинама увек даван задатак више. Његов надимак изазива контроверзе, толико да се у свакој групици клинаца која је решила да се одметне на ону страну закона увек нађе један који понесе надимак - титулу Будала.
Милисављевић је овај епитет добио јер је наводно био најпаметнији и најобразованији међу "земунцима", па је чак завршио и факултет, због чега су га прозвали Будала јер у вредносном систему мафијаша свако ко учи и поштено ради управо је то - будала. Истина коју открива његов досије гласи: Влада Будала нема завршен факултет већ машинско-техничку школу. У евиденцији нема информације да је било када студирао, мада је чињеница да се он хвалио поседовањем индекса, што не мора да значи да је било када ушао на факултет.
Шиптар из беса хтео да га убије
Једном приликом је Спасојевић хтео да га убије, јер је у његовом одсуству узимао дрогу и било је познато да се често појављивао под дејством хероина.
- Једном је Влада Будала напустио друштво, у одсуству је узимао дрогу, па се Спасојевић на њега жестоко наљутио - рекао је припадник Земунског клана Душан Крсмановић на суђењу за убиство премијера Ђинђића.
- Говорио је да ко га не послуша може од њега да оде само са ногама напред и у врећи.
Милисављевић није "отишао у Канаду" - тако је Спасојевић звао убиства и закопавања на забаченим пољанама својих људи који су се, како је говорио, "осилили и отргли контроли" - већ се "средио и унормалио" и наставио да ради све што је од њега тражено.
Како су сведочили Крсмановић, Миладин Сувајџић, Ђура Мутави и други, заједно са осталим члановима клана, Влада Будала је сатима и данима седео у жбуњу, кафићима и аутомобилима, пратећи особе чије је отмице или убиства наредио Спасојевић; набављао је украдене аутомобиле за ликвидације и "специјале", мобилне телефоне које су он и његови ортаци мењали сваких неколико дана; старао се да "комитенти" клана уредно исплаћују преузети хероин; помагао је Милораду Улемеку Легији у постављању четири противтенковске мине у рупу на путу у оквиру "Плана Б" за ликвидацију Љубише Бухе Чумета; по "штековима", како су називали тајне станове, разрађивао је детаље Спасојевићевих наредби са осталим члановима банде...
Киднаповао и убијао
Милисављевић нипошто није био искључиво задужен за логистику и подршку у оквиру Земунског клана. Ако је у новембру 2000. само возио аутомобил у кога је угуран Вук Бајрушевић, у две друге отмице играо је куд и камо активнију улогу. Управо је он, годину дана касније, испред екипе из Клана пришао бизнисмену Милији Бабовићу на паркингу једног спортског центра и продрао се "полиција, улази у кола". Када је Бабовић то одбио, Влада Будала га је ударио пиштољем по глави и убацио на задње седиште возила. Као полицајац представио се и приликом отмице наркодилера Суада Мусића код Славије - чим је Мусићу рекао да га хапси због дроге, отпора није било. Запажену ролу Милисављевић је одиграо и у отмици бизнисмена Милорада Мишковића испред седишта његове компаније на Новом Београду, а због тог кривичног дела заједно је са Спасојевићем, Милом Луковићем Кумом и још неколицином из клана провео шест месеци у притвору у Централном затвору. Иначе, сви су ухапшени у Паризу, одакле су намеравали да скокну до Боготе.
Влада Будала је и директни извршилац бар три убиства. Док је Александар Симовић управљао "борбеним аудијем" - тако су у Земунском клану звали кола из којих су отварали ватру - Милош Симовић и он су пуцали из калашњикова и убили Срђана Љујића у другом возилу у покрету 20. новембра 2000. код зграде Централног комитета на Новом Београду.
- Милош Симовић и Влада Будала увек су се прегањали ко боље пуца - рекао је Крсмановић на суђењу.
- Причали су како је Милош лоше пуцао и да је у ствари Срђана убио Влада - каже у свом сведочењу Ђура Мутави.
