МАСАКР КОЈИ СРБИЈА НИКАДА НЕЋЕ ЗАБОРАВИТИ - СЕДАМ УБИСТАВА ЗА 25 МИНУТА: Изрешетао жену и њену породицу, ово је МОТИВ
Јула 2002. године догодила се трагедија која је у црно завила четири породице у Лесковцу, а починио ју је Драган Чедић (32). Чедићев крвави пир одиграо се невероватно брзо, за само 25 минута, а усмртио је седам особа и то наводно због љубавних проблема
Драган Чедић је у ноћи између 27. и 28. јула за само пола сата убио своју супругу Биљану (28), с којом је био пред разводом, њене сестре Ивану Калчић (30) и Јелену Здравковић (25), зета Бобана Здравковића (24), затим другарицу Јелену Златковић (30), тетку по мајци Бисерку Ристић (48) и пријатеља Ненада Лукића (30). Теже и лакше је ранио још четири особе, а овај масакр је потресао целу Србију.
"ПРЕКИПЕЛО МУ, ПА НАЈАВИО ХАОС" Огласио се БЕСАН Бранислав Лечић - ево о чему је реч
УЖАС КОД БУЈАНОВЦА! Пронађено тело мушкарца – сумња се да га је неко ударио аутомобилом и ПОБЕГАО
ВИШЕ НИЈЕ ТАЈНА, ИСПЛИВАО ДЕТАЉАН ПЛАН ЛИКВИДАЦИЈЕ ВЕЉЕ И МАРЕТА: Беливукова глава вредела 700.000 евра, све је било спремно за обрачун
Драган Чедић из Лесковца остављао је утисак тихог момка из комшилука. Одрастао је у складном браку, није био проблематично дете. Завршио је Средњу ветеринарску школу, али је породицу издржавао од шверца. На зеленој пијаци годинама је имао закупљену тезгу на којој је продавао разну техничку робу и посуђе. Вредан је, кажу, и радан. Гледао је само своје, у туђе послове се није мешао.
Да није било тикова, који су с годинама бивали све израженији и праћени крицима, ни по чему се не би издвајао од својих вршњака тридесетогодишњака. Његова породица, рођаци и блиски пријатељи знали су, међутим, да се иза привидно мирног момка крије личност по чијој глави се врзмају мрачне мисли. И полиција је у више наврата обавештавана о томе, као и Центар за социјални рад где се, у склопу бракоразводне парнице Драгана Чедића и његове супруге Биљане, водио поступак. Нико није реаговао. Десила се трагедија која је код Лесковчана изазвала шок.
Убио љубавника, па покуцао жени на врата
Аутоматском пушком калибра 7,62 милиметра, Чедић је пет мунута пре поноћи упао у билијар-клубу "Седам", гласно позвао Ненада Лукића, а кад се овај појавио покосио га рафалом и потом побегао. Претпостатвља се да је Лукић био у вези са Биљаном. Меци су погодили и власника клуба Славољуба Кржалића (37), који се након операције успешно опоравља у лесковачкој болници.
"Све се десило вртоглавом бзином, за неколико секунди. Позвао је Лукића и са улазних врата почео сумануто да пуца и потом побегао", прича Кржалић.
Када се уверио да је Лукић мртав, Чедић се "вартбургом" упутио ка својој супрузи с којом је био пред разводом. У том тренутку она је више од годину дана живела са ћеркицом у кући својих родитеља у Улици Милета Ћаловића број 17, у близини "Југопетролове" бензинске пумпе у Подворцу.
Чедић је дошао испред куће и позвонио на врата. Чуо се Биљанин глас: "Ево Чеде", било је, кажу очевици, последње што је изговорила. Зачуо се пуцањ, а онда више рафала. Биљанине сестре Ивана Калчић, која је са осмомесечном бебом Нађом тог дана стигла из Пожаревца, и Јелена, која је с мужем Бобаном Здравковићем живела у тој кући, убијене су на прагу трпезарије. Бобана је такође убио на лицу места. На мети убице нашле су се и две Јеленине школска другарица и комшиница које су дошле да се виде с њом. Убијена је Јелена Златковић, професорка српског језика и књижевности у Средњој текстилној школи у Лесковцу. Комшиница Маја Бојковић лакше је рањена, пошто је метак окрзнуо испод десне мишице. У кући се те кобне ноћи налазила још једна особа - Александар Маринковић. Њега убица, на срећу, није открио будући да се у том тренутку налазио у суседној просторији.
Крвопролиће се наставило...
Убица је после злочина, према казивању комшија, поново сео у "вартбург" и отишао само четири стотине метара даље, до тетке по мајци убијених сестара. Ни тамо није имао милости. Упао је у кућу и убио Бисерку Ристић, службеницу у општини, а тешко ранио њеног супруга Благоја (51) и сина јединца Ђорђа (16), који је погођен у стомак. Благоје Ристић рањен је у леву рику, али се његово стање искомпликовало због оштећење артерије, па је оперисан на Неурохируршкој клиници у Нишу. Благоје је након операције кратко испричао да је "било страшно".
