"Колега ме је унаказио од батина, гурао ми је главу у фритезу" Потресна исповест мајке једне од 15 жртава у паду надстрешнице у Новом Саду: Доживљавала несрећу за несрећом...

- Прошла година је била године туге, бола и несхватљивог искушења које сам добила од Бога. Помислила сам да не може ништа горе да ми се догоди након што ме је колега на радном месту унаказио од батина. Учила сам поново да говорим, а када сам мало дошла себи и стала на ноге, дочекао ме је губитак мог сина - прича она. 

Чекам га да дође

Овим потресним речима у сузама почела је своју исповест за Курир мајка младића (27) из Београда, једне од 15 жртава у паду надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду. Несрећа се догодила 1. новембра неколико минута пре поднева, а младић је у том тренутку био на станици и чекао девојку. Испод рушевина извучен је међу првима, али нажалост није му било спаса.

- Чекам га и надам се да ће однекуд доћи. Не могу да се помирим с тим да га више нема. По неколико пута на дан причам са његовом фотографијом коју смо урамили након што је настарадао - каже она и након безброј уздаха наставља:

- Испричам му цео мој дан и планове које имам. Скоро сваки дан сам на гробљу, дуго разговарамо, као некада. Њега више нема и срце ми је сломљено.

Потом је скупила снагу да проговори о језивом нападу који је доживела у септембру 2023. године, када ју је напао колега, док је радила у једној пицерији у Београду.

- Нисам имала снаге да причам о томе. Трудила сам се да заборавим да се то догодило. Међутим, када сам изгубила дете одлучила сам да треба да се прича. Не могу више да ћутим - каже ова храбра жена док јој дрхти глас, али се бори и наставља:

- Могао је да ме убије. Колега, за кога су сви знали да је проблематичан, напао ме је током радног времена. Ни сама нисам знала шта ме је снашло када је почео да ме удара и вуче по локалу.

Како каже, помахнитали мушкарац који је три године старији од ње, стављао јој је чак и главу у фритезу, где се пече помфрит.

- Не знам шта би било од мене да није било других колега који су некако успели да га обуздају и позову полицију и Хитну помоћ. За то време добила сам бруталне батине. Једно око недељама ми је било затворено, сва срећа па нисам остала без ока, а носила сам и крагну за врат. Од удараца сам имала и проблема са говором и са ходањем - каже она и додаје да је дуго била на боловању и опоравку.

- Учила сам поново да говорим, а мој покојни и млађи син су све време били уз мене. Пошто нисам могла да радим и доприносим финансијски у том периоду, старији син нам је плаћао стан и стално је био са нама - присетила се.

Пала је конструкција

Она наводи да је мислила да је то најгоре што може да јој се догоди у животу.

- Када сам то преживела, рекла сам себи: "Добро је Дијана, нема више шта да те снађе, од овога горе не може". Због целе те ситуације отишла сам у Хрватску да радим сезону и успем потпуно да се опоравим. Међутим, по повратку у Србију дочекала ме је зла судбина - каже она и објашњава:

- Била сам у потрази за станом, док сам се уселила и сместила, план је био да се видим са нијм. Током једног разговора рекао ми је: "Изненадићу ја тебе!". И нажалост, изненадио ме је. Пала је та конструкција и убила ми је дете. Више га никада нећу видети и трудим се да то разумем и прихватим, али ми не иде. Никада нећу моћи да прежалим и прихватим чињеницу да га више нема - очајна је мајка.

Несрећа за несрећом

Како објашњава она, напад на њу на радном месту само годину дана пре тргедије у којој је остала без сина, оставио је велике последице на њено здравље.

- Дуго сам се борила с тим страховима, а онда ми је лекар саветовао и да посетим психијатра. Некако сам себи тада обећала да морам сама да станем на своје ноге. Себи сам, такође, рекла да ћу се фокусирати, опоравити и да ћу сама превазићи све проблеме. Таман сам почела "нормално" да живим, а дочекало ме је оно најгоре.Остала сам жељна свог детета. Породица и пријатељи, када се догодила несрећа у Новом Саду, само су ме питали: "Да ли има још нешто да ти се деси, жено?". Несрећа за несрећом - закључује она.

Извор: Курир