Осим у Љујићевом, Милисављевић је директно учествовао и у убиствима Жељка Бодиша 27. децембра 2000. и Жељка Шкрбе и Ненада Баточанина 26. новембра 2002. У оба случаја, пуцано је из једних у друга кола у покрету, оба пута су из калашњикова пуцали Влада Будала и Милош Симовић, први пут је возио Александар Симовић, а други Дејан Миленковић Багзи. Сви убијени су имали своје место у подземљу изузев Баточанина, припадника тадашње савезне полиције...
Атентат на Ђинђића
Као и остали чланови Земунског клана, Милисављевић је учествовао у атентату на премијера Зорана Ђинђића. Његов задатак био је да на паркинг место у улици Адмирала Гепрата 14 довезе Александра Симовића, Нинослава Константиновића и атентатора Звездана Јовановића и сачека их. Све то је и учинио. Након атентата на премијера Ђинђића, Влада Будала се са браћом Симовић и Константиновићем, најпре крио у "штеку" у улици Милентија Поповића 24, а потом у Кумодрашкој 99.
Милисављевић се, према спекулацијама, крио у Латинској Америци, највероватније Аргентини. За седам година бекства "виђан" је у готово свим државама региона, па чак и у родном граду. Према тврдњама упућених, у међувремену је постао нови вођа клана и умногоме променио лични опис. Наводно, носио је џинс, имао брадицу и изгледа као сваки трећи студент у Београду, говорили су тада оперативни подаци. Онда се појавио Лука Бојовић и Милисављевић се, како се сумња, приклонио његовом вођству.
Нема жене - нема трага!
Влада Будала није као остали "земунци" био слаб на фаталне жене, те полиција једино њега није могла да јури кроз оперативну обраду партнерки. Упуштао се искључиво у једнократне шеме, без комуникације и везивања, те се њему није могло догодити да направи дете за време боравка на потерници Интерпола, као ни да га пратећи лепу Барбару ухвате попут Луке Бојовића 2007. Или да га затекну "на гомили" као Александра Симовића.
Многим земунцима полиција је ушла у траг управо пратећи кретање њихових супруга, као што је то случај са браћом Симовић и сведоком сарадником Дејаном Миленковићем Багзијем.
Хапшење са Бојовићем у Шпанији
Пред Луком Бојовићем се до тренутка заједничког хапшења понашао снисходљиво иако упоредна анализа њихових досијеа каже да је Влада Будала, за сада, формално криминалац вишег ранга у односу на Бојовића. Занимљиво је да је током акције "Сабља" измакао потери. Наводно се крио сам, прво у региону, у Хрватској и Црној Гори, а затим је отишао у Јужну Америку, где се повезао са нарко-картелима. Са осталим одбеглим "земунцима" повезао се тек када се Лука Бојовић поставио као њихов нови шеф и јатак. Интересантно је да српска полиција и службе једно време нису имале никакву информацију о Влади Будали, па чак ни да ли је жив. Сумњало се да је самлевен заједно са Јуришићем, закопан са Константиновићем или потпуно одметнут у Аустралији.
Ипак, путем оперативне обраде у једном тренутку улетео је податак о Црвенперки, како су га у остатку клана очигледно звали када је његов карактеристичан надимак постао лако препознатљив. Надимак Црвенперка добио је када се појавио у неком фином црвеном џемперу на мафијашком окупљању док је остатак екипе био у кожњацима и тренеркама. Податак о живом Црвенперки био је довољан полицији да настави циљану потрагу. Циљана потрага била је отежана чињеницом да се Милисављевић дочепао докумената сплитског бескућнка Маријана Баришића и највероватније кратко време скривања живео као социјални случај, те овај истинити несрећник са Хрватског приморја није могао да добије документа и оброк из народне кухиње јер је неко већ користио његова документа за бег. Да је са Луком Бојовићем, и то највероватније у Шпанији, постало је јасно након хапшења браће Симовић и Сретка Калинића, који су покушавајући да купе слободу пропевали свашта о осталим одбеглим члановима земунског клана и њиховим покровитељима.
Све до 9. фебруара 2012. године ништа се није знало о судбини Владимира Милисављевића. Тог дана га је шпанска полиција ухапсила у Валенсији док је у ресторану "Бодега Ла Паз" заједно са Луком Бојовићем и још двојицом ортака ортака јео филе мињон с печуркама и туном.