Бисеркин свекар Славко Ристић испричао је касније да није видео убицу, али да је за собом оставио крваве трагове: "Спавао сам у приземљу. Чуо сам пуцњаву и скочио. Видео сам сина на степеништу како се руши и држи руку. Из ње је шикљала крв. Звао сам комшије и они су га превезли у болницу. Када је полазио рекао ми је да видим шта је са Бисом... Имао сам шта да видим. Поред купатила Бисерка је лежала мртва у локви крви. У том моменту нисам видео Ђорђа", испричао је несрећни човек.
Њихов комшија и рођак Дејан Пешић испричао је да је око поноћи чуо рафал, али да је мислио да неко слави. Међутим, да се нешто страшно догодило схватио је чувши Бисеркине вриске: "Када сам изашао из куће видео сам Благоја како лежи сав крвав поред степеница. Завили смо му руку крпом и отишли на спрат. Језив призор. Биса је лежала мртва у локви крви, а Ђорђе, такође крвав, стајао поред одшкринутих врата купатила и вриштао. Оца и сина стрпали смо у кола и одвели у болницу, али јадној Биси, која је била предивна жена, није било помоћи", препричао је Пешић.
Према полицијским наводима, у кући где је извршен злочин налазило се и двоје деце Иване Калчић - седмомесечна беба и двогодишња девојчица, које су у то време спавале.
Брачни слом је био мотив злочина?
Драган и Биљана били су комшије, куће њихових родитеља удаљене су око три стотине метара једна од друге. Венчали су се девет година пре трагедије из љубави, упркос снажном противљењу Биљаниних родитеља и имали су у том тренутку осмогодишњу кћерку Марију. Недуго по венчању брак је за Биљану постао пакао јер је Драган на неуобичајен начин испољавао љубомору и посесивност.
"Данима је држао у соби. Није смела ни кроз прозор да провири, није смела телефон да додирне. Бранио јој је контакте с родитељима и сестрама, с осталом ближом и даљом родбином, са другарицама. Када би се побунила, тукао ју је", рекла је једна Биљанина другарица у време након масакра. Један од Чедићевих комшија вели да Драган није поштовао ни родитеље који су му повремено скретали пажњу на непримерено понашање: "Знао је да насрне и на рођену мајку".
Драган је често одлазио по робу за Бугарску. Једно такво путовање искористила је Биљана у окторбу 2001. године. Покупила је најнеопходније личне ствари и с кћерком Маријом побегла главом без обзира. Прича се да је из куће понела, наводно, десетак хиљада марака и да је тим новцем плаћала смештај кријући се од Драгана који је "преврнуо земљу и небо" како би је пронашао. Њен нестанак он је пријавио полицији и то је једини писани докумет у лесковачком СУП-у који упућује на брачне размирице младих супружника. Биљана се из добровољног изгнанства вратила почетком маја ове године, али у родитељску кућу. Поднела је захтев за бракоразводну парницу.
Незванично се могло чути да се мотив стравичног масакра крије управо у чињеници да убица није могао да прежали што га је Биљана оставила и започела однос са Ненадом Лукићем који се први нашао на нишану убице.
"Још пре годину дана ми је причао да ће убити жену ако му се не врати. Стекао сам утисак да је много воли. Али, да нешто с њим није у реду видело се и по тиковима на лицу. Ми смо то приписивали његовом учешћу у рату на Косову и Метохији". испричао је тада један од његових колега са пијаце.
Нестао, па пронађен у јарку
После крвавог пира, Чедић је нестао без тага. Седмоструког убицу данима су тражили по читавом Јабланичком округу, а локалној полицији у помоћ су притекле и и специјалне јединице из Београда. Јављали су људи да су га виђали на разним местима, али ниједна од тих дојава није заправо била тачна, односно није довела до Чедића.
Четрдесет дана после злочина, решена је мистерија Чедићевог нестанка, пошто је његово беживотно тело пронађено у атару лесковачког села Доња Јајина, у шипражју поред пута који води до оближњег Шишинца.
Полиција и мештани, окупљени на месту где је нађен Чедић, испричали су да су тело нашли Стојан Јовић и његов син Иван који су косили ливаду. Иван је најпре приметио црну ручну бомбу, а потом пиштољ и коначно тело непознатог мушкарца. Мештани тврде да се из тог правца тог дана чуо један хитац из пиштоља, па се калкулише да је Иван опалио из пиштоља који је нашао поред тела.
Полицајци су рекли да је Чедић на себи имао зелену мајицу са жутим апликацијама и тегет тренерку. Један од полицајаца је рекао да му је на грудима стајала аутоматска пушка, а пола метра даље нађени су бомба "кашикара" и пиштољ. Исти полицајац је тада рекао и да се тело налазило у јендеку дубоком око два метра. Чедић је сам себи одузео живот.
